Википедија

Savremene obloge za rane

Savremene obloge za rane su vlažan okluzivni medij za koji je dokazano da ubrzava zarastanje i podstiče autolitički debridman, smanjuje rizik od infekcije i pruža bolesniku atraumatsko previjanje i samim tim manju bolnost rane. Zato su savremene obloge danas standard koji je sve više u primeni kod akutnih i hroničnih rana koje zarastaju sa defektom kože, ili bez. Osnovno pitanje, na koje pre njihove primene odgovor mora da da svaki terapeut, odabir je i pravilna primena obloga koja je pre svega zasnovana na indikacijama za određenu vrstu rana i individualnom pristupu svakom pacijentu ponaosob. Samo takvim pristupom u primeni savremenih obloga za rane može se postići bolji, brži i kvalitetniji način njihovog lečenja.[1] [2][3]

Savremena obloga za rane

Klinički protokoli uredi

Karakteristike rane određuju vrstu lečenja, tj. izbor obloge koja mora zadovoljiti te uslove. Zato su sve savremene obloge za rane razvrstane prema stadijumu u kojem se rana nalazi. Ta pozicija se određuje prema indikacijama koje su dokazane u kliničkim istraživanjima ili prema funkciji obloge:[4][5][6]

Stadijum nekroze

Nekrotična rana ima karakteristike odumrlog (mrtvog) tkiva, koje je crne boje. Tretman koji ona zahteva je debridman, kao osnovni preduslov da bi rana zarasla. Obloge i sredstva koja su indikovana za primenu u ovoj fazi rane prvenstveno imaju funkciju debridmana.

Stadijum fibrinskih naslaga

Ranu sa fibrinskim naslagama karakteriše nakupljanje naslaga fibrina i mrtvih ćelija. Najčešće je žute boje. Tretman takve rane zahteva apsorpciju eksudata, fibrinolizu i odstranjivanje mrtvog tkiva.

Stadijum granulacije

Granulaciono tkivo je vulnerabilno tkivo karakteristične, crvene boje, koje produkuje serozno sukrvičav eksudat. Zbrinjavanje rane u stadijumu stvaranja granulacija zahteva neometanje odvijanje tog procesa i nežne postupke sa ranom.

Stadijum epitelizacije

Tkivo rane u epitelizaciji je roze boje, sa još uvek delimično otvorenim defektom, karakterističnim po migraciji i proliferaciji epitelnih ćelija. Novoformirani epitel zahteva minimalne oscilacije temperature u njegovoj okolini i zaštitu od dejstva spoljnih faktora.

Model–protokol koji se koristi u izboru savremene obloge za rane
Nekrotično/izumrlo tkivo Lokalna infekcija/mogućnost kolonizacije bakterija Granulacija Epitelizacija
Izgled dna rane
 
 
 
 
Namena u lečenju
Uklanjanje nekrotičnog tkiva
Čišćenje fibrinskih naslaga i sprečavanje razmnožavanja bakterija
Granulacija i stvaranje novog tkiva
Zaštita novonastalog tkiva
Izbor obloge
Obloga koja uklanja izumrlo tkivo i upija sekret
Obloga koja čisti ranu, smanjuje dejstvo bakterija i upija sekret
Obloga koja stimuliše granulaciju novonastalog tkiva i upija sekret
Obloga koja stvara optimalne uslove u okolini rane za njeno zarastanje i zaštitu kože

Karakteristike idealne obloge uredi

Univerzalna ili idealna obloga za sve vrste rana ne postoji. Ali postoje sledeći osnovni kriterijumi i karakteristike koje moraju da poseduju savremene obloge za rane:[7][8]

Sposobnost zaštite

Savremene obloge moraju da poseduju sposobnosti fizičke zaštite rane od dejstva spoljnih faktora i sposobnost održavanja optimalne temperature i pH u rani.

Antimikrobna aktivnost

Savremena obloga treba da poseduje sposobnost da zadrži i lokalizuje infekciju mikrobima i minimizira rizik od sekundarne infekcije. Obloga mora biti ne samo barijera za mikroorganizme već aktivna komponenta u sprečavanju razmnožavanja mikroba i snažna podrška prirodnim mehanizmima odbrane organizma.

Podrška zarstanju

Savremena obloga mora da poseduje sposobnosti podrške; hemostaze, debridmana i stvaranju uslova za vlažno zarastanje rane. Ona mora da ima sposobnost da uklone ili inaktivira proteolitičke enzime u sekretu hronične rane.

