Википедија

Свети Георгије убива аждаху

српски филм из 2009. године у режији Срђана Драгојевића
Ukoliko ste tražili sveca, pogledajte članak Sveti Georgije.

Sveti Georgije ubiva aždahu je srpska ratna melodrama režisera Srđana Dragojevića, a scenario je napisao Dušan Kovačević[6] na osnovu svoje istoimene pozorišne predstave. U glavnim ulogama su Lazar Ristovski, Milutin Milošević i Nataša Janjić. Premijera filma je bila 11. marta 2009. godine.[1]

Sveti Georgije ubiva aždahu
Filmski poster
Žanristorijski
melodrama
RežijaSrđan Dragojević
ScenarioDušan Kovačević
ProducentDušan Kovačević
Lazar Ristovski
Srđan Dragojević
Milko Josifov
Biljana Prvanović
Glavne ulogeLazar Ristovski
Milutin Milošević
Nataša Janjić
Bora Todorović
Dragan Nikolić
Milena Dravić
Zoran Cvijanović
Branislav Lečić
MuzikaAleksandar Ranđelović
MontažaPetar Marković
Producentska
kuća		Sveti Georgije ubiva aždahu
Godina2009.
Trajanje120 minuta[1][3][4]
Zemlja Srbija
Jeziksrpski
Budžetoko 40.000.000 dinara
(4,5 do 5 miliona evra)[5]
Zarada36.134.000 dinara
Veb-sajtwww.azdaha.com
IMDb veza

Sa budžetom od oko 5 miliona €,[5] to je jedan od najskupljih filmova srpske produkcije do tada.[7] Film je bio srpski kandidat za američkog Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja za 2009. godinu.

Radnja uredi

  Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Radnja filma smeštena je u razdoblju od 1912. do 1914. godine u jednom srpskom seocetu na priobalju Save nadomak granice sa Austrougarskom, i prati dešavanja vezana za selo i njegove stanovnike, od bitke protiv Turaka u Prvom balkanskom ratu 1912. do izbijanja Prvog svetskog rata 1914. i presudne Cerske bitke.

U selu postoji duboka podela između zdravih vojno sposobnih muškaraca i mnogobrojnih vojnih invalida iz prošlih Balkanskih ratova, i ove dve grupe, iako dele isti prostor, žive umnogome odvojeno jedni od drugih zbog međusobne netrpeljivosti.

U središtu pažnje filma je ljubavni trougao između seoskog žandara Đorđa, njegove žene Katarine i mladog vojnog invalida Gavrila koji je nekada bio u ljubavnoj vezi sa Katarinom pre nego što je u ratu izgubio ruku, a uz ruku donekle i volju za životom. Iako se Katarina u međuvremenu udala za Đorđa, ona i dalje voli Gavrila što povremeno dovodi do konfrontacije između njih dvojice.

Po početku Prvog svetskog rata počinje mobilizacija svih delova Srbije i svi vojno sposobni meštani sela su mobilisani. U selu su ostali samo žene, deca i invalidi koji, kako glasine tvrde, pokušavaju da iskoriste situaciju udvarajući se seoskim ženama. Ove glasine dopiru do mobilisanih seljana na frontu i, da bi sprečili opštu pobunu i njihovo napuštanje borbenih položaja, srpska komanda odlučuje da i invalide pošalje na front i to na prvu borbenu liniju.

