Википедија

Saobraćaj u Srbiji

Republika Srbija se često naziva „sponom između Istoka i Zapada“.[traži se izvor] Ovde se obično misli na Moravsku dolinu, jer je ona najlakše prohodan put između Grčke i Male Azije sa jedne strane i ostatka Evrope sa druge.

Putna karta Srbije

Srbija takođe pripada i mnogim većim evropskim područjima (Balkan, Podunavlje, Panonska nizija, Dinarska oblast). Ovako povoljan saobraćajni položaj bio je i glavni činilac njene teške prošlosti[traži se izvor] (pogledati: Istorija Srbije).

Republika Srbija ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodni saobraćaj. Zbog niza geografskih povoljnosti razvoj saobraćaja u Srbiji će u budućnosti biti još brži i obimniji.[traži se izvor] Glavno saobraćajno čvorište u zemlji je glavni grad, Beograd.

Kroz Srbiju prolaze dva panevropska saobraćajna koridora: drumsko-železnički Koridor 10, sa svojim krakovima B i C i rečni Koridor 7.

Železnički saobraćaj uredi

Glavni članci: Železnički saobraćaj u Srbiji, Železnice Srbije i Beovoz

Iako Srbija ima relativno gustu železničku mrežu, veliki broj deonica je u izrazito lošem stanju zbog višedecenijskog neulaganja i neodržavanja. Ograničenja brzine na 30km/h i manje nisu retkost. Veliki problem je i krađa železničke infrastrukture. U drugoj i početkom treće decenije 21. veka, deonice nekih pruga su remontovane i osposobljene za visine od 100km/h i preko. Najznačajniji primeri su deonica od Resnika do Valjeva na pruzi Beograd–Bar i deonica od Beograd centra do Novog Sada na pruzi Beograd–Budimpešta koja je osposobljena za brzine između 120 i 200km/h. Rekonstrukcija ostalih deonica na ovim prugama je u planu, kao i rekonstrukcija pruge Beograd—Niš za brzine do 200km/h.

 
"Šarganska osmica" - najpoznatija turistička železnička linija u Srbiji
 
Tipičan voz Železnica Srbije
 
Novi železnički most u Beogradu

Ukupna dužina železničke mreže u Srbiji je 3.808,7 km, od čega 3.533,2 km jednokolosečnih i 275,5 km dvokolosečnih pruga. Elektrificirano je 1.196,1 km otvorenih pruga sa prolaznim kolosecima (2017. godine)[1]. Ovo se odnosi na pruge standardne širine koloseka. Pored toga, postoje i pruge uskog koloseka, koje su danas van upotrebe ili se one koriste u posebne svrhe (turistička železnica poput „Šarganske osmice“).

Dvokolosečne su pruge Beograd centar – Stara Pazova – Šid granica sa Hrvatskom, Beograd – Resnik, Beograd centar – Rasputnica G, Beograd centar – Pančevo glavna, Velika Plana – Stalać, Đunis – Niš, kao i Stara Pazova – Novi Sad. U planu je izgradnja drugog koloseka na prugama Novi Sad – Subotica, Beograd ranžirna – Surčin – Batajnica i na nedostajućim deonicama od Beograda do Niša. Takođe, planirana je i izgradnja dodatna dva koloseka na deonici od Batajnice do Stare Pazove, čime će ova deonica postati četvorokolosečna sa posebnim kolosecima za putnički i teretni saobraćaj.[2][3]

Elektrificirane su pruge Beograd – Stara Pazova – Novi Sad – Subotica – granica sa Mađarskom, Beograd – Stara Pazova – Šid – granica sa Hrvatskom, Beograd – Resnik – Požega – Vrbnica – granica sa Crnom Gorom, Požega – Kraljevo, Beograd – Resnik – Mladenovac – Lapovo – Niš – Preševo – granica sa Makedonijom, Rakovica – Jajinci – Mala Krsna – Velika Plana, Mala Krsna – Požarevac, Mala Krsna – Smederevo, Beograd centar – Pančevo Vojlovica, pruge od stanice Beograd centar do Novog Beograda i Rakovice (Rasputnica G), kao pruge do ranžirnih stanica Beograd, Novi Sad, Lapovo i Niš i teretne stanice Subotica. U planu je elektrifikacija pruge Niš – Dimitrovgrad – granica sa Bugarskom.

