Sakuma Šozan (佐久間 象山, 22. mart, 1811. – 12. avgust 1864.) poznat i kao Sakuma Zozan, bio je japanski političar i učenjak Edo perioda.

Šozan Sakuma
Datum rođenja(1811-03-22)22. mart 1811.
Mesto rođenjaPrefektura Nagano
 Japan
Datum smrti12. avgust 1864.(1864-08-12) (53 god.)
Mesto smrtiKjoto
 Japan

Biografija uredi

Šozan je rođen u oblasti Šinšu koja je danas deo prefekture Nagano kao sin samuraja. Sa svoje 23 godine odlazi u Edo i deset godina uči kineski i njene klasične nauke.

Nakon njenog završetka prebacuje se na zapadne nauke ("rangaku") koje počinje da izučava sa svoje 33 godine uz pomoć učenjaka Kurokave Rjoana. Godine 1844. u ruke mu dolazi "Huishoudelyk Woordboek", holandski prevod Noel Čomelove enciklopedije, uz čiju pomoć Sakuma uči da pravi staklo, magnete, termometre, kamere i teleskope. [1]

Godine 1849. dobija saznanja o elektricitetu preko knjige holandskog naučnika Van der Berga i stvara prvi japanski telegraf, pet godina ranije pre nego što ga je admiral Peri doneo 1854. u Japan. Takođe je izmislio električne mašine koje je pokretao uz pomoć elekitera – vrste statičkog generatora koju su japanski učenjači razvili u periodu sakoku izolacije.

Od 1842. godine prateći i analizirajući poraz Kine u Prvom opijumskom ratu i uticaja zapadne tehnologije u Aziji, Sakuma je aktivno predlagao i upućivao bakufu na zapadne vojne i mornaričke metode preko svoje knjige „osam predloga za odbranu na moru". Nakon što je šogunat naredio prevod na japanski knjigu Vojna istorija dinastije Ćing i „Ilustrovanu raspravu o kraljevinama okruženim morem“ koje je napisao kineski učenjak Vei Juan (1794–1857), Sakuma je, čitajući ih, bio zapanjen zbog sličnosti ideja u odbrani od zapada.[2] Nastavio je i dalje da piše o problemima i mogućim rešenjima u politici Japana a njegovo pisanje mu je donelo visoku reputaciju postavši učitelj nekoliko budućih lidera u modernizaciji zemlje kao što su Jošida Šoin, Kacu Kaišu i Sakamoto Rjoma.

Kada je 1853. Jošida Šoin pokušao da se ukrca ja jedan od brodova admirala Metju Perija, Sakuma je isto kao i njegov učenik osuđen na kućni pritvor u kome je proveo 9 godina. Tokom tog perioda nastavio je da izučava zapadne studije razvijajući razne električne mašine zasnovane na elekiteru stvarajući prvi japanski seizmološki uređaj ali i nadogradnju za vatrena oružja. Nakon svog puštanja Sakuma je nastavio da zagovara otvaranje japanskih luka prema zapadnim trgovcima kao i da se zalaže na jačanju bakufu vlade kroz saradnju sa carskom upravom (kobu katai).

Zbog svojih mišljenja i kao ljubitelj zapadne tehnologije privukao je pažnju pobunjeničkih išin šiši samuraja pa Šozan u svojoj 53 godini biva ubijen od strane hitokiri ubice po imenu Kavakami Gensai, koji ga je sasekao jednim zamahom mača javno u toku dana na ulici.

Šozan je često uzgovarao frazu: “Istočna etika, zapadno tehnološko učenje” (tōyō dōtoku, seiyō gakugei, 東洋道徳西洋学芸) koja će kasnije preobličena u “Japanski duh, zapadna tehnika” (wakon yōsai, 和魂洋才). Ovaj slogan i dalje se koristi u opisivanju puta koji Japan treba da vodi u modernizaciju.[3]

Šozanov sin Muira Keinosuke 三浦啓之助 bio je član jedinice Šinsengumi.[4]

Reference uredi

  1. ^ Enciklopediju je kasnije Utagava Kenšin preveo na japanski pod nazivom 『厚生新編』.]
  2. ^ Narsimhan 1999, str. 26.
  3. ^ Josephson, Jason Ānanda (2012). The Invention of Religion in Japan. Chicago: University of Chicago Press. str. 108. 
  4. ^ 人名録

Literatura uredi

  • Josephson, Jason Ānanda (2012). The Invention of Religion in Japan. Chicago: University of Chicago Press. str. 108. 

Spoljašnje veze uredi