Likovi i glumci uredi

Glumac Uloga
Lazar Ristovski Đorđe žandar
Nataša Janjić Katarina
Milutin Milošević Gavrilo Vuković
Radoslav Milenković Gavrilo Vuković (glas)
Bora Todorović Aleksa Vuković
Zoran Cvijanović Mile Vuković
Milena Dravić tetka Slavka
Dragan Nikolić sveštenik
Branislav Lečić kapetan Tasić
Boris Milivojević Rajko Pevac
Mladen Andrejević učitelj Mićun
Srđan Timarov Mikan
Predrag Vasić Vane Siroče
Bojan Žirović Žoja
Milena Predić Jelena
Slobodan Ninković Ninko Belotić
Branislav Zeremski Krivi Luka
Srđan Miletić Vojo
Goran Jevtić Dane
Duško Mazalica Gavrilo Princip
Dejan Zorić Gojko Žandar
Aleksandar Stojković Podnarednik Milko
Miodrag Krstović Major
Vladan Savić žandarm 2
Srđan Dragojević nemački pilot[a]
  • Đorđe žandar ima 50 godina. Deceniju ranije (sa četrdeset godina) je imao ženu i dete koji su umrli od tuberkuloze.[8] Lazar Ristovski o svojoj ulozi kaže:
  • Gavrilo Vuković ima 25 godina.[8] Nakon gubljenja ruke u Prvom balkanskom ratu primoran je da se bavi švercom.[8] U filmu iz 2009. mu je sinhronizovan glas.[10][11] Prema rečima reditelja originalni glas ovog glumca bio je jako savremen i moderan i učinilo mu se da će dobiti nov kvalitet ako ga naknadno sinhronizuju.[12] Milutin Milošević o svojoj ulozi kaže:

Sergej Trifunović je želeo ulogu Gavrila u filmu, međutim, došlo je do „kreativnog razmimoilaženja“ između njega i reditelja Srđana Dragojevića.[13]

  • Katarina ima 23 godine.[8] Zbog ljubavi odlazi iz grada na selo. Pasija joj je slikanje. Seljaci je smatraju vešticom jer misle da ovce koje slika budu prebačene na umetničko platno, bukvalno.

Naziv filma uredi

Đorđe Lidijski, poznatiji kao Sveti Georgije, na brojnim ikonama širom sveta prikazan je kako stoji (ili je na konju) u plemićkoj odeždi, sa kopljem u ruci i ubijenom aždahom pod nogama, simbolom mnogobožačke vere. Prema narodnim predanjima, Sveti Georgije se pojavljuje u zlim i teškim vremenima i najčešće se ukazuje bolesniku, mučeniku ili ranjenom vojniku kome nema spasa. Kada se pojavi, obasjan sunčevim zrakom, to znači da će onaj koji ga ugleda biti spasen.[14][15]

Bilo je problema oko prevoda naziva na engleski jezik. Prva nezvanična verzija glasila je „Saint George Kills the Dragon“. Za sadašnju verziju, „Saint George Shoots the Dragon“ (u bukvalnom prevodu „Sveti Georgije puca u aždaju“), odgovoran je režiser Srđan Dragojević. Razlog za ovakav prevod nalazi se u jednoj Žojinoj replici u filmu: „Molim te, sveti Đorđe, da upucaš švapski monitor!“.[16]

Produkcija uredi

Film je zasnovan na poznatoj pozorišnoj predstavi iz 1984. Dušana Kovačevića, koji je takođe napisao i scenario za film i ne podudara se sa dokumentovanim činjenicama iz Cerske bitke.[17] Kovačević tvrdi da je priča zasnovana na događaju kojeg mu je ispričao njegov deda Cvetko Kovačević, mada nije poznato niti postoje zapisi da je Srbija ikada mobilizovala invalide tokom rata. Kovačevićev deda je kao dečak za vreme Cerske bitke bio angažovan kao volovodac, prevozivši mrtve i ranjene sa ratišta do poljske bolnice smeštene nadomak Šapca.[18][19] Kovačević o tome kaže:

Priču mi je deda ispričao u nekoliko škrtih rečenica. Rekao je: „A onda su, tako, zbog ljudske pakosti i zlih jezika, mobilisali bogalje iz mačvanskih sela i odveli ih „po kazni“ pravo na Cer. Gurnuli su ih u prve borbene linije, koje su unapred bile žrtvovane. Među tim nesrećnicima bio je i moj brat, sakat u nogu i dobar ko ‘leb. Nije se vratio sa Cera. A nismo ga ni našli, kasnije.“

To je bilo sve. U nekoliko rečenica deda mi je ispričao priču nalik na antičku dramu. Tokom naknadnih razgovora, saznao sam šta se još dogodilo…

Jednom rečju, ratovi dolaze i odlaze, putuju Srbijom uzduž i popreko, smenjuju se kao godišnja doba. Zato, valjda, samo u Srbiji možete doživeti pet godišnjih doba: proleće, leto, jesen, zimu i rat.

