Sveti Dimitrije Solunski
Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski Mirotočivi (grč. Άγιος Δημήτριος της Θεσσαλονίκης; 280–306) je bio hrišćanski svetitelj za koga se veruje da je živeo u Solunu početkom 4. veka. Tokom srednjeg veka, Sveti Dimitrije je poštovan kao jedan od najvažnijih pravoslavnih vojnika među svetiteljima. Slavi se 8. novembra po gregorijanskom (novom) kalendaru, to jest 26. oktobra po julijanskom (starom) kalendaru.
| Sveti Dimitrije Solunski | |
|---|---|
 |
Kult svetog ratnika Dimitrija je rasprostranjen i kod Srba zahvaljujući velikoj duhovnoj bliskosti sa grčkim narodom, gde je ovaj svetitelj veoma slavljen još od vremena turske najezde. Dimitrije je po očevoj smrti nasledio vojvodsko zvanje, a kako je vaspitavan u hrišćanskom duhu, on je propovedao hrišćanstvo, umesto da ga, po zapovesti i nalogu cara Maksimijana, istrebljuje. Car, saznavši da je namesnik Dimitrije hrišćanin i da je mnoge, umesto da ih odvrati, upravo preveo u hrišćanstvo, naredi te Dimitrije bude prvo utamničen a zatim izboden kopljima, usred molitve.[1] Telo mu bi bačeno, ali ga hrišćani tajno uzeše i sahraniše. Na mestu gde je sveti sahranjen, velmoža Leontije iz Ilirije, izlečen od teške bolesti nad grobom ovog mučenika, u znak zahvalnosti podigao je crkvu. Prilikom iskopavanja temelja crkve pronađene su mošti Svetoga velikomučenika Dimitrija.
Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijateljske vojske; isceliteljem bolesnika i nevoljnika.[2] Rusi ga takođe slave i smatraju pokroviteljem i zaštitnikom Sibira.[2] Svi pravoslavni hrišćani i verni slave ovog velikomučenika verujući u njegove isceliteljske moći koje su mnogima pomogle.
U Srbiji i Republici Srpskoj se Sveti Dimitrije praznuje i kao krsna slava Mitrovdan, a u mnogim krajevima je ovo i dan održavanja zavetina – preslava.[2] Po broju svečara, Mitrovdan je peta slava u Srbiji. Gradovi u Srbiji Kosovska Mitrovica i Sremska Mitrovica dobili su ime po Svetom Dimitriju Solunskom Mirotočivom. Mnogi hramovi pomesnih pravoslavnih crkava posvećeni su ovom svetitelju ranohrišćanske epohe. Među njima je i saborni hram najmnogoljudnije i najgušće naseljene beogradske građanske i crkvene opštine Novi Beograd. Markov manastir, manastir Velika Remeta i manastir Divljane su mu posvećeni.
Mošti su skoro osam vekova bile u Italiji u gradu San Lorenco, ali su na traženje Grka vraćene (veći deo) u Solun 1978. (glava) i 1980. veći deo ostatka moštiju.[3]
Narodni običaji uredi
Po tome kakvo je vreme na Mitrovdan, verovalo se da će biti sledeće leto. Inače Mitrovdan se svetkuje i kao bećarski praznik i ovčarski dan, jer su se na ovaj dan isplaćivali bećari – čuvari stoke.
Prema narodnom predanju, hajduci su se rastajali na Mitrovdan radi zimske pauze a sastajali ponovo na Đurđevdan (Đurđevdanak, hajdučki sastanak; Mitrovdanak, hadučki rastanak).[4]
Reference uredi
- ^ „Sie sind hier: Naslovna › Srpske slave › Sveti Velikomučenik Dimitrije – Mitrovdan Sveti Velikomučenik Dimitrije – Mitrovdan”. SPC. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ a b v „Danas je Sveti Dimitrije Solunski Mirotočivi - Mitrovdan”. Mačva info. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ Svetigora, br. 299., Sretenjski broj, Povratak Svetog Dimitrija u Solun. Cetinje: Svetigora. 2022. str. 37—39.
- ^ „DANAS JE MITROVDAN-NE GRDITE DECU”. Palanka danas. Arhivirano iz originala 05. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020.
