Sasi

Sasi ili Saksonci su germansko pleme^[1] čija je prapostojbina bila na području današnje severne Nemačke.^[2] U kasnom Rimskom carstvu, ime se koristilo kao oznaka za nemačke obalske napadače, a isto tako i kao reč sa značenjem sličnom onom koje je kasnije imala reč „Viking”.^[3] U meroviška vremena, kontinentalni Sasi su bili povezani sa obalskim regionom od koga je kasnije postala Normandija. Iako se ponekad napominje da su vodili borbe i u unutrašnjosti, dolazeći u sukobe sa Francima i Tirinzima, nema jasne definicije njihove postojbine. Moguće je da postoji samo jedna klasična referenca na omanju domovinu ranog saksonskog plemena, ali je ona sporna. Prema tom predlogu, smatra se da je oblast koju su Sasi najranije naselili bila Severna Albindžija. Ova opšta oblast je blizu verovatne domovine Angla.^[4]

Pod pritiskom Franaka Sasi se šire sa prostora današnje Nemačke prema zapadnoj Evropi između 3. i 5 veka. Deo Sasa (u engleskom jeziku nazivani Saxons) što sa Anglima i Jitima iz severne Nemačke, Danske i Holandije prelaze na Britansko ostrvo u 5 i 6. veku, pretopiće se u Engleze. Njihovo ime danas se tamo očuvalo u nazivima Essex i Sussex.

Britanski Sasi, koji se danas na engleskom nazivaju anglosaksoncima, postali su jedna nacija koja je povezivala germanske narode (Frizijce, Jute, Angle) sa romanizovanim starosedeocima, čime su uspostavljene dugotrajne postrimske kraljevine ekvivalentne onima koje su formirali su Franci na kontinentu. Njihova najranija oružja i odeća južno od Temze bili su zasnovani na kasnim rimskim vojnim modama, dok su kasnije imigranti severno od Temze pokazali snažniji severno nemački uticaj.^[5]^[6] Termin „anglosaksonski” je počeo da se koristi od 8. veka (na primer u radovima Pavla Đakona) da bi naglasila razlika između engleskih Saksonca i kontinentalnih Saksonaca (koji se u Anglosaksonskim analima spominju kao Ealdseaxe, „stari Sasi”), mada su isto tako obe grupe, Sasi Velike Britanije i oni iz stare Saksonije (Severne Nemačke) i dalje neselektivno nazivani „Sasima”, posebno u jezicima Britanije i Irske.

Vešti rudari uredi

U Srbiji i Bosni sredinom 13. veka dolazi do razvoja rudarstva — osnovnog izvora bogatstva srednjovekovne Srbije — i to zahvaljujući nemačkim rudarima koji su doneli razvijenu tehnologiju rudarske proizvodnje. Oni se u srpskim izvorima nazivaju Sasi, dok se u dubrovačkim javljaju pod imenom Alemani, Alamani, Teotonici, Tedeši. Rasprostranjeno je mišljenje da su došli iz Slovačke i Transilvanije. Srpski vladari su ih unajmljivali u većini starih rudnika na području Srbije i Bosne.

Ugarski kralj Geza II pozvao je u svoju zemlju rudare Flamance i Sase, dao im velike privilegije i naselio ih u Spiškoj županiji i Transilvaniji. A Andrija I je 1224. izdao povelju Andreanu, kojom je potvrdio samoupravne povlastice Sasa u južnoj Transilvaniji. Bile su određene granice zemlje Sasa i izvršena je njihova podela na stolice.