— Dušan Kovačević [20]

Dramu „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Srđan Dragojević je nameravao da pretvori u film još 1998. Zbog nedostatka novca prva dva pokušaja snimanja drame 1998. i 2001. su propala, da bi tek treći pokušaj bio uspešan.[21]

Film je sniman 90 dana u Srbiji, Republici Srpskoj i Bugarskoj (od toga 50 puta noću).[22] Ekipa filma je brojala oko 1.000 članova i potrošeno je 60.000 m filmske trake.[23] Lokacije snimanja su bili Plovdiv (Bugarska),[24] Omarska[25] (Republika Srpska) i Deliblatska peščara[26] (Srbija). Za potrebe filma u Deliblatskoj peščari je izgrađeno selo koje je ličilo na sela sa početka 20. veka. Scenografiju je uradio Miljen „Kreka“ Kljaković[27], a u Omarskoj kod Prijedora je napravljena scenografija za snimanje scena Cerske bitke. Ukupni troškovi snimanja su bili oko 4,5 miliona evra. Najveći deo tih sredstava obezbedile su vlade Republike Srbije i Republike Srpske koje su ocenile da je ovo projekat od nacionalnog značaja. Scenarista Dušan Kovačević kaže da su na snimanju u Deliblatskoj peščari uslovi bili veoma teški.[28]

U banjalučkom multipleksu „Kozara“ održan je kasting za statiste na kojem se pojavilo petstotina dobrovoljaca. Osim u Banjoj Luci, kasting je održan i u Prijedoru na kojem se pojavilo 400 dobrovoljaca. Statisti su glumili u scenama Cerske bitke.[29]

Film je realizovan u produkciji filmske kuće „Sveti Georgije ubiva aždahu“ koja je nastala udruživanjem produkcijskih kuća „Zilion film“ Lazara Ristovskog, „Yodi movie craftsman“ Milka Josifova i Zorana Cvijanovića, „Delirijum film“ Srđana Dragojevića i „Maslačak film“ Biljane Prvanović. Koproducenti filma su „Oskar film“ iz Banjaluke i bugarska kompanija „Kamera“. Film su finansijski podržale vlade Republike Srbije sa 1.500.000 i Republike Srpske sa 750.000 evra, evropski filmski fond „Eurimaž“ sa 400.000 evra, Ministarstvo za kulturu Srbije i Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine.[30]

Disributerska kuća „Cinears“ pripremila je 20 kopija filma za prikazivanje u bioskopima.[31]

Muzika uredi

Muziku za film komponovao je Aleksandar Ranđelović. Muzika je snimljena u sali Beogradske filharmonije, a izveo ju je orkestar od 50 muzičara, članova Pro Arte Orchestra of Belgrade.[32] Prema rečima kritičara Vladana Petkovića „muzika Aleksandra Ranđelovića je funkcionalna i ne previše napadna, što je za svaku pohvalu kad se radi o ratnom filmu“.[33]

Budžet uredi

Prema nekim medijima ovo je i najskuplji srpski film svih vremena,[34][35] ali je film Život je čudo sa budžetom od 8.000.000 $ [36] najskuplji. Neka sredstva su donacije vlade Srbije (1,55 miliona €) i Republike Srpske (750.000 €), koji smatraju film od velikog nacionalnog značaja.[37][38]

Serija uredi

Na Radio-Televiziji Srbije je nakon bioskopske premijere filma emitovana TV serija Sveti Georgije ubiva aždahu od šest jednočasovnih epizoda, u okviru obeležavanja 90 godina od završetka Prvog svetskog rata.[17][21]

Premijera i kritike uredi

Premijere filma su bile 11. marta u Beogradu, 12. marta u Banjoj Luci i 13. marta 2009. u Nišu. Na dan premijere u Banjoj Luci održan je i doček ekipe u zgradi vlade Republike Srpske.[39] Nakon dve nedelje prikazivanja u bioskopima u Srbiji, film je gledalo 67.032 gledalaca.[40]

