Википедија

Svetska trgovinska organizacija

организација која тежи да надгледа и либерализује међународну трговину

Svetska trgovinska organizacija (STO; engl. World Trade Organization, WTO), međunarodna je multilateralna organizacija koja je smišljena s ciljem da nadgleda i liberalizuje međunarodnu trgovinu. Organizacija je nastala 1. januara 1995. pod Marakeškim ugovorom, koji su potpisale 123 nacije 15. aprila 1994, i naslednik je Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini (engl. General Agreement on Tariffs and Trade, GATT), koji se potpisan 1947. i koji je ostao na snazi skoro pet decenija kao de fakto međunarodna organizacija. Ona je najveća međunarodna ekonomska organizacija na svetu.[5][6] STO se bavi regulacijom trgovinskih odnosa između zemalja učesnica tako što pruža okvir za pregovaranje trgovinskih sporazuma i proces rešavanja sporova s ciljem pojačanog učesničkog pridržavanja STO sporazuma, koje su potpisali predstavnici vlada zemalja članica[7]‍:fol.9–10 i ratifikovali njihovi parlamenti.[8] Većina pitanja na koje se STO usredsređuje proističu iz prethodnih trgovinskih pregovora, posebno iz Urugvajskog kruga (1986-1994).

Svetska trgovinska organizacija
World Trade Organization  (engleski)
Organisation mondiale du commerce  (francuski)
Organización Mundial del Comercio  (španski)
  Članovi
  Članovi, takođe zastupljeni kroz EU
  Posmatrači
  Ostali
SkraćenicaSTO (engl. WTO)
Osnovana1. januar 1995.
Datum osnivanja1. januar 1995.
SedišteŽeneva, Švajcarska Švajcarska
Članovi164 država članica[1]
Službeni jeziciengleski, francuski, španski[2]
Generalni direktorNgozi Okonjo-Iweala
Budžet196 miliona švajcarskih franaka (2011)[3]
Broj zaposlenih640[4]
Veb-sajtwww.wto.org

STO pokušava da završi pregovore o Dohanske razvojne runde, koja je pokrenuta 2001. godine sa eksplicitnim fokusom na zemljama u razvoju. Prema stanju iz juna 2012, budućnost Dohanske runde je ostala neizvesna: program rada navodi 21 subjekat čiji je originalni završni rok (1. januar 2005) prekoračen, i krug je i dalje nepotpun.[9] Konflikt između slobodne trgovine industrijskim proizvodima i uslugama, ali uz zadržavanje protekcionizma nad poljoprivrednim subvencijama na domaćem poljoprivrednom sektoru (koji su tražile razvijene zemlje) i ostvarivanje poštene trgovine poljoprivrednim proizvodima (koju zahtevaju zemlje u razvoju) ostaju glavne prepreke. Ovaj zastoj je nemogućio pokretanje novih STO pregovora izvan okvira za razvoj u Dohi. Kao rezultat, došlo je do uspostavljanja sve većeg broja bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini između vlada.[10] Jula 2012. su postojale razne pregovaračke grupe u STO sistemu za trenutne poljoprivredne trgovinske pregovore koji je u stanju zastoja.[11]

Sedište organizacije je u Ženevi (Švajcarska),[12] a ukupno broji 159 država članica. Generalni direktor organizacije je Roberto Azevedo (od 2013. godine),[13][14] koji rukovodi osobljem od preko 600 ljudi. Sporazum o olakšavanju trgovine, deo Balskog paketa odluka, prihvatile su sve zemlje članice 7. decembra 2013. godine, što je prvi sveobuhvatni sporazum u istoriji organizacije.[15][16]

Razvoj uredi

Jedna od ideja Konferencije u Breton Vudsu bio je pokušaj stvaranja Međunarodne trgovačke organizacije (engl. International Trade Organization, ITO) kao specijalizirane agencije UN, putem koje bi stvorila pravila i načela međunarodne trgovine. Predstavnici država na UN-ovoj Konferenciji u Havani o trgovini i zapošljavanju 1948. godine složili su se oko Povelje ITO, ali njezinu ratifikaciju zaustavio je Kongres SAD, što je dovelo do propasti ITO kao institucije. Inicijalni nacrt povelje ITO bio je ambiciozan, nadilazio je pravila svetske trgovačke discipline budući je predviđao pravila u područjima zapošljavanja, međunarodnih investicija, usluga, restriktivne poslovne prakse.

Neuspeh ITO-a rezultirao je pristupanjem 23 (od inicijalno 50 čija je namera bila utemeljenje ITO) države Opštem sporazumu o carinama i trgovini (GATT) u Ženevi. GATT-om je pokrenuta postupna trgovačka liberalizacija i uklanjanje protekcionističkih mera u trgovini robom koje su predstavljale ostavštinu iz 30-ih godina 20. veka. Sve do 1994. godine, tokom 47 godina i kroz četiri runde pregovora (Dilonska runda (1960—1961. godine), Kenedijeva runda (1964—1967. godine), Tokijska runda (1973—1979) i Urugvajska runda (1986—1994. godine)), GATT-om je stvaran multilateralni trgovinski sistem, koji je 1995. godine prerastao u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Formalno utemeljenje STO proizlazi iz Urugvajske runde koja je uspešno okončana Ministarskom konferencijom u Marakešu (Maroko) 1994. godine. Deklaracijom iz Marakeša od 15. aprila 1994. godine utemeljena je STO kao međunarodna organizacija koja je u svoju strukturu ugradila dotadašnji Opšti sporazum o carinama i trgovini, ali je svoju nadležnost proširila na dva druga nova područja – trgovinu uslugama (GATS) i intelektualno vlasništvo (TRIPS).