Jedan deo Sasa naselio se i u Srbiju i Bosnu sredinom 13. veka. Ne zna se zašto su došli ovde. Tvrdilo se da je mongolska najezda iz 1241. mogući razlog. Verovalo se da ih je on naveo da pobegnu ovde, ali poziv od strane srpskog kralja Stefana Uroša I (1243—1276) da se nasele u Srbiji može biti da je takođe odigrao svoju ulogu. Konstantin Jiriček smatra da su Sasi došli iz Spiške županije u Slovačkoj, a Nikoara Beldičanu (rum. Nicoara Beldiceanu) pridodao je i Bansku Štjavnicu i Kremnicu kao moguća mesta.^[7] Prvi pouzdani podatak o Sasima datira iz 23. avgusta 1254. Reč je o zakletvi kralja Uroša I dubrovačkom knezu i opštini, kojom im dozvoljava da slobodno idu u Brskovo. Sasi se pominju i u Uroševoj povelji manastiru Svete Bogorodice u Stonu. Sasi osnivaju trg Brskovo i nastanjuju se u njemu. Otvorili su rudnike, počeli eksploataciju rude srebra i od kralja imali određenu autonomiju (svog kneza, crkvu i svoje sudije za međusobne sporove). Rudarsko-trgovačko naselje, trg, za vreme svog najvećeg procvata je preraslo u manji grad, oko 1280. godine, da bi po navodima Dubrovčana iz 1433. godine, Brskovo bilo napušteno. Po Sasima se zovu i neki krajevi kod rudnika Ljubija kod Prijedora (Saski do, Saski potok, Sasina). Na makedonskoj planini Osogovo takođe postoji rudnik „Sase“. Na to područje su došli na poziv bugarskog cara Ivana Šišmana. Saski rudnici iz 13. veka se mogu videti na terenu Đavolje varoši, nedaleko od Kuršumlije.

Najstariji sloj Sasa bio je etnički čist, ali već u prvoj polovini 14. veka etnonim „Sas“ koji je prvobitno bio pokazatelj porekla prerasta u lično ime. Jezik balkanskih rudara nosi na sebi vidljive tragove razvojnih faza: ishodište u dijalektu Sasa, razvojnu fazu (u kontaktu sa domaćim stanovništvom) i prevodnu fazu (kada je turska administracija prevodila propise rudarskih prava). Mnogi tehnički termini su nemačkog porekla i ishodište imaju u jeziku Sasa.

ceh - okno
ort - mesto na kom rudar radi
šihta - smena
šurf - istražni rudarski kop
farnanje - kretanje u rudniku
hutman - predstavnik rudarske družine a ujedno i njen član
gvart - član rudarske družine
maršanin - međnik

Kralj Milutin uveo je mešoviti sud za rešavanje sporova između svojih dubrovačkih i saskih podanika. Takav sud bio je sastavljen od jednakog broja sudija iz onih redova grupa kojima su parničari pripadali. Ovim je potvrđeno veoma rašireno shvatanje da za svakog pojedinca važi pravo one zajednice kojoj isti pripada. U međusobnom sukobu Sasa bio je nadležan isključivo njihov sud.

Reference uredi

^
- Moreland, John F. (2012). „Saxons”. Ur.: Hornblower, Simon; Spawforth, Antony; Eidinow, Esther. The Oxford Classical Dictionary (4 izd.). Oxford University Press. ISBN 9780191735257. Pristupljeno 26. 1. 2020. „Saxons, a Germanic tribe...” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
- Buchberger, Erica; Loseby, Simon (2018). „Saxons”. Ur.: Nicholson, Oliver. The Oxford Dictionary of Late Antiquity. Oxford University Press. ISBN 9780191744457. Pristupljeno 26. 1. 2020. „Saxons. A Germanic people located primarily in modern north-west Germany...” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
- Darvill, Timothy, ur. (2009). „Saxons”. The Concise Oxford Dictionary of Archaeology (3 izd.). Oxford University Press. ISBN 9780191727139. „Saxons. Germanic people whose homeland was in the north German coastal plain...”
- Kerr, Anne; Wright, Edmund, ur. (2015). „Saxons”. A Dictionary of World History (3 izd.). Oxford University Press. ISBN 9780191765728. Pristupljeno 26. 1. 2020. „Germanic tribes, possibly named from their single-edged seax ('sword').” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Springer 2004, str. 12: "Unter dem alten Sachsen ist das Gebiet zu verstehen, das seit der Zeit Karls des Großen (reg. 768-814) bis zum Jahre 1180 also Saxonia '(das Land) Sachsen' bezeichnet wurde oder wenigstens so genannt werden konnte."
^ Springer 2004, str. 2004: "Im Latein des späten Altertums konnte Saxones als Sammelbezeichnung von Küstenräubern gebraucht werden. Es spielte dieselbe Rolle wie viele Jahrhunderte später das Wort Wikinger."
^ Springer 2004, str. 2004
^ Halsall, Guy, Barbarian Migration and the Roman West 376-568, str. 386—392
^ Haydn Middleton (1. 6. 2001). Romans, Anglo-Saxons & Vikings in Britain. Heinemann. str. 7—. ISBN 978-0-431-10209-2. Pristupljeno 19. 10. 2012.
^ N. Beldiceanu, Les actes des premiers Sultans II (Paris-Le Haye, 1964), 59-66.