Mnogi kritičari smatraju da je film izneverio očekivanja.[41][42] Pohvaljena je scenografija Miljena Kljakovića Kreke i fotografija Dušana Joksimovića, ali su gotovo svi zamerili režiseru Dragojeviću na nedovršenosti filma i nedostatku pravih emocija.[41] Prema mišljenju kritičara Dejana Ognjanovića „Propuštena je jedinstvena prilika za zaista veliki, epski, emotivno i idejno nabijen film o tom slabo filmovanom periodu naše srpske istorije. Umesto toga, dobili smo tek jedan nemušt, nedorečen, iznenađujuće prosečan film sa previše deklamovanog teksta, a nedovoljno upečatljivih slika i emocija“. Kritičarka Politike Dubravka Lakić iako nešto više blagonaklona prema filmu, priznajući Dragojeviću zanatsku veštinu, rekla je da je film u dramskom smislu zakazao: „Tragično stradanije (ratnih invalida) Dragojević nije umeo, ili nije prepoznao da treba da iskoristi za katarzu. Takva prilika je otišla u nepovrat. A bila bi to najmoćnija scena njegovog visokostilizovanog filma u kojem je, doduše, pokazao široku rediteljsku erudiciju, posežući povremeno i za citatima iz Kopoline 'Apokalipse' (scene šverca brodom preko Save), ili iz filmova Serđa Leonea".[41] Na filmskom veb-sajtu IMDb ocenama od 1 do 10 muškarci su u proseku dali 7,1 a žene 8,4 ocene.[43]

Pri izboru srpskog kandidata za nagradu „Oskar“ za najbolji film van engleskog govornog područja, prvobitno je bio izabran film „Tamo i ovde“. Međutim, ovaj film je diskvalifikovan jer se u velikom delu filma priča na engleskom jeziku, pa je za srpskog kandidata izabran „Sveti Georgije ubiva aždahu“.[44]

Političke kontroverze uredi

Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića 2009. tvrdi da se u ovom filmu „falsifikuje istorija i ugrožava kultura srpskog naroda“.[45] Bratislav Petković, predsednik Odbora za kulturu SNS, osporio je istinitost činjenica iznetih u filmu, ocenivši da je „finansirajući taj film, država podržala stvaranje loše slike o srpskoj istoriji“.[45] Po njegovim rečima: „Mnogo toga u filmu je iskrivljeno. I pored činjenice da postoji umetnička istina, u ovom slučaju nije reč o tome. Problem je što se loša slika o svima nama finansira državnim novcem“. Scenarista Dušan Kovačević odbacio je ove optužbe i izjavio da ga čudi „iznenadna naprednost SNS, koji se setio da posle 25 godina dovodi u pitanje nešto što je sve vreme bilo očigledno“. Kovačević o drami po kojoj je film nastao kaže: „Komad sam napisao pre 27 godina, a 1975. je prvi put igran u Ateljeu 212. Od tada do danas igran je u pozorištima od Banjaluke do Atine, videlo ga je nekoliko miliona ljudi, i niko nikad nije imao nijednu primedbu. Naprotiv, bilo je pokušaja da se zabrani prikazivanje za vreme autonomaša u Vojvodini, jer su im smetale epolete na uniformama srpskih vojnika, a u Makedoniji je zasedalo Sobranje, jer je komad ocenjen kao izrazito nacionalistički.“[45]

Pavle Levi je zamerio ovom filmu to što je za jednu od lokacija za snimanje imao rudnik Omarska nadomak Banje Luke.[46]

Istorijski falsifikat uredi

Pored svih navedenih kritika, film se može i kritikovati zbog pogrešnih prikaza bitke na Ceru. Cerska bitka je bila bitka manevarskog tipa, gde nisu korišćeni rovovi, budući da u prvim mesecima Prvog svetskog rata, svugde u Evropi, pa i u Srbiji nisu korišćeni rovovi. Rovovi su u ovom ratu uvedeni tek krajem 1914. posle bitke na Marni. Takođe govor Branislava Lečića, kao majora Tasića je zapravo govor koji ni jedan oficir nije korisitio tokom Cerske bitke, već je zapravo govor jednog od oficira Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu.

