Sarkom
Sarkom je retka vrsta tumora, koji je veoma raznovrstan kada je u pitanju mesto na kome se javlja. Sarkom se razlikuje od ostalih vrsta tumora jer se javlja u vezivnom tkivu. S obzirom na to da se ovo tkivo nalazi svuda po telu, tumor se može javiti na više mesta: u kostima, nervima, mišićima, hrskavici, tetivama, masnim tkivima ili krvnim sudovima. Postoji oko 100 vrsta sarkoma, koji su podeljeni u dve grupe: sarkomi mekog tkiva i sarkomi kostiju. [1]
Sarkomi mekog tkiva uredi
Sarkomi mekog tkiva su grupa malignih tumora koji vode poreklo iz “mekih tkiva”. Meka tkiva su mišići, tetive, masno tkivo, krvni i limfni sudovi, nervi i zglobne ovojnice. Meko potporno tkivo čini polovinu telesne mase. Tumori koji potiču iz ovih struktura, iako histološki veoma raznorodni, svrstavaju se u istu grupu malignih tumora to jest u grupu sarkoma mekih tkiva, zbog sličnih bioloških karakteristika, a time i sličnog terapijskog pristupa. [2] Sarkomi mekih tkiva mogu nastati bilo gde u tkivu, ali su najčešći na rukama i nogama (50%), trupu i trbuhu (40%) i glavi i vratu (10%). Sarkomi mekih tkiva su retki tumori. U Evropi se svake godine dijagnostikuje novih 4 do 5 slučajeva na 100 000 ljudi. Sarkomi mekih tkiva su češći kod odraslih osoba.
Podela uredi
Oni se dele u zavisnosti od mesta na kome se nalazi kancer:
- Leiomiosarkom – pogađa mišićno tkivo
- Liposarkom - pogađa masno tkivo
- Angiosarkom - utiče na krv ili limfne sudove
- Rabdomiosarkom - pogađa mišiće i vezivno tkivo(uključuje sledeće sorte: embrionalna, alveolarna, pleomorfna i vretenasta ćelija)
- Maligni tumor perifernog nervnog omotača
- Kapošijev sarkom - napada kožu
- Sinovijalni sarkom
- Pleomorfni sarkom (najrjeđi i najagresivniji tip liposarkoma)
- Atipični lipomatozni tumor
- Maligni solitarni fibrozni tumor
- Upalni miofibroblastični tumor
- Miofibroblastični sarkom niskog stepena
- Gigantski ćelijski tumor mekih tkiva
- Maligni tumor glomusa
- Gastrointestinalni stromalni tumor(GIST)
- Hemangioendoteliom (uključuje sledeće sorte: retiformni, pseudomiogeni i epitelioidni)
- Nediferencirani sarkom vretenastih ćelija
- Nediferencirani pleomorfni sarkom
- Nediferencirani sarkom okruglih ćelija
- Nediferencirani epitelni sarkom
Faktori rizika uredi
Faktor rizika povećava rizik od pojave tumora, ali nije ni neophodan ni dovoljan uzrok za nastanak tumora. Faktor rizika nije sam uzrok bolesti. Nasledne i nenasledne genetske predispozicije:
- Li-Fraumeni sindrom (nasledni genetski sindrom, izazvan mutacijom P53 tumor-supresor gena)
- Familijarna adenomatozna polipoza (izazvana mutacijama APC gena koji je tumor supresor gen, razvijaju se polipi u debelom crevu koji mogu da evoluiraju u rak debelog creva, među pacijentima se sa velikom učestalošću javljaju i intra-abdominalni dezmodini tumori (vrsta tumora mekih tkiva))
- Gardnerov sindrom
- RB sindrom ( porodični sindrom kod koga postoji promena na RB genu koji je tumor supresor gen, pacijenti obično u detinjstvu razvijaju maligne tumore retine oba oka. Kasnije u životu se mogu javiti sarkomi mekih tkiva i kosti)
- Neurofibromatoza 1 (von Reklinghausen-ova bolest)
- Neurofibromatoza 2
