Samomat
Samomat je vrsta šahovskog problema u kojem je uslov da beli igra prvi i mora da natera crnog da ga crni matira u predviđenom broju poteza. Uslov se obeležava sa s#n ispod šahovskog dijagrama , gde je s# oznaka za samomat, a n je broj poteza.
Primer
urediDati problem je jednostavniji primer. To je samomat u dva poteza od Volfganga Paulija (Wolfgang Pauly)[1][2] iz knjige The Theory of Pawn Promotion, 1912: Beli igra i prisiljava crnog da matira belog najkasnije u svom drugom potezu.
Ako bi beli lišio crnog svih opcija, sem Lxg2#, problem bi bio rešen.
- Pokušaj lovcem nije dobar, jer tada crni lovac može da igra potez bez uzimanja i tako odloži mat;
- potez skakačem oslobađa crnog kralja;
- 1.e6 omogućuje 1...exf6 i 2...f5;
- 1.f7 ili 1.fxe7 dozvoljava 1...Kxg7;
- 1.g8D ili 1.g8T nije dobro, zbog 1...Lxg2+ 2.D/Txg2;
- 1.g8S matira crnog, pa je potpuno pogrešno;
- 1.g8L takođe nije dobro, jer lovac, posle 1...exf6 2.exf6 Lxg2+, može da se umetne sa 3.Ld5.
Jedini potez koji forsirano tera crnog da matira belog najkasnije u drugom potezu je:
1.c8S!. i sada su tu dve varijante:
- 1...exf6 2.exf6 Lxg2# je jednostavno;
- 1...e6 vodi do prefinjenijeg 2.g8L Lxg2# (ovo jedino radi, zato što je lovčev put do d5 sprečen crnim potezom na e6).
Uočite da jedino "ide" promocija u skakača u prvom potezu, jer svaka druga figura bi se umetnula nakon 1...Lxg2+.
Varijacije
urediJedna od varijacija uslova samomat je refleksni mat, u kojem beli prisiljava crnog da ga matira uz dodatni uslov da, ako neka strana može da matira protivnika u potezu, ona mora to da učini (ako taj dodatni uslov važi samo za crnog, onda je to polu-refleksni mat). Postoji, takođe, i uslov maksimalist, gde crni mora uvek da vuče geometrijski najduže poteze, računajući od centra polja do centra polja; mada se ovaj dodatni uslov ponekad sreće i u drugim tipovima problema, on je najčešći u samomatovima.
Druga varijacija je serijski-samomat, vrsta serijskih problema u kojem beli igra seriju poteza bez odgovora crnog, da bi došao do pozicije u kojoj crni mora da ga matira u potezu.
Vidi još i ...
urediReference
uredi- ^ Paulijev samomat
- ^ „W. Pauly”. Arhivirano iz originala 02. 03. 2012. g. Pristupljeno 10. 12. 2014.