Pruge se kategorišu na:

  • magistralne,
  • regionalne,
  • lokalne i
  • manipulativne pruge.

Najvažniji železnički pravci (magistralne pruge) kreću od Beograda ka:

U magistralne pruge spada i pruga Subotica – Sombor – Bogojevo – granica sa Hrvatskom.

Najveći železnički čvorovi su Beograd i Niš sa po 5 železničkih linija, a manji po značaju su: Novi Sad, Subotica, Inđija, Požega, Stalać, Kraljevo, Kosovo Polje.

Izdvajanjem preduzeća za upravljanje infranstrukturom (Infrastruktura železnice Srbije), za prevoz robe (Srbija kargo) i prevoz putnika (Srbija voz), Železnice Srbije prestale su da se bave pružanjem usluga prevoza robe i putnika i postale holding kompanija. Teretnim prevozom se, pored državnog Srbija karga, bavi i nekolicina privatnih železničkih operatora, dok je se prevozom putnika još uvek bavi isključivo Srbija voz.

Železnička veza sa susednim zemljama:

Putnički saobraćaj uredi

Od podele Železnica Srbije na četiri preduzeća 2015. godine, železničkim prevozom putnika u Srbiji se bavi preduzeće Srbija voz, koje je u javnom vlasništvu. Iako mogućnost za ulazak privatnih prevoznika postoji, tako nešto se nije dogodilo zbog generalne nekonkurentnosti železnice u putničkom prevozu u Srbiji. Zbog lošeg održavanja, pre svega infrastrukturne mreže, ali i voznih sredstava, od 1990-ih godina u Srbiji je prisutan trend opadanja železničkog prevoza putnika, praćenog porastom autobuskog prevoza. Danas je osnovni vid javnog prevoza u Srbiji autobuski saobraćaj. Iako su cene železničkih karata pristupačnije od autobuskih, vreme putovanja autobusom je na većini relacija značajno kraće u odnosu na voz. Osim toga, železnicu u Srbiji prati reputacija izrazito nepouzdanog prevoznog sredstva i višesatna kašnjenja nisu retkost.

Vozni park uredi

Broj putničkih polazaka je sve manji (uz izuzetak rekonstruisane novosadske pruge). Razlozi su nedostatak potražnje, ali pre svega nedostatak voznih sredtsava. Ogromni park putničkih kola bivšeg ŽTP Beograd je uglavnom rashodovan i poslat na sečenje[4], uprkos pozitivnim iskustvima korišćenja i remontovanja vagona iz 80-ih u zemljama Centralne Evrope. Srbija voz 2022. godine raspolaže sa samo 30-ak putničkih vagona, uglavnom sa sedištima (Goša Z1) i kušet-kola, ali i jedan vagon-restoran koji nije u upotrebi. Osim vučenih vozila (vagona), postoji i nedostatak adekvatnih vučnih vozila (lokomotiva). Lokomtive su stare (iz perioda socijalizma) i podložne kvarenju[5]. Decenijama nije bilo nabavke novih lokomotiva.

Uporedo sa rashodovanjem vagona, sprovođena je nabavka elekto-motornih i dizel-motornih garnitura. Danas one čine okosnicu putničkog železnikog saobraćaja u Srbiji. Kompozicije sa vagonima saobraćaju samo na međunarodnim linijama i u slučaju da nema raspoloživih garnitura. Na elektrificiranim prugama saobraćaju Štadlerovi elektro-motorni vozovi (ŽS serija 413), dok na neelektrificiranim saobraćaju dizel-motorni vozovi ruske proizvodnje (ŽS serija 711). Usled manjka voznih sredstava, otkazivanje polazaka nije retkost na lokalnim linijama u unutrašnjosti zemlje.

