Ruska aneksija južne i istočne Ukrajine

Dana 30. septembra 2022. Rusija je, usred invazije koja je u toku, anektirala četiri ukrajinske teritorije — Lugansku, Donjecku, Zaporošku, kao i Hersonsku oblast, što je od većine zemalja međunarodne zajednice okarekterisano kao kršenje međunarodnog prava. Četiri anektirana regiona čine 15% teritorije Ukrajine; nijedan od njih u to vreme nije bio potpuno pod ruskom kontrolom. Aneksija je najveća u Evropi od Drugog svetskog rata, nadmašivši rusku aneksiju Krima 2014. godine. Ona je stvorila kopnenu vezu između ruskog kopna i Krima.

Mapa anektiranih oblasti

Aneksija se dogodila nakon što su ruske vlasti organizovale referendume na teritorijama gde su neprijateljstva bila u toku i veliki deo stanovništva je pobegao. To se dogodilo osam godina nakon aneksije Krima, sedam meseci nakon početka invazije i manje od mesec dana nakon početka kontraofanzive Ukrajine na Harkov. Ceremonija potpisivanja održana je u Moskvi u prisustvu čelnika okupacionih vlasti Leonida Pasečnika, Denisa Pušilina, Jevgenija Balickog i Vladimira Salda i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Međunarodna zajednica nije priznala aneksiju. Ukrajina, Evropska unija, Sjedinjene Države i Ujedinjene nacije rekli su da referendumi i aneksija nemaju pravnu osnovu ili efekat. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u odgovoru rekao da će Ukrajina podneti zahtev za ulazak u NATO po ubrzanoj osnovi.

Pozadina

Ogromni regioni severno od Crnog mora bili su retko naseljeni i bili su poznati kao Divlja polja (u prevodu sa poljskog ili ukrajinskog). U 15. veku ceo prostor severne obale Crnog mora došao je pod kontrolu Krimskog kanata, koji je postao vazal Osmanskog carstva. Rusko carstvo je postepeno steklo kontrolu nad tim područjem u 18. veku, potpisujući mirovne ugovore sa kozačkim Hetmanom i sa Osmanskim carstvom nakon završetka rusko-turskih ratova. Naziv Novorusija je ušao u zvaničnu upotrebu 1764. Dodatno je proširen aneksijom ukrajinske kozačke Zaporoške Seči 1775. godine.

Četiri oblasti u južnoj i istočnoj Ukrajini potiču iz Jekaterinoslavske, Hersonske, Tauridske i Harkovske gubernije i Donske oblasti Ruske imperije. Oni su reorganizovani tokom godina tokom komunističke vladavine kada je Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza. Granice su ostale statične nakon što je Ukrajina postala nezavisna 1991. Sva četiri regiona su velikom većinom glasala za ukrajinsku nezavisnost tokom referenduma o nezavisnosti Ukrajine 1991. godine.

U februaru i martu 2014. Rusija je okupirala i naknadno anektirala Krim od Ukrajine putem održavanja referenduma na kojem je navodno 96% lokalnog stanovništva glasalo za aneksiju, a krimski Tatari su je bojkotovali. Aneksija je uglavnom bila međunarodno nepriznata i osudila je Generalna skupština UN. U aprilu 2014, proruski separatisti na istoku Ukrajine proglasili su nezavisnost Donjecke Narodne Republike (u ukrajinskoj Donjeckoj oblasti) i Luganske Narodne Republike (u ukrajinskoj Luganskoj oblasti) uz nezvaničnu podršku Rusije. Rusija je 21. februara 2022. zvanično priznala Donjecku Narodnu Republiku i Lugansku Narodnu Republiku.

Tri dana kasnije, Rusija je specijalnu operaciju na Ukrajinu u punom obimu, tokom koje je zauzela teritoriju u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, a formalne vojne okupacije su počele prve nedelje.

Referendum i aneksija

Dana 20. septembra, vlasti Donjecke Narodne Republike, Luganske Narodne Republike, kao i uprave Hersonske oblasti i Zaporoške oblasti, najavile su referendume o pridruživanju Rusiji 23-27. septembra.

Ruski zvaničnici su 27. septembra tvrdili da je referendum o pristupanju Zaporoške oblasti prošao, sa 93,11% glasača za pridruživanje Ruskoj Federaciji.

Dana 29. septembra, saopšteno je da će Rusija sutradan, 30. septembra, formalno anektirati četiri regiona Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson.

Putin je 30. septembra priznao Hersonsku i Zaporošku oblast kao nezavisne zemlje, nekoliko sati pre nego što je potpisao ukaz o pripajanju sva četiri regiona.

Neke procene sugerišu da bi rekonstrukcija pripojenih teritorija Rusiju koštala između 100 i 200 milijardi dolara. Državni budžet koji je Kremlj objavio 29. septembra otkriva da je 3,3 milijarde rubalja izdvojeno za obnovu regiona.

Teritorija koju bi Rusija anektirala iznosi više od 90.000 km², ili oko 15% ukupne površine Ukrajine – otprilike veličine Mađarske ili Portugala.

Reakcije

Prema Rojtersu, ako bi Rusija „formalno anektirala veliki dodatni deo Ukrajine, Putin bi u suštini izazivao Sjedinjene Države i njihove evropske saveznike da rizikuju direktnu vojnu konfrontaciju“, i sigurno bi eskalirao tekući rat između Rusije i Ukrajine.

Zamenica generalnog sekretara UN za politička i pitanja izgradnje mira Rozmeri Dikarlo odbacila je referendum i rekla: „Jednostrane akcije imaju za cilj da obezbede legitimitet pokušaju da jedna država silom zauzme teritoriju druge države, dok tvrdi da predstavlja volju ljudi, ne može se smatrati legalnim prema međunarodnom pravu“.

Sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija održan je 30. septembra 2022. na kome se glasalo o rezoluciji kojom se osuđuje Rusija zbog aneksije ovih teritorija, što je rezultiralo sa 10 glasova za, 1 protiv i 4 uzdržana. Rezolucija nije usvojena jer je Rusija na nju stavila veto. Brazil, Kina, Gabon i Indija su se uzdržali od glasanja.

Ukrajinski odgovor

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je 7. avgusta 2022. rekao da će „ako okupatori krenu putem pseudo-referenduma da će zatvoriti za sebe svaku šansu za razgovore sa Ukrajinom i slobodnim svetom, koji će ruskoj strani očigledno biti potrebni u jednom trenutku." Posle ceremonije aneksije, Zelenski je rekao da Ukrajina neće pregovarati sa Rusijom „sve dok je Putin predsednik“, i kao odgovor zatražio „brzo“ članstvo u NATO.

Literatura

• „I: Purposes and Principles”. United Nations Charter (na jeziku: engleski). UN. Articles 1 & 2. Arhivirano iz originala 12. 4. 2024. g.