Sveta velikomučenica Marina
Sveta velikomučenica Marina − Ognjena Marija bila je hrišćanska rimska svetiteljka iz 3. veka. Slavi se i u pravoslavnoj, i u katoličkoj, i u anglikanskoj crkvi.
| Sveta velikomučenica Marina | |
|---|---|
 Ognjena Marija ubija demona toljagom | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 3. vek |
| Mesto rođenja | Antiohija, Rimsko carstvo (Turska) |
| Datum smrti | 4. vek |
| Mesto smrti | Antiohija, Rimsko carstvo (Turska) |
| Svetovni podaci | |
| Poštuje se u | pravoslavnoj crkvi katoličkoj crkvi anglikanskoj crkvi |
| Glavno svetilište | Manastir Vatoped, (Sveta Gora) |
| Praznik | 30. jul |
| Obeležja | krst i grančica mirte |
| Zaštitnik | seljaka, polja, njiva i letine, trudnica i samrtnika |
Dan njenog pomena po gregorijanskom kalendaru je 30. jul.[1] Budući da je svetkovana usred leta, u srpskoj tradiciji ubraja se u red ognjevitih svetaca, zajedno sa Svetim Ilijom, Blagom Marijom i drugima za koje se verovalo da pale ognjem i ubijaju gromovima. Verovanje kaže da se na ove dane ne sme raditi u kući ili u polju, kako se na letinu ne bi navukao njihov gnev.[2]
Život uredi
Marina je rođena u Antiohiji, u porodici mnogobožačkog sveštenika Jedesije. O Isusovom životu slušala je od svoje dadilje, te se još kao devojčica zarekla da će mu zavetovati život i da se neće udavati. Njena odluka razbesnela je Jedesiju, koji zatim ćerku odvodi kod lokalnog namesnika Olimvrija na pokoru.[3] Marina odbija Olimvrijevo naređenje da prinese žrtvu idolima i da se odrekne Hrista.[4] Odbila je i njegovu ponudu da mu bude supruga. Podvrgnuta je raznim mučenjima, ali je još neko vreme ostala u životu. Izbavila se od davljenja u vodi, a rane od spaljivanja na vatri tajanstveno su se iscelile dok je ležala u tamnici.[3] Olimvrije je na kraju naredio da joj odseku glavu mačem. To se desilo oko 270. godine, kada je svetiteljka imala samo šesnaest godina.
Njeno stradanje preobratilo je u hrišćanstvo oko 15.000 ljudi. Danas se njena ruka čuva u svetogorskom manastiru Vatopedu. Jedan deo njenih moštiju čuva se i u Albaniji, u selu Langa, iznad Ohridskog jezera, u manastiru Svete Marine.[5] Posvećen joj je manastir Klisina, i mnoge druge crkve (Crkva Svete Velikomučenice Marine u Skorici, Crkva Svete Marine u Marini...).
Narodna tradicija uredi
Ognjena Marija uživa strahopoštovanje kod Srba. Nevelikom broju domova ona je krsna slava, najčešće uzeta kao zavet, zbog izbegnute nesreće ili zbog zaštite od letnjih oluja.[3]
Zbog nepoznavanja istorije i žitija svetaca narod je verovao da je Ognjena Marija rođena sestra Svetog Ilije, Blage Marije (Marije Magdaline) i Svetog Pantelije (Pantelejmona).[3] Dok je Ilija starozavetni prorok, koji je živeo devet vekova pre nove ere, Blaga Marija (Marija Magdalina) je Isusova savremenica i sledbenica iz prvog veka nove ere. Sveti Pantelejmon rođen je pet godina posle smrti velikomučenice Marine.
Njih četvoro, zajedno sa još nekolicinom svetaca čiji se dani obeležavaju krajem jula i početkom/sredinom avgusta ubrajaju se među naprasite ognjevite svece, koji pale zemlju ognjem i gromovima kada njihov dan nije ispoštovan.[3] Takvima se pominju i u narodnim pesmama, a u jednoj od njih Ognjena Marija se žali Svetom Pantelejmonu da su je plugom zaorali, trlicom satrli i izglom izboli, na šta joj on obećava da će za nju uništiti letinu i stoku.[2][3] U drugoj pesmi Marina krije od Svetog Ilije tačan dan njegovog svetkovanja, plašeći se da bi svetac bio toliko radostan da bi od sreće nespretno tukao gromovima po narodu.[3]
Zapadna crkva uredi
Postoje neznatne razlike između zapadnog i istočnog žitija ove svetice. Britanske hrišćanske legende beleže da je Marina postradala 305. godine, tj. u vreme cara Dioklecijana. Jedno od predanja bajkovito govori o Satani koji je uzeo formu zmaja, kako bi proždrao sveticu. Ona je krstom proburazila njegovu utrobu i pobednički iskočila iz njegovog stomaka.
Još jedan slikoviti mit govori o demonu koji je pokušao da iskušava sveticu, sve dok ga ona nije ubila toljagom. Ta scena je često ilustrovala njena zapadna žitija.
Ognjena Marija, u katoličkoj crkvi poznata kao Devica Margareta, jedna je od Svetih četrnaest pomoćnica, čiji je udruženi kult naročito poštovan u vreme Crne smrti u 14. veku. Marinu je katolička crkva beatifikovala već 1222. godine, od kada joj je posvećeno preko 250 hramova širom Engleske, od kojih je najpoznatija Vestminsterska palata.
Reference uredi
- ^ „SVETA VELIKOMUČENICA MARINA - OGNjENA MARIJA”. Crkva Ub. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ a b „Danas je Ognjena Marija”. RTS. Pristupljeno 30. 7. 2022.
- ^ a b v g d đ e Nedeljković, Nevenka (2019). Srpske slave: čuvari ognjišta (6 izd.). Beograd: Mladinska knjiga. str. 184. ISBN 978-86-7928-364-1.
- ^ „Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija”. SPC. Arhivirano iz originala 05. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ „Sveta velikomučenica Marina - Ognjena Marija”. Crkva. Pristupljeno 5. 2. 2020.