- Jonizujuće zračenje
- Mnogi hemijski kancerogeni
Sarkomi kostiju uredi
Kost ili koštano tkivo je potporno vezivno tkivo koje podupire telesnu strukturu. Kosti imaju čvrstu, snažnu, šuplju unutrašnjost i čine svega 14% naše ukupne telesne mase. Kosti su kao i bilo koji deo našeg tela podložni degenerativnim, benignim i malignim promenama. Nekontrolisano nakupljanje abnormalnih stanica koje stvaraju masu ili grumen tkiva na koži nazivamo tumorom kostiju. [3]
Osteosarkom uredi
Osteosarkom je drugi po redu najčešći maligni tumor kostiju. Osteosarkom se većinom pojavljuje kod dece i adolescenata (od 10. do 20. godine života), ali se može javiti i kasnije. Starije osobe koje pate od Padžetove bolesti ponekad dobiju ovu vrstu tumora. Većina osteosarkoma se razvija kod pacijenata koji nemaju nikakvih drugih bolesti i kod onih koji nemaju tumore u istoriji porodičnih bolesti. Otprilike polovina osteosarkoma se javlja u području kolena ali se on može razviti u bilo kojoj kosti. Osteosarkom ima tendenciju širenja na pluća. Osteosarkom se uglavnom leči kombinacijom hemoterapije i operacije. Najpre se sprovodi lečenje hemoterapijom. U toj etapi lečenja, bol se najčešće smanjuje. Tek nakon lečenja hemoterapijom, pristupa se hirurškom lečenju odnosno odstranjenju tumora. Otprilike 75% pacijenata preživi barem 5 godina nakon postavljanja dijagnoze. Danas je u mnogim slučajevima osteosarkoma, moguće izbjeći amputaciju. Osteosarkom se može vratiti i nakon lečenja. Tada se obično pojavljuje na istom ili nekom drugom delu tela uključujući i pluća. Jedan od najvažnijih faktora u lečenju osteosarkoma jeste pacijentov odgovor na prvi ciklus terapija. Pacijenti kod kojih ćelije tumora progresivnije nestaju nakon sprovođenja terapije, imaju bolje šanse za izlečenje. [3]
Hondrosarkom uredi
Hondrosarkom je retka vrsta kancera koja se javlja u hrskavici oko kostiju. Najčešće se javlja kod odraslih preko 40 godina starosti. Iako hondrosarkom može napasti bilo koju kost, najčešće se javlja na kostima kukova i butina. [4]
Simptomi uredi
Podrazumevaju:
- Veliku izbočinu na tom mestu
- Oštar ili tup bol na mestu gde se nalazi tumor. Bol se obično pogoršava preko noći, i postaće stalan kako raste kancer kostiju.
- Oticanje i crvenilo na mestu tumora
- Geganje ili smanjena mogućnost upotrebe tog ekstremiteta.
Kordoma uredi
Kordoma je redak maligni tumor kostiju koji se uglavnom javlja na kičmi. Kordoma se najčešće javlja na osnovi kičme (sakrumu) ili na osnovi lobanje. Kordomi se formiraju od sitnih ostataka notokorda, svežnja ćelija u embrionu koji se razvija u kičmenu moždinu. Kordoma se može javiti u bilo kom uzrastu, ali je najčešća kod odraslih. Iako sporo rastu, kordome su tumori koje je teško lečiti jer se razvijaju veoma blizu kičme. [5]
Simptomi uredi
Najčešći znaci kordoma su bol i neurološke promene. Kordomi na lobanji najčešće izazivaju glavobolju, bol u vratu ili dupli vid. Ako su dovoljno veliki, mogu da utiču na osetljivost u licu i pokrete, glas, govor, i sposobnost gutanja. Kordome na kičmi i sakrumu mogu izazvati promene u funkciji creva i bešike, bol, probadanje, utrnulost, ili slabost ruku i nogu.