Sposobnost apsorpcije

Jedna je od bitnik karaktersistika savremenih obloga za rane mora biti njihova sposobnost odstranjivanja (apsorpcije-upijanja) eksudata (sekreta) i toksičnih supstanci iz rane koje podržavaju destrukciju ćelija. Samo efikasna apsorpcija eksudata ili „slobodnih ostatka“ iz rane može sprečiti prenošenje mikroorganizama u ili van rane.

Konforna primena

Udobna ili konforna obloge treba da ublažava bol, a pri zameni obloge, u toku postavljanja i tokom nošenja ne sme da izaziva traume ili guljenje kože. Obloga takođe mora posedovati hipoalergijska i nebiorazgradiva svojstva (oslobađe čestica i biorazgradivih vlakna u ranu). Održava ranu i okolnu kožu u optimalnom stanju hidratacije (što podrazumeva sposobnost da koža efikasno funkcioniše pod kompresijom).

Jednostavna primene

Savaremena obloga mora biti jednostavna za upotrebu i da omogućava neprekidno nadgledanja procesa zarastanja rane. Njena zamena mora biti brza jednostavna i ne suviše česta kako se ne bi remetio proces zarastanja granulacionog tkiva. Obloga se ne sme lepiti za površinu rane i time remetiti cirkulaciju u ćelijama tokom procesa zarastanja.

Niski troškovi primene

Cena pojedinačne obloge i ukupni troškovi primene obloga, do konačnog zarastanja rane, moraju biti minimalni.

Mehanizmi vlažnog zarastanja rane uredi

Proširenje osnovnih znanja o fiziologiji zarastanja rana dovelo je, tokom proteklih decenija, do razvoja savremenih obloga za rane koje su obezbedile dodatne opcije lečenja u odnosu na tradicionalne metode, i promenile definiciju uloge obloga za rane.[7]

Efekat bržeg zarastanje rane u vlažnoj, nego u suvoj sredini dokazan je još 1961. godine analizom komparativnog zarastanja u istoj rani. U tim istraživanjima jedna polovina rane je prekrivana vlažnim oblogama, a druga je ostavljana da zaraste na vazduhu. Polovina rane koja je bila prekrivena vlažnim medijem, zarasla je brže. U retrospektivnoj analizi 75 studija, koje su upoređivale primenu gaze i savremenih obloga, Hutchinson i McGuckin (1990), uočili su da je incidenca infekcija rane pod okluzijom, u 36 studija bila 2,6% kod savremenih obloga, u odnosu na 7,1% kod primene gaze.

Nakon četrdesetogodišlje primene, sasvim je sigurno utvrđeno da okluzivno lečenje rana primenom savremenih obloga, dovodi do bržeg zarastanja u odnosu na lečenje primenom običnih gaza. Učinci koji su kasnije otkriveni na ćelijskom nivou su merljivi i u konačnom rezultatu [9][10][11][12][13]

Otkriće metode vlažnog zarastanja rane, omogućilo je u kasnijem periodu istraživanja, razvoj i proizvodnju različitih tipova obloga za različite vrste promena u rani. [14][15]

Debridman nekrotičnog tkiva

Vlažni uslovi u rani stimulišu autolitiki debridman jer zadržavaju enzime i telesnu tečnost koja pomaže u rastvaranju i razgradnji izumrlog tkiva. Pored toga, postoje indicije da vlažni uslovi na rani stimulišu fibrinolizu.

Proliferacija i oslobađanje faktora rasta

Da bi se oslobali faktori rasta, potrebno je aktivirati više različitih mehanizama. fibrinoliza može imati i dejstva koja nisu vezana isključivo za debridman rane. Produkti razgradnje fibrina mogu stimulisti funkciju makrofaga na subsekvencijalnu produkciju faktora rasta. Uslov za odvijanje spomenutih mehanizama moderne obloge stvaraju vlažnim i hipoksičnim stanjem, tj okluzijom.

Stimulacija ćelijskog rasta

Dokazano je da ćelije brže i bolje migriraju u vlažnoj sredini. Hipoksija koju obloge stvaraju deluje stimulativno na rast fibroblasta, endotelijalnu i epidermalnu proliferaciju.

Akceleracija angiogeneze

Istraživanja u kojima je primenjena mikroangiografija dokazala su da se angiogeneza značajnije odvija u vlažnom, okluzivnom miljeu u odnosu na suve uslove.