Vozni park putničkih kola Srbija voza 31.12.2021.[6]
tip kola broj ispravnih kola
kola sa sedištima 24
kola sa ležajima (kušet-kola) 8
kola za ručavanje (restoran) 1

Međunarodni saobraćaj uredi

Pandemija kovida 19 je zadala poslednji udarac međunarodnim železničkim linijama u Srbiji, čiji je broj i pre pandemije bio sve manji. Trenutno saobraćaju samo vozovi ka crnogorskom primorju (dva para vozova od kojih je jedan sezonski)[7]. Potražnja za vozom Beograd–Bar je u letnjim mesecima ogromna, tako da je kartu na dan polaska nemoguće naći, a večernji voz broji više od 10 vagona. Uprkos tome, nema najava o uspostavljanju dodatnih polazaka. Nekada je na ovoj relaciji postojalo nekoliko dnevnih i nekoliko noćnih polazaka. Linija ka Zagrebu, sa kursnim kolima za Ljubljanu je suspendovana od početka epidemije, iako zvanično postoji u redu vožnje i planira se njeno ponovno uspostavljanje. Ostale međunarodne linije su iz različitih razloga ukinute.

Unutrašnji saobraćaj uredi

Situacija unutrašnjem saobraćaju je povoljnija. Na nekoliko linija, železnica je cenom, komforom i brzinom ispred autobuskog prevoza. To su linije od Beograda ka Novom Sadu, Valjevu, Užicu i Vršcu, koje uglavnom saobraćaju na remontovanim deonicama na kojima mogu da postignu konkurentne brzine. Osim ovih mesta Beograd je direktnim polascima povezan sa Nišom i Prijepoljem.

Gradski saobraćaj uredi

Jedini grad sa bilo kojim vidom železničkog gradskog prevoza je Beograd sa tramvajskim prevozom i prigradskom železnicom BG voz. Takođe, Beograd je jedini grad za koji se planira izgradnja metroa (pogledati: Saobraćaj u Beogradu i Beogradski metro).

Putni saobraćaj uredi

Glavni članak: Putna mreža u Srbiji
 
Auto-put A3 blizu Sremske Mitrovice
 
Državni put prvog B reda 43 pri prolasku kroz Sićevačku klisuru

Putni ili drumski saobraćaj čini okosnicu saobraćaja u Republici Srbiji. Najvažnije čvorište je glavni grad Beograd, posle koga slede Novi Sad i Niš. Putnu mrežu u republici čine javni i nekategorisani putevi.

Mreža javnih puteva u Republici Srbiji ima dužinu od blizu 41.000 km[traži se izvor], od čega oko 40%[traži se izvor] otpada na državne puteve U okviru mreže puteva prvog reda 2150 km puteva u Srbiji pripada evropskoj mreži puteva, tzv. E puteva.

Državni putevi su javni putevi kojima se povezuje:[8]

  • prostor države sa mrežom evropskih puteva,
  • prostor države sa mrežom najvažnijih puteva susednih zemalja,
  • prostor države unutar sebe, kroz povezivanje značajnih naselja (gradova) i svih okruga u okviru republike.

Izgradnja, osavremenjavanje i održavanje državnih puteva potpada pod nadležnost republičkog, odnosno pokrajinskog nivoa.

Državni putevi su kategorisani u puteve prvog i drugog reda, sa A i B potklasama.[9]

u Srbiji je registrovano oko 1,5 miliona vozila[10]. U Srbiji postoji oko 8.000 autobusa, a od toga gradskih autobusa ima oko 4.100[traži se izvor]. Od gradskih autobusa veoma mali broj koristi komprimovani prirodni gas, dok do 2012. godine nije bilo autobusa koji koriste biodizel kao pogonsko gorivo.

Vodni saobraćaj uredi

 
Evropska reka - Dunav kod Apatina

Srbija je kontinentna zemlja i stoga nema pomorskih luka. Od luka u okolnim zemljama najveći značaj za njenu privredu imaju luke Bar u Crnoj Gori i Solun u Grčkoj. Sa druge strane, rečni saobraćaj je razvijen i međunarodnog je značaja. Dužina rečnih vodenih puteva u Srbiji je 587 km (2005. godine). Svi plovni putevi u zemlji nalaze se u njenoj severnoj polovini i prvenstveno vezuju zemlju za region srednje Evrope.

Najvažniji vodeni put u Srbiji je reka Dunav, važan panevropski plovni put (Koridor 7) koji povezuje srednju Evropu sa oblašću Crnog mora. Pored Dunava celom dužinom toka u zemlji plovne su i reke Sava i Tisa, dok je reka Velika Morava plovna pri ušću (20 km). Od veštačkih vodnih tokova (kanala) plovan i kanal Dunav—Tisa—Dunav.

