Sančo Ramirez od Aragona

Sančo Ramirez od Aragona [1] (1042 - 4. jun 1094, Ueska) je bio kralj Aragona (1063—1094), kao Sančo I od Aragona, i Navare [1] [2] (1076—1094 [2]), kao Sančo V od Navare, iz dinastija Himenez.

Sančo Ramirez od Aragona
Sancho Remíriz.jpg
Sančo Ramirez od Aragona
Datum rođenja1042.
Datum smrti4. jun 1094.(1094-06-04) (51/52 god.)
Mesto smrtiUeska
Kraljevina Aragon
DinastijaHimenez
OtacRamiro I od Aragona
MajkaErmesinda of Bigorre
SupružnikIsabella of Urgell, Felicia of Roucy
PotomstvoPeter I of Aragon and Navarre, Ramiro II od Aragona, Alfonso I od Aragona
Kralj Aragona
Period1063−1094
PrethodnikRamiro I od Aragona
NaslednikPedro I od Aragona
Kralj Navare
Period1076−1094
PrethodnikSančo Garses IV od Navare
NaslednikPedro I od Aragona

Bio je sin prethodnog kralja Aragona Ramira I [2].

Aragon u užem smislu predstavljao je jedan od ekonomski najzaostalijih delova Španije. Bio je tipično feudalna oblast, gde je seljaštvo bilo potpuno zavisno od feudalnih posednika. Feudalci su imali pravo da ubiju i osakate seljake. Seljaci su bili bez ikakve sudske zaštite od njihove samovolje. U Aragonu su seljaci morali da, pored uobičajenih kmetovskih obaveza, snose i niz drugih, rđavih običaja (malos usos). Senior bi zauzeo čitavo imanje seljaka, ako bi ovaj umro bez dece, i veliki deo nasledstva ako bi ostala za njim deca. Od seljaka su uzimane naročite globe za prekršaj bračne vernosti, u slučaju požara na posedu seniora itd. U rđave običaje spada i pravo prve noći, nasilno uzimanje dojkinja i niz drugih obaveza. Feudalci su se odlikovali znatnom samostalnošću i vršili su ogroman uticaj na političko uređenje države. Oni su međusobno sklapali saveze, mogli su da kralju objave rat, sami su birali i zbacivali kralja. Bili su oslobođeni svih dažbina. Ovde mi vidimo punu vlast feudalaca, među kojima su se razlikovali krupni — rikos ombres, srednji i sitni — hidalgo. Niže plemstvo bilo je potpuno zavisno od višeg. U samom Aragonu gradovi su bili ekonomski slabi i nisu imali političkog uticaja [3].

Uz pomoć snažne družine francuski vitezova, pre svega Normana i Burgunđana, on je zajedno sa kraljem Kastilje i Leona, Alfonsom VI Hrabrim, preduzeo ofanzivu protiv muslimana. Francuski vitezovi koji su stigli u Španiju mogli su da budu krstaši za veru, ali to nije bilo opredeljenje španskih plemića [1].

Godine 1063. preduzeta je jedna ekspedicija pod vođstvom Gi Žofroa, akvitanijskog vojvode, dok je 1065. godine preduzeta druga koju je vodio šalonski grof. Godine 1073. je protiv Mavra nastupio Ebl, grof Rusija. Verovatno najveću od ovih ekspedicija je 1085. godine povela grupa burgundskih gospodara zajedno sa grofom Rajmondom Tuluskim. Ovo su bili veći pohodi pod vođstvom ljudi koji su bili dovoljno značajni da privuku pažnju hroničara [1].

Iako Sančo nije imao značajan stalni dobitak u ovom dugom nizu ratova, oni su ozbiljno oslabili muslimanske države [4]. Uspešni pohodi Sanča i njegovog savaznika uverili su male muslimanske vladare da se sami ne mogu odupreti hrišćanskoj moći, pa su zatražili pomoć od vladara Almoravida, berberskog naroda koji je gospodario severnom Afrikom [5]. Almoravidi su stigli u Španiju [6][5] 1086. godine [5], pa je Rekonkista bila privremeno zaustavljena [6]. Na sreću za hrišćane, Almoravidi su uskoro počeli da se svađaju sa španskim muslimanskim vladarima, pa su mavarske snage opet bile razjedinjene [5].

Iako je zajedno s Alfonsom VI ratovao protiv muslimana, imao je česte sukobe s njim [1].

Imao je tri sina: Petra, Alfonsa i Ramira od kojih su sva tri bili kraljevi Aragona, a dva, Petar i Alfonso, kraljevi Navare.

Umro je 4. juna 1094 u Ueski, a na prestolu Aragona i Navare ga je nasledio sin Petar [2].

Porodično stabloUredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Garsija Sančez II od Pamplone
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Sancho III, King of Pamplona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Jimena Fernández
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Ramiro I od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Sancha of Aybar[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Sančo Ramirez od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Roger I, Count of Carcassone
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Bernard-Roger, Count of Bigorre
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ermesinda of Bigorre
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Garsenda of Bigorre
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

IzvoriUredi

  1. ^ a b v g d Pejnter 1997, str. 224.
  2. ^ a b v g Pejnter 1997, str. 558.
  3. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 311.
  4. ^ Pejnter 1997, str. 224-225.
  5. ^ a b v g Pejnter 1997, str. 225.
  6. ^ a b Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 310.
  7. ^ The Crónica de Aragón, produced in 1499, names her Doña Caya, but she is named Sancha in a contemporary donation. Ballesteros y Beretta, v. 2. str. 319–320.

LiteraturaUredi

  • Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio. 
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd. 

Spoljašnje vezeUredi