Smanjeni broj kliničkih infekcija

Otkriće određenog broja bakterija u vlažnom, okluzivnom miljeu nije razlog za povećan rizik od infekcije. Hipoksija i relativna kiselost koju obloge stvaraju deluju inhibitorno na bakterijsku proliferaciju.[16]

Mere opreza uredi

U toku primene savremenih obloga za rane treba obratiti pažnju na sledeće mere opreza u njihovom pravilnom odabiru:

  • Jednostavnost primene-na mestima sa puno pregiba ili nabora kože.
  • Apsorpciju (upijanje)-koja mora biti što veća jer omogućava ređu zamenu obloge.
  • Adherentnost (prianjanje)-imajući u vidu intenzitet pritiska koji postoji na mestu defekta kože.
  • Veličinu-prevelika obloga može izazvati maceriraciju kože u okolini rane, previše hidrogela na mestima pritiska skraćuje vreme primene obloge.
  • „Bezbednost“-savremene obloge su hipoalergijske i stajaće tamo gde ih je terapeut pričvrstio.
  • Vlažne i ishemične rane- najbolje je tretirati neadherentnim „gazama“.
  • Reepitelizacija rane-zahteva povećanu količinu kiseonika i u toj fazi zarastanja primena neokluzivne obloge je najbolji izbor.
  • Granulacije rane-zahtevaju blagu hipoksiju i u toj fazi zarastanja najbolja je aplikacija okluzivne i semiokluzivne obloge, npr hidrokoloidnih obloga.

Izvori uredi

  1. ^ Apelquist J, Larsson J, Strenstrom A. Topical treatment of necrotic foot ulcers in patients:a comparative trial of Duoderm and Mezinc. British Journal of Dermatology 1990;787-92.
  2. ^ Bishop S. Dressing design for malodourous wounds. In Proceedings; The management ofmaodours wounds; Learning from expirience.Whitstone: Medical Communications,2001; 9-12.
  3. ^ Foster A. Rescuing the diabetic foot: a podiatric perspective. Pract Diabetes 1999; 16:2 (suppl),Sl.
  4. ^ Foster AVM et al. JWound Care 1994; 3(5):224-8
  5. ^ Foster L, Moore P. The application of cellulose-based dressing in the management ofacute surgical wounds. JWound Care 1997; 6:469-73.
  6. ^ Young T. Common problems in wound care: wound cleansing. Br J Nurs 1995; 4(5):286-9.
  7. ^ a b Winter GD. Formation of the scab and the rate of epithelialisation of superficial wounds in the skin of the young domestic pig. Nature 1962; 193: 293-4.
  8. ^ Morris C. Foreward. In: Evidence Review: The clinical benefits of Safetac® technology in wound care. London: MA Healthcare, 2008; 3.
  9. ^ Falanga, V. Science of wound management. Handbook Wound Bed Preparation (6356woundbed- prep/cmcbklt/global/0601):2004.2.
  10. ^ Strachan. V., Prentice, J., Newall, N., Elmes, R., Carville, K., Santamaria, N., & Della, P. WoundsWest wound prevalence survey 2007 state-wide report overview. Ambulatory Care Services. Department of Health: Perth, Western Australia; 2007.
  11. ^ Flanagan, M. The philosophy of Wound Bed Preparation in clinical practice. Smith& Nephew Medical Ltd. 2003:1-34.
  12. ^ Edmonds, M., Foster, A.V.M., & Vowden, P. Wound bed preparation for diabetic foot ulcers. European Wound Management Association Position Docu- ment: Wound bed Preparation in Practice. London: MEP Ltd. 2004; 6-11.
  13. ^ Enoch, S., & Price, P. Cellular, molecular and biochemical differences in the pathophysiology of healing between acute wounds, chronic wounds and wounds in the aged. WorldWideWounds. 2004. worldwidewounds.com (10 October 2005)
  14. ^ Thomas S. A structured approach to the selection of dressings. World Wide Wounds 1997; Available from URL: www.worldwidewounds.com, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  15. ^ Thomas S. The role of dressings in the treatment of moisture-related skin damage. World Wide Wounds 2008; Available from URL: www.worldwidewounds.com, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  16. ^ Brett DW. Impact on exudate management, maintenance of a moist wound environment, and prevention of infection. J Wound Ostomy Continence Nurs 2006; 33(6 Suppl): S9-S14.

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савремене_облоге_за_ране&oldid=27441376”