Svatopluk I
Svatopluk I Veliki (slč. Svätopluk; nem. Zwentibald), poznat i kao Svjatopluk, Zventibald, Svatopolk, je bio velikomoravski knez, a kasnije i kralj, koji je sa kraćom pauzom vladao od 869. godine do svoje smrti 894. godine. Njegova vladavina je predstavljala vrhunac vojne i političke moći i veličine Velike Moravske.
| Svatopluk I | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 894. |
| Porodica | |
| Potomstvo | Svatopluk II, Mojmir II, Predslav |
| Dinastija | Mojmirovci (Mojmirovići) |
| Prethodnik | Rastislav |
| Naslednik | Slavomir |
Bio je nećak Rastislavljev. U njegovo ime je upravljao Njitranskom kneževinom (mada deo istoričara veruje da je reč mogla biti i o području oko današnje Sremske Mitrovice) [1][2][3]).
Veliku Moravsku, uključujući i Svatoplukovu kneževinu, su oko 869. godine napale bavarske trupe pod kraljem Karlomanom Bavarskim, nastarijim sinom istočnofranačkog kralja Ludviga. Svatopluk je sa napadačima ušao u tajni savez, i tako svrgnuo svog strica Rastislava i predao ga Ludvigu; zauzvrat mu je priznata vlast nad Velikom Moravskom; mada je deo kneževine morao predati franačkim grofovima Vilhelmu II i Engelčalku I.
Godine 871. je Karloman zatvorio Svatopluka zbog sumnje da Svatopluk kuje zaveru s njegovim buntovnim bratom Ludvigom Mlađim. Uvereni da je Svatopluk pogubljen, Moravci su digli ustanak i izabrali novog kneza po imenu Slavomir. Karloman je odlučio da ustanak uguši strategijom zavadi pa vladaj i zato je Svatopluka odmah pustio iz tamnice i, u nastojanju da ponovo stekne njegovo poverenje, čak dao da bude kum njegovom unuku i potencijalnom nasledniku Zventiboldu, koji je po Svatopluk dobio ime. Svatopluk je, zauzvrat, pristao zajedno s Francima i Bavarcima voditi rat protiv Slavomira i njegovih ustanika. Ispočetka je, u skladu s planom, zauzeo glavno Slavomirovo uporište, ali je tada odlučio iskoristiti da se osveti Francima koji su ga utamničili. Iznenada je napao bavarski logor i potpuno porazio tamošnju vojsku; grofovi Vilhelm i Englečalk su ubijeni, kao i veliki broj Bavaraca i Franaka; time se Velika Moravska oslobodila istočnofranačke vlasti.
Karloman je sledećih nekoliko godina pokušavao pokoriti Svatoplukovu državu, ali ti pohodi uglavnom nisu imali rezultata. 873. godine u sukob se umešao Papa Jovan VIII, ogorčen zbog toga što su Bavarci zatočili vizantijskog misionara sv. Metodija i verovatno zabrinut kakve bi posledice to moglo da ima na nastavak pokrštavanja Slovena. Na njegov nagovor je Karlomanov otac Ludvig pristao da sa Svatoplukovim izaslanicima sklopi mirovni sporazum u Forshejmu; kojim se Svatopluk obavezao na plaćanje danka, ali je zauzvrat dobio neometanu vlast nad Velikom Moravskom.
Svatopluk se nakon toga okrenuo prema istoku i počeo širiti teritorije svoje kneževine na račun drugih slovenskih plemena i naroda, koristeći kao izgovor njihovo paganstvo. U tom je periodu, međutim, došao u sukob sa Metodijem, te sve više počeo dolaziti pod uticaj nemačkih i drugih zapadnih misionara koji su insistirali da moravski hrišćani koriste latinski obred. Od 882. do 885. godine je učestvovao u tzv. Vilhelminerskom ratu protiv pobunjenih velmoža u današnjoj Austriji, iskoristivši to da dodatno poveća teritorije, ali i uticaj na istočnofranačkom dvoru.
Godine 885. su nakon Metodijeve smrti iz Moravske proterani njegovi učenici, čime je prestalo praktikovanje liturgije na crkvenoslovenskom jeziku u Centralnoj Evropi; Papa Stefan V je nakon toga zauzvrat Svatopluka priznao za „kralja Slovena“, a istu titulu je za Svatopluka koristio i Arnulf Karantanijski.
Svatopluk je poginuo 894. godine nesrećnim slučajem, za vreme jednog pohoda.
Nakon Svatoplukove smrti njegova država se počela raspadati, delom zbog sukoba između sinova i naslednika Mojmira II i Svatopluka II, a delom zbog ustanaka među pokorenim narodima, uključujući Čehe. Ubrzo je i potpuno nestala tokom 10. veka. Svatopluk je, međutim, u 18. veku proglašen među Slovacima nacionalnim herojem, odnosno, smatra se praosnivačem slovačke nacionalne države.
Reference uredi
- ^ Goldberg 2006, str. 284.
- ^ Kirschbaum 2007, str. 278.
- ^ Bowlus 1994, str. 185.
Literatura uredi
- Barford, P. M. (2001). The Early Slavs: Culture and Society in Early Medieval Eastern Europe. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3977-3.
- Bowlus, Charles R. (1995). Franks, Moravians, and Magyars: The Struggle for the Middle Danube, 788-907. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
- Goldberg, Eric J. (2006). Struggle for Empire: Kingship and Conflict under Louis the German, 817-876. Ithaca, NY: Cornell University Press.
- Skvarna, Dusan; Bartl, Július; Cicaj, Viliam; Kohutova, Maria; Letz, Robert; Seges, Vladimir (2002). Slovak History: Chronology & Lexicon. Bolchazy-Carducci Publishers. ISBN 978-0-86516-444-4.
- Vlasto, Alexis P. (1970). The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs. Cambridge: Cambridge University Press.
- Kantor, Marvin (1983). Medieval Slavic Lives of Saints and Princes. The University of Michigan Press. ISBN 978-0-930042-44-8.
- Kirschbaum, Stanislav J. (2005). A History of Slovakia: The Struggle for Survival. Palgrave. ISBN 978-1-4039-6929-3.
- Kirschbaum, Stanislav J. (2007). Historical Dictionary of Slovakia. Scarecrow Press, Inc. ISBN 978-0-8108-5535-9.
- Kontler, László (1999). Millenium in Central Europe: A History of Hungary. Atlantisz Publishing House. ISBN 978-963-9165-37-3.
- MacLean, Simon (2003). Kingship and Politics in the Late Ninth Century: Charles the Fat and the End of the Carolingian Empire. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81945-9.
- MacLean, Simon (2009). History and Politics in Late Carolingian and Ottonian Europe: The Chronicle of Regino of Prüm and Adalbert of Magdeburg. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7135-5.
- Moravcsik, Gyula, ur. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. izd.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Reuter, Timothy (1992). The Annals of Fulda. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-3458-9.
- Squatriti, Paolo (2007). The Complete Works of Liudprand of Cremona. The Catholic University of America Press. ISBN 978-0-8132-1506-8.
- Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250. Cambridge: Cambridge University Press.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Spiesz, Anton; Caplovic, Dusan; Bolchazy, Ladislaus J. (2006). Illustrated Slovak History: A Struggle for Sovereignty in Central Europe. Bolchazy-Carducci Publishers, Inc. ISBN 978-0-86516-426-0.