 
Beograd - jedina evropska prestonica na dve velike reke i dva važna plovna puta

Važne luke na Dunavu su:

Važne luke na Savi:

Važne luke na Tisi:

Gasovodi i naftovodi uredi

Naftovod: Dužina tokova je 393 km (2004. godine) uz napomenu da će se naftovodna mreža veoma brzo razvijati.

Gasovod: Dužina tokova je 3.177 km (2004. godine) uz napomenu da je trenutno u fazi projektovanja i pripremnih radnji za izgradnju magistralnog gasovoda "Južni Tok", koji kroz zemlju prolazi od Bugarske do Mađarske, sa dva odvojka ka Republici Srpskoj i Hrvatskoj . Ovim potezima Srbija postaje prometna gasovodna zemlja. Gasovodom je danas pokriven severni i srednji deo Srbije, dok je izgradnja u južnom delu u toku.

Vazdušni saobraćaj uredi

 
Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd

U Srbiji postoji 39 zvanično upisanih aerodroma, ali samo je 6 od njih uvršteno na listu aerodroma sa IATA kodom:

asfaltirano neasfaltirano
ukupna dužina 16 23
dužina preko 3.047 m 2 0
dužina 2.438-3.047 m 4 0
dužina 1.524-2.437 m 4 2
dužina 914-1.523 m 2 9
dužina ispod 914 m 4 12

Najveći i najvažniji aerodrom u zemlji je beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ u Surčinu, udaljen 15 km od centra grada. Zbog izvarednog položaja ovaj aerodrom je nekad bio značajan i izvan granica bivše Jugoslavije, a očekuje se da ovaj nivo bude ponovo dosegnut u bliskoj budućnosti (kao regionalni saobraćajni čvor).

U Srbiji su zvanično upisana i 4 heliodroma (2002. godine).

Saobraćaj po gradovima Srbije uredi

Glavni članci: Saobraćaj u Beogradu, Saobraćaj u Novom Sadu, Saobraćaj u Nišu i Saobraćaj u Kragujevcu

Razvijen saobraćaj odlikuje velike gradove u republici (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Subotica), gde značajan udeo unutargradskog saobraćaja čini javni gradski prevoz.

Javni (unutar)gradski prevoz poseduje većina srpskih gradova koji su sedišta okruga. Osim u slučaju Beograda, on je isključivo zasnovan na autobuskom prevozu. U Beogradu se javni prevoz vrši autobusom, trolejbusom, tramvajem, prigradskom železnicom, a postoje planovi za izradnju metroa. Niš, Subotica i Novi Sad su nekada imali tramvajski prevoz.

Reference uredi

  1. ^ Izjava o mreži, Infrastruktura železnice Srbije, 1. jun 2017.
  2. ^ Ugovorena prva deonica pruge Beograd–Budimpešta, Beobild, 1. decembar 2016.
  3. ^ POLITIKA, 23. maj 2018. godine: RADOVI NA PRUGAMA OBIMNIJI NEGO PRETHODNIH 25 GODINA, Infrastruktura železnice Srbije, 23. maj 2018.
  4. ^ https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:634532-Od-372-ponudjenih-prodato-samo-sest-Vagone-nece-cak-ni-za-staro-gvozdje
  5. ^ https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/ko-je-krivac-za-kvar-lokomotive-na-zeleznickoj-liniji-beograd-bar-ministar-krivi-zeleznicare-oni-svaljuju-na-njega/
  6. ^ „VUČENA VOZILA, STANjE NA DAN 31.12.2021. GODINE” (PDF). Informator o radu Akcionarskog društva za železnički prevoz putnika Srbija voz. jul 2022. 
  7. ^ https://www.srbvoz.rs/wp-content/redvoznje/ms.pdf?time=1661450281
  8. ^ Zakon o javnim putevima, član 5.
  9. ^ „Uredba o kategorizaciji državnih puteva” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 17. 09. 2015. 
  10. ^ RTS: „Para nema, a svi voze“ (04.12.2011), Pristupljeno 24. 4. 2013.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саобраћај_у_Србији&oldid=27688101”