Juingov sarkom uredi
Juingov sarkom maligni je tumor koštanog ali i mekog tkiva, koji kao i ostali ekspanzivni tumori može da da udaljene metastaze. Obično se javlja u dečjem ili ranom adolescentnom uzrastu, najčešće između 10. i 20. godine života. Najčešće se javlja u području karlice, natkolenice i nadlakatne kosti i rebara. Ovo je posle osteosarkoma je najčešći koštani tumor kod dece i najmaligniji koštani tumor dečjeg uzrasta. Juingov sarkom se širi iz kosti u kojoj nastaje preko medularnog kanala, ili probija korteks i širi se u okolno meko tkivo, zahvata okolne mišiće, i često prelazi i preko proksimalnog zgloba. Preživljavanje kod lokaliziranog tumora je 60-70% obolelih, 30% preživljavanje je s metastazama po plućima te preživljavanje manje od 10% je s metastazama na drugim mestima. Najčešći simptomi su bolovi i otok. Ova vrsta tumora može dosta narasti, te može zahvatiti celu dužinu kosti. [6] [3]
Simptomi uredi
Simptomi sarkoma se razlikuju u zavisnosti od mesta i tipa sarkoma. Mogu dugo vremena postojati bez bilo kakvih simptoma bolesti. Simptomi se obično javljaju oko mesta koje je zahvaćeno[1] Tu spadaju:
- Bol u stomaku
- Konstipacija, osećaj ispunjenosti creva
- Kašalj
- Gubitak daha
- Grudvica ispod kože, koja može postati veća
- Bol u zahvaćenoj kosti
- Otok u zahvaćenom delu
- Hramanje
- Gubitak težine
- Krvava stolica
- Anemija
- Obilni ciklusi ili krvarenje između ciklusa (kod ginekološkog sarkoma)
- Vaginalno krvarenje posle menopauze
- Curenje krvi iz vagine
- Grudvica na vulvi
Dijagnoza uredi
Dijagnoza koštanih sarkoma započinje temeljnom anamnezom i fizičkim pregledom koji može otkriti karakteristične znake i simptome. Laboratorijske studije nisu naročito korisne u dijagnostici, mada neki koštani sarkomi (poput osteosarkoma) mogu biti povezani sa povišenim nivoom alkalne fosfataze, dok drugi (poput Juing sarkoma) mogu biti povezani sa povišenom stopom sedimentacije eritrocita. Studije snimanja su od presudnog značaja za dijagnozu, a većina doktora će u početku naručiti običan rendgenski snimak. Definitivna dijagnoza zahteva biopsiju tumora i pažljiv pregled uzorka od biopsije od strane iskusnog patologa.
- Anamneza i fizikalni pregled
- Testovi krvi
- Radiološki pregledi
- Patohistološki pregled
Fosilni ostaci uredi
Naučnici su tokom 2016. godine izvestili o otkriću tumora osteosarkoma u 1,69 miliona godina starom fosilu iz kostura danas izumrle vrste hominina, što ga čini najranijim poznatim slučajem raka čoveka. [7]
Reference uredi
- ^ a b „Sarkom”. Humanitas.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-04-14.
- ^ „SARKOMI | SEMINARSKI RAD IZ MEDICINE”. www.seminarski-diplomski.co.rs. Pristupljeno 2020-04-14.
- ^ a b v „Rak kostiju – uzroci, simptomi i liječenje | Bolesti - Kreni zdravo!” (na jeziku: hrvatski). Arhivirano iz originala 26. 05. 2019. g. Pristupljeno 2020-04-14.
- ^ „Hondrosarkom”. Humanitas.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-04-14.
- ^ „Kordoma”. Humanitas.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-04-14.
- ^ „Ewing-ov (Juingov) Sarkom – Čika Boca” (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 27. 03. 2020. g. Pristupljeno 2020-04-14.
- ^ CNN, AJ Willingham. „Scientists find cancer in million-year-old fossil”. CNN. Pristupljeno 2020-04-14.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
