Svet
Svet (ijek. svijet) uobičajeno je ime za celu ljudsku civilizaciju, posebno ljudsko iskustvo, istoriju ili ljudsko stanje uopšte, širom sveta, npr. znači bilo gde na Zemlji[2] ili ono što se odnosi na bilo koje mesto na Zemlji.
_(10E).svg){kind=spacer}
U filozofskom kontekstu pojam može da se odnosi na:
- celokupni fizički univerzum, ili
- ontološki svet (vidi obelodanjivanje sveta).
U teološkom kontekstu, svet se obično odnosi na materijalnu ili nečistu sferu, nasuprot nebeskom, duhovnom, uzvišenom ili svetom. „Kraj sveta“ se odnosi na scenarije kraja ljudske istorije, često u religijskim kontekstima.
Svetska istorija često se shvata kao raspon glavnih geopolitičkih dešavanja u periodu od oko 5 milenijuma, od prve civilizacije do sadašnjice.
Svetska populacija je zbir svih ljudskih populacija u bilo kom vremenu; slično tome, svetska ekonomija predstavlja zbir svih ekonomija svih društava (svih zemalja), posebno u kontekstu globalizacije. Termini kao što su svetsko prvenstvo, svetski bruto proizvod, svetske zastave i sl. takođe se odnose zbir ili kombinaciju svih suverenih država današnjeg dana.
U terminima kao što su svetska religija, svetski jezik, svetska vlada i svetski rat, reč svet sugeriše internacionalno ili interkontinentalni opseg i ne mora nužno da podrazumeva učešće celog sveta.
U terminima kao što su karta sveta i svetska klima, reč svet se koristi u smislu odvojenom od ljudske kulture ili civilizacije, odnoseći se na plenetu zemlju fizički.
Svet u filozofiji uredi
U filozofiji, termin svet ima nekoliko mogućih značenja. U pojedinim kontekstima, odnosi se na sve što stvara stvarnost ili fizički univerzum. U drugim, to može biti specifični ontološki smisao (vidi obelodanjivanje sveta). Iako je pojašnjavanje koncepta sveta verovatno oduvek bilo među osnovnim zadacima zapadne filozofije, izgleda da je ova tema razvijana eksplicitno jedino na početku dvadesetog veka[3] i bila je predmet mnogih rasprava. Pitanje šta je svet nije ni u kom slučaju bilo duboko ukorenjeno.
- Paramenid
Tradicionalna interpretacija Paramenidovog rada je da je on zagovaro da je svakodnevna percepcija stvarnosti fizičkog sveta pogršena, i da je stvarnost sveta „jedno biće“: nepromenljiva, negenerisana, neuništiva celina.
- Platon
U njegovoj Alegoriji pećine, Platon razdvaja oblike i ideje i zamišlja dva različita sveta: osećajni svet i shvatljiv svet.
- Hegel
U Hegelovoj filozofiji istorije, izraz Weltgeschichte ist Weltgericht (svetska istorija je tribunal koji sudi svetu) koristi se da istakne gledište po kome istorija sudi ljudima, njihovim delima i mišljenjima. Nauka je rođena iz želje da transformiše svet u odnosu na čoveka; njen konačni kraj je tehnička primena.
- Šopenhauer
Svet kao volja i prikazivanje je glavno delo Artura Šopenhauera.
Šopenhauer je video ljudsku volju kao jedan naš prozor u svet iza prikazivanja; kao Kantovu stvar u sebi. On je verovao, tako, da mi možemo da steknemo znanje o stvari-u-sebi, nešto što je Kant rekao da je nemoguće, kako ostatak odnosa između prikazivanja i stavri-u-sebi se mogu mogu razumeti kao analogija vezi između ljudske volje i ljudskog tela.
- Vitgenštajn
Dve definicije koje su obe objavljene 1920-ih, pak, sugerišu opseg dostupnog mišljenja. „Svet je sve što je slučaj“, pisao je Ludvig Vitgenštajn u svojem uticajnom delu Tractatus Logico-Philosophicus, prvi but objavljenom 1922. Ova devinicija bi poslužila kao logički pozitivizam, uz pretpostavku da postoji tačno jedan svet, sačinjen od totalnih činjenica, bez obzira na interpretacije koje pojedinačni ljudi mogu da načine od njih.
- Hajdeger
Martin Hajdeger, u međuvremenu, zagovarao je da je „okolni svet drugačiji od nas, uprkos tome što se mi krećemo u zajedničkom svetu“.[4] Svet je, za Hajdegera bilo to u šta smo mi već uvek bačeni i sa čim mi, kao bića u svetu, moramo da se naviknemo. Njegova koncepcija „obelodanjivanja sveta“ je najpoznatije razrađena u njegovom delu iz 1927. Biće i vreme.
- Frojd
Kao odgovor, Zigmund Frojd je predložio da se mi ne krećemo u zajedničkom svetu, nego u zajedničkom misaonom procesu. On je verovao da su svi postupci osobe motivisani jednom stvari: zadovoljstvom. To je dovelo do brojnih teorija o reakcinoarskoj svesti.
- Drugi
Pojedini filozofi, često inspirisani Dejvidom Luisom zagovaraju da su metafizičke koncepcije kao što su mogućnost, verovatnoća i nužnost najbolje analizirane poređenjem sveta sa nizom mogućih svetova; pogled uobičajeno poznat kao modalni realizam.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Jean Chevalier and Alain Gheerbrandt. The Penguin Dictionary of Symbols. Editions Robert Lafont S. A. et Editions Jupiter: Paris, 1982. Penguin Books: London, 1996. pp.142-145
- ^ Merriam-webster.com
- ^ Heidegger 1982, str. 165
- ^ Heidegger 1982, str. 164.
Literatura uredi
- Heidegger, Martin (1982). Basic Problems of Phenomenology. Bloomington: Indiana University Press. str. 165. ISBN 978-0-253-17686-8.
Spoljašnje veze uredi
- „World”. The World Factbook (2024 izd.). Central Intelligence Agency.