Nagrade uredi

Nagrade[b]
Nagrada Kategorija Naziv
Sinema siti[47] Nagrada za najbolju režiju Srđan Dragojević
Nagrada za najbolju mušku ulogu Lazar Ristovski
Nagrada za najbolju montažu Petar Marković
44. Filmski susreti u Nišu[48] Najbolja režija Srđan Dragojević
33. Međunarodni filmski festival u Montrealu[49] Najbolji umetnički doprinos Srđan Dragojević

Napomene uredi

  1. ^ Srđan Dragojević se pojavljuje i kameo ulozi. Kameo je kratko pojavljivanje poznatih osoba u primenjenim umetnostima, kao što su predstave, filmovi, videoigre i televizija. U takvim ulogama često se pojavljuju filmski reditelji, političari, sportisti, muzičari i druge slavne osobe.
  2. ^ Stanje 11. septembra 2009.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v „Sveti Georgije ubiva aždahu (2009)”. IMDb. Pristupljeno 11. 9. 2009. 
  2. ^ „Sveti Georgije ubiva aždahu (2009) — kritika na sajtu www.novikadrovi.net”. Đorđe Bajić. 22. 3. 2009. Arhivirano iz originala 29. 1. 2010. g. Pristupljeno 11. 9. 2009. 
  3. ^ „„Sveti Georgije ubiva aždahu“ u Kulturnom centru”. Moja.indjija.net. Arhivirano iz originala 24. 9. 2012. g. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  4. ^ „Filmski susreti 2009. — Niš”. Charobnjak.net. Pristupljeno 18. 3. 2013. [mrtva veza]
  5. ^ a b „Ubismo aždahu”. Press. 4. 9. 2007. Arhivirano iz originala 04. 05. 2009. g. 
  6. ^ „Sveti Georgije ubiva aždahu”. BH Film. Pristupljeno 29. 1. 2021. 
  7. ^ „Premijera Sv. Georgija”. Seecult.org. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  8. ^ a b v g „Sveti Georgije Ubiva Aždahu - Maslacak Film”. Azdaha.com. Arhivirano iz originala 25. 5. 2009. g. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  9. ^ „Ljubavna priča u vihoru rata, Blic Online”. Blic.rs. Архивирано из оригинала 26. 1. 2010. г. Приступљено 18. 3. 2013. 
  10. ^ „Sveti Georgije ubiva aždahu - kritika”. Predrag Crnković. Knigomat. Архивирано из оригинала 12. 3. 2014. г. Приступљено 11. 9. 2009. 
  11. ^ „Milutin Milošević: Gluma je moj posao, ostalo su posledice”. Davor Pavlović. Nezavisne novine. 22. 6. 2009. Приступљено 11. 9. 2009. 
  12. ^ Reditelj je uvek kriv}-, Intervju: Srđan Dragojević, piše: Moni Marković, Story, 17. 3. 2009. PDF verzija članka dostupna je na zvaničnom sajtu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. maj 2009) u odeljku -{PRESS/DOWNLOADS
  13. ^ „Sergej Trifunović: Nisam kriv zbog gubitka uloge u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu“, želeo sam da tumačim lik Gavrila”. PRESS Online. 15. 6. 2007. Arhivirano iz originala 08. 10. 2020. g. Pristupljeno 7. 3. 2009. 
  14. ^ Zvanični sajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. maj 2009)/ O FILMU / Rec scenariste
  15. ^ SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU[mrtva veza] verzija teksta sa zvaničnog sajta
  16. ^ „Streljanje aždaje”. Press. 11. 5. 2008. Arhivirano iz originala 04. 05. 2009. g. Pristupljeno 11. 9. 2009. 
  17. ^ a b „Stalno živimo Bermudski trougao”. TV Novosti. 
  18. ^ „Stalno živimo Bermudski trougao”. Tv.novosti.rs. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  19. ^ „Uskoro "Sveti Georgije ubiva aždahu"”. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 10. 6. 2013. 
  20. ^ „zilionfilm.com”. Zillionfilm.com. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  21. ^ a b „Film „Sveti Georgije ubiva aždahu“”. Creemaginet.com. 14. 3. 2013. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  22. ^ „Premijere Svetog Georgija u 3 grada”. B92. 10. 3. 2009. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. 
