Википедија

Svemirski centar Kenedi

Svemirski centar Džon F. Kenedi (engl. John F. Kennedy Space Center) je prostor i postrojenje koje se nalazi u blizini rta Kanaveral na Floridi u SAD, koje je od strane NASA namenjeno lansiranju svemirskih letelica i za druge svrhe usmerene ostvarivanju svemirskih programa SAD.[3] Pokriva područje od oko 219 kvadratnih milja. Na području svemirskog centra zaposleno je oko 17.000 ljudi. Centar je osim kao lansirno postrojenje poznat i kao vrlo posećeno turističko odredište.

Svemirski centar Džon F. Kenedi
U smeru kazaljki na satu od gore: Zgrada za vertikalnu montažu, Objekat za sletanje šatla, Centar za kontrolu lansiranja, Kompleks za posetioce, Zgrada sedišta KSC i Lansirni kompleks 39
KSC prikazan belo; CCSFS zeleno
SkraćenicaKSC
Osnovana1. jul 1962. god.; pre 61 godine (1962-07-01)
Datum osnivanja1. jul 1962. god.; pre 61 godine (1962-07-01)
TipNASA intalacije
LokacijaMerit Ajland, Florida
Službeni jeziciEngleski
DirektorDžanet E. Petro[1]
Budžet2,074 dolara miliona[2] (2022)
Veb-sajtwww.nasa.gov/centers/kennedy/home/index.html
Deo lansirne rampe 39A, deo kompleksa svemirskog centra Džon F. Kenedi

Svoj naziv centar je dobio u novembru 1963. godine ali su svemirska istraživanja na njemu započela još u oktobru 1957. godine; slanjem u svemir rakete Atlas. Početak svoje slave širom sveta centar je doživio početkom ostvarivanja programa Apolo, a sa njega je od tada ostvareno mnogo uspešnih svemirskih projekata SAD.

Iako su prvi Apolo letovi i svi letovi projekta Merkuri i projekta Džemini poleteli sa tadašnje vazduhoplovne stanice Kejp Kanaveral, lansiranjima su upravljali KSC i njegova prethodeća organizacija, Direktorat za lansirne operacije.[4][5] Počevši od četvrte misije Džemini, Nasin centar za kontrolu lansiranja na Floridi (Merkuri kontrolni centar, kasnije Centar za kontrolu lansiranja) počeo je da predaje kontrolu nad vozilom Centru za kontrolu misije u Hjustonu, ubrzo nakon poletanja; u prethodnim misijama držao je kontrolu tokom cele misije.[6][7]

Pored toga, centar upravlja pokretanjem robotskih i komercijalnih posadnih misija i istražuje proizvodnju hrane i korišćenje resursa in-situ mesta za vanzemaljska istraživanja..[8] Od 2010. godine, centar je radio na tome da postane višekorisnička svemirska luka kroz partnerstva u industriji,[9] čak je dodao i novu lansirnu platformu (LC-39C) 2015. godine.

Postoji oko 700 objekata i zgrada grupisanih na 144,000 acres (0,58275 km2) centra.[10] Među jedinstvenim objektima u KSC-u su 525 ft (160 m) visoka Zgrada za montažu vozila za montažu najvećih Nasinih raketa, Centar za kontrolu lansiranja, koji sprovodi svemirska lansiranja u KSC-u, Zgrada operacija i poletanja, u kojoj se nalaze spavaonice za astronaute i svemirska odela, Fabrika svemirske stanice i 3 mi (4,8 km) dugačko postrojenje za sletanje šatla. Ta toj lokaciji se isto tako nalazi Kompleks za posetioce koji je otvoren za javnost.

Formiranje uredi

Vojska je izvodila operacije lansiranja od 1949. godine na stanici svemirskih snaga Kejp Kanaveral. U decembru 1959. Ministarstvo odbrane SAD je prenelo 5.000 ljudi i Laboratoriju za ispaljivanje projektila na Nasu kako bi oformio Direktorat za lansirne operacije pod Nasinim centrom za svemirske letove Maršal.[11]

Cilj predsednika Džona F. Kenedija iz 1961. o sletanju na Mesec sa posadom do 1970. zahtevao je proširenje operacija lansiranja. Dana 1. jula 1962. Direkcija za lansirne operacije je odvojena od MSFC-a da bi postala Lansirni operacioni centar (LOC). Takođe, Kejp Kanaveral nije bio adekvatan da ugosti novi dizajn lansirnog postrojenja potrebnog za mamutsku raketu Saturn V visoku 363 ft (111 m), sa potiskom od 7.500.000 lbf (33.000 kN), koja bi bila sastavljena vertikalno u velikom hangaru i transportovana mobilnom platformom do jedne od nekoliko lansirnih platformi. Zbog toga je doneta odluka da se izgradi nova lokacija koja se nalazi pored Kejp Kanaverala na ostrvu Merit.[12]