Literatura uredi

Bachrach, Bernard S. Merovingian Military Organisation, 481–751. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1971.
Goldberg, Eric J. (1995). „Popular Revolt, Dynastic Politics, and Aristocratic Factionalism in the Early Middle Ages: The Saxon Stellinga Reconsidered”. Speculum: 467—501. JSTOR 2865267. S2CID 154966951. doi:10.2307/2865267.
Hummer, Hans J. Politics and Power in Early Medieval Europe: Alsace and the Frankish Realm 600–1000. Cambridge University Press: 2005.
Reuter, Timothy. Germany in the Early Middle Ages 800–1056. New York: Longman, 1991.
Reuter, Timothy (trans.) The Annals of Fulda. (Manchester Medieval series, Ninth-Century Histories, Volume II.) Manchester: Manchester University Press, 1992.
Springer, Matthias (2004), Die Sachsen, Kohlhammer
Stenton, Sir Frank M. Anglo-Saxon England. 3rd ed. Oxford University Press, 1971.
Wallace-Hadrill, J. M., translator. The Fourth Book of the Chronicle of Fredegar with its Continuations. Connecticut: Greenwood Press, 1960.
Thompson, James Westfall. Feudal Germany. 2 vol. New York: Frederick Ungar Publishing Co., 1928.
Breeze, David J. (1994). Roman Forts in Britain. Shire Publications. ISBN 0-85263-654-7.
Cotterill, John (1993). „Saxon Raiding and the Role of the Late Roman Coastal Forts of Britain”. Britannia. 24 (XXIV): 227—239. JSTOR 526729. S2CID 161578402. doi:10.2307/526729.
Fields, Nic (2006). Rome's Saxon Shore - Coastal Defences of Roman Britain AD 250-500 (Fortress 56). Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-094-9.
Johnson, Stephen (1979). The Roman Forts of the Saxon Shore. London: Elek. ISBN 978-0-236-40165-9.
Maxfield, Valerie A. (1989). The Saxon Shore, a Handbook. University of Exeter Press. ISBN 0-85989-330-8.
Pearson, Andrew (2002). The Roman Shore Forts: Coastal Defences of Southern Britain. Tempus Publishing. ISBN 978-0-7524-1949-7.
Ward, John (1911). Romano-British Buildings and Earthworks.
White, Donald A. (1961). Litus Saxonicum: the British Saxon Shore in Scholarship and History. Madison, W: University of Wisconsin Press.
Johnston, David E.; et als. (1977). „The Saxon Shore” (PDF). CBA Research Report (18). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 07. 2011. g. Pristupljeno 2007-08-20.
Maxfield, Valerie A.; Dobson, Michael J., ur. (1991). Roman Frontier Studies: Proceedings of the XVth International Congress of Roman Frontier Studies. Exeter: Exeter University Press. ISBN 978-0-85989-710-5.
Myers John N.L. (1986) The English Settlements Oxford University Press ISBN 0-19-821719-6
Oppenheimer, S. (2006). The Origins of the British: A Genetic Detective Story: Constable and Robinson, London. ISBN 978-1-84529-158-7.
Alcock, Leslie (1963) Dinas Powys. Cardiff: University of Wales Press
Alcock, Leslie (1971) Arthur's Britain: History and Archaeology AD 367–634. Harmondsworth: Allen Lane, The Penguin Press ISBN 0-7139-0245-0