  23. ^ „Sveti Georgije ubio aždahu, ''Politika'',6. decembar 2007”. Politika.rs. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  24. ^ IMDb, Lokacije snimanja, Pristupljeno 14. 4. 2013.
  25. ^ „omarska.net”. Omarska.net. Arhivirano iz originala 3. 1. 2014. g. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  26. ^ POČELO SNIMANJE FILMA “SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU”[mrtva veza], Pristupljeno 14. 4. 2013.
  27. ^ „I u najskupljem srpskom filmu zvijezda Splićanka”. Jutarnji list. 20. 8. 2007. Arhivirano iz originala 30. 06. 2012. g. 
  28. ^ Kovačević, Dušan (7. 3. 2009). „Od Sahare do Sibira”. Glas Plus. Glas Srpske. Pristupljeno 12. 9. 2009. 
  29. ^ Republika srpska – ukratko... Glas javnosti
  30. ^ „Sveti Georgije ubio aždahu, ''Politika'', 6. decembar 2007”. Politika.rs. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  31. ^ „Premijerno "Sveti Georgije ubiva aždahu"”. Mondo. 12. 3. 2009. Arhivirano iz originala 05. 05. 2009. g. Pristupljeno 11. 9. 2009. 
  32. ^ Muzika iz filma Sveti Georgije ubiva aždahu i u Rusiji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016), www.story.rs
  33. ^ Patetika bez patosa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2016), Vladan Petković, e-Novine, 21.03.2009
  34. ^ „Aždaha od pet miliona €”. pressonline.rs. 16. 10. 2011. Arhivirano iz originala 31. 01. 2013. g. Pristupljeno 13. 9. 2013. 
  35. ^ „I u najskupljem srpskom filmu zvezda Splićanka”. jutarnji.hr. 20. 8. 2007. Arhivirano iz originala 4. 2. 2011. g. Pristupljeno 13. 9. 2013. 
  36. ^ „Život je čudo“ na sajtu „IMDb“ (poslovni odeljak), Pristupljeno 14. 4. 2013.
  37. ^ „„Sveti Georgije ubiva aždahu“: neiživljena autorska vizija”. Arhivirano iz originala 30. 01. 2010. g. 
  38. ^ „Melodrama sa ismevanjem novinara”. Glas javnosti. 6. 12. 2007. 
  39. ^ „Prijem za ekipu filma „Sveti Georgije ubiva aždahu"”. Vladars.net. 3. 11. 2009. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  40. ^ „„Georgija“ gledalo 67 hiljada ljudi”. B92. 30. 3. 2009. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. 
  41. ^ a b v „KRITIKA UBILA AŽDAHU!”. Press. 30. 3. 2009. Arhivirano iz originala 03. 04. 2009. g. 
  42. ^ „Šotra je zakon”. Popboks. 18. 3. 2009. Arhivirano iz originala 16. 04. 2009. g. 
  43. ^ IMDb, glasovi, Pristupljeno 14. 4. 2013.
  44. ^ „'Tamo i ovde' bolji od 'Aždahe'”. Pressonline.rs. Arhivirano iz originala 28. 09. 2009. g. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  45. ^ a b v „Ubiva aždahu, Kurir, 17. mart 2009”. Kurir-info.rs. Arhivirano iz originala 20. 3. 2009. g. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  46. ^ „Kapo iz Omarske”. e-novine.com. Arhivirano iz originala 12. 06. 2010. g. Pristupljeno 18. 3. 2013. 
  47. ^ City Magazine - Dodeljene Nagrade Cinema City-Ja[mrtva veza], Pristupljeno 14. 4. 2013.
  48. ^ „Dodeljene najdraže glumačke nagrade”. 29. 8. 2009. Arhivirano iz originala 4. 9. 2009. g. Pristupljeno 11. 9. 2009. 
  49. ^ „Montrealska nagrada Srđanu Dragojeviću”. RTS. 8. 9. 2009. Pristupljeno 11. 9. 2009. 

Spoljašnje veze uredi

 
Vikinovosti imaju sledeće vesti o ovom filmu:

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свети_Георгије_убива_аждаху&oldid=27420865”