NASA je počela da otkupljuje zemljište 1962. godine, kupujući vlasništvo nad 131 sq mi (340 km2) i pregovarajući sa državom Florida za dodatnih 87 sq mi (230 km2).[13] Glavne zgrade u industrijskoj zoni KSC-a projektovao je arhitekta Čarls Lukman.[14] Izgradnja je počela u novembru 1962, a Kenedi je posetio ovo mesto dva puta 1962, i ponovo samo nedelju dana pre njegovog ubistva 22. novembra 1963.[15]

Dana 29. novembra 1963, objektu je dato njegovo sadašnje ime od strane predsednika Lindona B. Džonsona na osnovu izvršnog naloga 11129.[16][17] Džonsonov ukaz je spojio civilni LOC LOC i vojnu stanicu Kejp Kanaveral („objekti stanice br. 1 Atlantskog raketnog dometa“) pod oznakom „Svemirski centar Džona F. Kenedija“, što je izazvalo izvesnu zabunu u javnosti. Administrator agencije NASA Džejms E. Veb je to razjasnio izdavanjem direktive u kojoj se navodi da se naziv Kenedi svemirskog centra primenjuje samo na LOC, dok je Vazduhoplovstvo izdalo opštu naredbu o preimenovanju vojnog lansirnog mesta Kejp Kenedi Er Fors Stejšon.[18]

Reference uredi

  1. ^ Kennedy Space Center gets first woman director, Janet Petro, after Bob Cabana promoted to NASA.
  2. ^ 2021 Kennedy Space Center Annual Report (PDF). NASA. 2021. str. 50, 48. Pristupljeno 13. 1. 2023. 
  3. ^ „Kennedy Space Center Implementing NASA's Strategies” (PDF). NASA. 2000. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 11. 2022. g. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  4. ^ „Appendix 10 – Government Organizations Supporting Project Mercury”. NASA History Program Office. NASA. Pristupljeno 6. 11. 2015. 
  5. ^ „2. Project Support from the NASA Centers”. Mercury Project Summary (NASA SP-45). NASA. Pristupljeno 6. 11. 2015. 
  6. ^ „Mercury Mission Control”. NASA. Arhivirano iz originala 07. 03. 2016. g. Pristupljeno 6. 11. 2015. 
  7. ^ Lipartito, Kenneth; Butler, Orville (2007). 'A History of the Kennedy Space Center. University Press of Florida. ISBN 978-0-8130-3069-2. 
  8. ^ „Research & Technology”. Kennedy Space Center. NASA. 3. 3. 2015. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  9. ^ „NASA Partnerships Launch Multi-User Spaceport”. NASA. 1. 5. 2014. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  10. ^ „Kennedy Creating New Master Plan”. NASA. 12. 3. 2012. Arhivirano iz originala 27. 05. 2020. g. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  11. ^ „Kennedy Space Center Story”. NASA. Arhivirano iz originala 03. 06. 2017. g. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  12. ^ „History of Cape Canaveral Chapter 3 | Spaceline” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-27. 
  13. ^ Charles D. Benson; William Barnaby Faherty. „Land, Lots of Land – Much of It Marshy”. Moonport: A History of Apollo Launch Facilities and Operations. NASA. Arhivirano iz originala 14. 07. 2019. g. Pristupljeno 27. 8. 2009. 
  14. ^ Muschamp, Herbert (28. 1. 1999). „Charles Luckman, Architect Who Designed Penn Station's Replacement, Dies at 89”. The New York Times. Pristupljeno 22. 8. 2011. 
  15. ^ „Kennedy History Quiz”. NASA. Arhivirano iz originala 03. 06. 2017. g. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  16. ^ „The National Archives, Lyndon B. Johnson Executive Order 11129”. Pristupljeno 26. 4. 2010. 
  17. ^ „Kennedy Space Center Story”. NASA. 1991. Arhivirano iz originala 20. 05. 2017. g. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  18. ^ Benson, Charles D.; Faherty, William B. (avgust 1977). „Chapter 7: The Launch Directorate Becomes an Operational Center – Kennedy's Last Visit”. Moonport: A History of Apollo Launch Facilities and Operations. History Series. SP-4204. NASA. Arhivirano iz originala 6. 11. 2004. g. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Svemirski centar Kenedi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свемирски_центар_Кенеди&oldid=27553122”