Alcock, Leslie (1972) By South Cadbury is that Camelot. London: Thames and Hudson
Alcock, Leslie et al. (1995) Cadbury Castle, Somerset: the early Medieval Archaeology. Cardiff: University of Wales Press
Collins, Rob & Gerrard, James (eds.) (2004) Debating Late Antiquity in Britain AD 300–700, Oxford: British Archaeological Review
Dark, Kenneth (1992). „A Sub-Roman Redefense of Hadrian's Wall”. Britannia. 23: 111—120. JSTOR 526105. S2CID 164015470. doi:10.2307/526105.
Dark, Kenneth (1993) Civitas to Kingdom: British Continuity 300–800. Leicester University Press
Dark, Kenneth (2000) Britain and the End of the Roman Empire Stroud: Tempus
Davies, Wendy (1978) An Early Welsh Microcosm: Studies in the Llandaff Charters. London: Royal Historical Society
Dumville, David N (1977). „Sub-Roman Britain: History and Legend”. History. 62 (205): 173—192. doi:10.1111/j.1468-229x.1977.tb02335.x.
Esmonde-Cleary, A. S. (1989) The Ending of Roman Britain. London: Batsford
Fouracre, Paul (ed.) (2005) The New Cambridge Medieval History, Volume I, c.500–c.700. Cambridge: Cambridge University Press
Jones, Michael E. (1996) The End of Roman Britain Ithaca: Cornell University Press
Halsall, Guy (2013) Worlds of Arthur. Facts and Fictions of the Dark Ages. Oxford: Oxford University Press
Higham, Nicholas (1992) Rome, Britain and the Anglo-Saxons. London, Seaby
Higham, Nicholas (1994) The English Conquest: Gildas and Britain in the Fifth Century. Manchester University Press
Jones, Michael (1996) The End of Roman Britain. Ithaca: Cornell University Press
Lapidge, Michael & Dumville, David (1984) Gildas: New Approaches. Woodbridge: Boydell
Morris, John (1973) The Age of Arthur
Morris, John (1980) Nennius: British History and the Welsh Annals. Chichester: Phillimore
Morris, John (gen. ed.) Arthurian Period Sources volumes 1–9, general editor: John Morris, Phillimore & Co, Chichester (includes full text of Gildas & Nennius, St Patrick material and various annals and charters)
Myres, John (1960). „Pelagius and the End of Roman Rule in Britain. In”. Journal of Roman Studies. 50 (1–2): 21—36. JSTOR 298284. S2CID 161885864. doi:10.2307/298284.
Pryor, Francis (2004) Britain AD: a Quest for Arthur, England and the Anglo-Saxons. London: Harper Collins ISBN 0-00-718186-8
Radford, C. A. Ralegh (1939) Tintagel Castle. London: H.M.S.O. (Reprinted by English Heritage 1985)
Ridley, Ronald (1982) Zosimus: New History. Sydney
Snyder, Christopher (1996) An Age of Tyrants. Philadelphia: Pennsylvania University Press
Thomas, Charles (1993) Tintagel: Arthur and Archaeology. London: English Heritage
Thompson, E. A. (1984) St Germanus of Auxerre and the End of Roman Britain. Woodbridge: Boydell
Winterbottom, Michael (ed.) (1978) Gildas, The Ruin of Britain and Other Works. Chichester: Phillimore
Wood, Ian (1987). „The Fall of the Western Empire and the End of Roman Britain”. Britannia. 18: 251—262. JSTOR 526450. S2CID 162348716. doi:10.2307/526450.

Spoljašnje veze uredi

Sasi
James Grout: Saxon Advent, part of the Encyclopædia Romana
Saxons and Britons
Info Britain: Saxon Britain
Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Saxons”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.

[Germanic-1] 
Moreland, John F. (2012). „Saxons”. Ur.: Hornblower, Simon; Spawforth, Antony; Eidinow, Esther. The Oxford Classical Dictionary (4 izd.). Oxford University Press. ISBN 9780191735257. Pristupljeno 26. 1. 2020. „Saxons, a Germanic tribe...” CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Buchberger, Erica; Loseby, Simon (2018). „Saxons”. Ur.: Nicholson, Oliver. The Oxford Dictionary of Late Antiquity. Oxford University Press. ISBN 9780191744457. Pristupljeno 26. 1. 2020. „Saxons. A Germanic people located primarily in modern north-west Germany...” CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Darvill, Timothy, ur. (2009). „Saxons”. The Concise Oxford Dictionary of Archaeology (3 izd.). Oxford University Press. ISBN 9780191727139. „Saxons. Germanic people whose homeland was in the north German coastal plain...”

Kerr, Anne; Wright, Edmund, ur. (2015). „Saxons”. A Dictionary of World History (3 izd.). Oxford University Press. ISBN 9780191765728. Pristupljeno 26. 1. 2020. „Germanic tribes, possibly named from their single-edged seax ('sword').” CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[2] Moreland, John F. (2012). „Saxons”. Ur.: Hornblower, Simon; Spawforth, Antony; Eidinow, Esther. The Oxford Classical Dictionary (4 izd.). Oxford University Press. ISBN 9780191735257. Pristupljeno 26. 1. 2020. „Saxons, a Germanic tribe...” CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[3] Buchberger, Erica; Loseby, Simon (2018). „Saxons”. Ur.: Nicholson, Oliver. The Oxford Dictionary of Late Antiquity. Oxford University Press. ISBN 9780191744457. Pristupljeno 26. 1. 2020. „Saxons. A Germanic people located primarily in modern north-west Germany...” CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[4] Darvill, Timothy, ur. (2009). „Saxons”. The Concise Oxford Dictionary of Archaeology (3 izd.). Oxford University Press. ISBN 9780191727139. „Saxons. Germanic people whose homeland was in the north German coastal plain...”

[5] Kerr, Anne; Wright, Edmund, ur. (2015). „Saxons”. A Dictionary of World History (3 izd.). Oxford University Press. ISBN 9780191765728. Pristupljeno 26. 1. 2020. „Germanic tribes, possibly named from their single-edged seax ('sword').” CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[2] Springer 2004, str. 12: "Unter dem alten Sachsen ist das Gebiet zu verstehen, das seit der Zeit Karls des Großen (reg. 768-814) bis zum Jahre 1180 also Saxonia '(das Land) Sachsen' bezeichnet wurde oder wenigstens so genannt werden konnte."

[3] Springer 2004, str. 2004: "Im Latein des späten Altertums konnte Saxones als Sammelbezeichnung von Küstenräubern gebraucht werden. Es spielte dieselbe Rolle wie viele Jahrhunderte später das Wort Wikinger."

[4] Springer 2004, str. 2004

[5] Halsall, Guy, Barbarian Migration and the Roman West 376-568, str. 386—392

[Middleton2001-6] Haydn Middleton (1. 6. 2001). Romans, Anglo-Saxons & Vikings in Britain. Heinemann. str. 7—. ISBN 978-0-431-10209-2. Pristupljeno 19. 10. 2012.

[7] N. Beldiceanu, Les actes des premiers Sultans II (Paris-Le Haye, 1964), 59-66.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]