Hronologija uredi

  • 1986—1994. - Urugvajska runda pregovora o GATT- u rezultirala je Marakeškim sporazumom o osnivanju Svetske trgovinske organizacije.
  • 1. januar 1995. - formalno uspostavljena STO
  • 1. mart 1995. - Renato Ruđero postao je prvi generalni direktor, te započeo svoj četverogodišnji mandat.
  • 9. decembar — 13. decembar 1996. - prva ministarska konferencija u Singapuru. Singapurska ministarska deklaracija potvrđuje opredeljenje članica za daljnjom liberalizacijom trgovine uslugama, s posebnim naglaskom na potrebe okončanja pregovora o trgovini telekomunikacijskim, finansijskim i uslugama u pomorskom transportu. Deklaracijom je izražena podrška za ugrađivanjem područja investicija i konkurencije u okvire STO.
  • 18. maj — 20. maj 1998. - druga ministarska konferencija u Ženenevi.
  • 1. septembar 1999. - Majk Mure postao generalni direktor.
  • 30. novembar — 3. decembar 1999. - treća ministarska konferencija u Sijetlu (SAD). Konferenciju je popratila atmosfera demonstracija raznih interesnih grupa, što je rezultiralo stvaranjem antiglobalizacijskog pokreta na svetskom nivou. Izostala je očekivana odluka o pokretanju nove runde pregovora i po prvi put nije donesena ministarska deklaracija.
  • 9. novembar — 13. novembar 2001. - Četvrta koneferncija ministara u Dohi u Kataru.
  • 11. decembar 2001. - Kina je postala članicom STO nakon petnaestogodišnjeg pregovaranja za članstvo (najduže u GATT-ovoj istoriji).
  • 1. januar 2002. - Tajvan se prirdužio organiziaciji.
  • 1. septembar 2002. - Supačaj Panitčpakdi postao glavni direktor.
  • 10. septembar — 14. septembar 2003. - peta ministarska konferencija u Kankunu (Meksiko)

Ministarskom konferencijom 2001. godine u Dohi (Katar) pokrenuta je nova runda multilateralnih trgovinskih pregovora (Doha runda), čime će nadležnost STO biti dodatno proširena područjima ulaganja i zaštite životne sredine (tzv. Singapurska područja).

Cilj i načela STO uredi

Temeljni cilj STO je postizanje održivog rasta i razvitka privrede, opšte dobrobiti, liberalnog trgovačkog okruženja, te doprinos postizanju bolje saradnje u vođenju svetske ekonomske politike. Stoga, delovanje STO fokusirano je na stvaranje: otvorenog i ravnopravnog sistema trgovinskih pravila, progresivne liberalizacije i eliminacije carinskih i necarinskih prepreka trgovini robama i uslugama, uklanjanje svih oblika protekcionističkih mera i diskriminatornih tretmana u međunarodnim trgovačkim odnosima, integraciju nerazvijenih i zemalja u razvoju, te tranzicijskih zemalja u multilateralni sistem i postizanje maksimalno mogućeg stepena transparentnosti trgovačkog multilateralnog sistema.

STO sporazumi sadrže nekoliko osnovnih načela kojima je cilj stvaranje multilateralnog liberalnog trgovinskog sistema i obuhvaćaju:

  • načelo nediskriminacije
    • princip Najpovlaštenije-Nacije - NPN (engl. Most-Favored-Nation / MFN) i
    • princip Nacionalnog Tretmana - NT (engl. National Treatment / NT);
  • načelo liberalizacije trgovine, podsticanja konkurencije i dodatne pomoći nerazvijenim zemljama.

Organizacijska struktura uredi

  • Ministarska konferencija najviše je telo koje odlučuje o pitanjima STO
  • Telo za rešavanje sporova (engl. Dispute Settlement Body) zaseda u obliku, odnosno na nivou Glavnog veća i sadrži dva pomoćna tela:
    • Grupa stručnjaka za rešavanje sporova (engl. Dispute Settlement Panels of experts) i
    • Žalbeno telo (engl. Appellate Body).
  • Veća su tela trećeg nivoa organizacijske strukture STO, odgovorna su Glavnom veću, sastoje se od predstavnika svih članica, nadležna su za pitanja iz pripadajućih im sporazuma, sadrže pomoćna tela, odbore i radne grupe, koja su tela četvrtog nivoa, takođe sastavljena od predstavnika svih članica. Postoje tri veća:
    • Veće za trgovinu robama (engl. Goods Council),
    • Veće za trgovinu uslugama (engl. Services Council),
    • Veće za trgovinska pitanja vezana uz intelektualno vlasništvo (engl. TRIPS Council).
  • Odbori i radne grupe unutar Veća tela su četvrtog najnižeg novoa organizacijske strukture STO.
  • Sekretarijat STO nalazi se u Ženevi. Sastoji se od ureda blavnog direktora i četiri ureda zamenika glavnog direktora.

Odlučivanje uredi

STO opisuje sebe kao „organizaciju zasnovanu na pravilima, kojom rukovode članovi - sve odluke donose vlade članova, a pravila su ishod pregovora među članovima”.[17] STO sporazum predviđa glasačke ishode u kojima se ne može postići konsenzus, ali praksa konsenzusa dominira procesom donošenja odluka.[18]

Ričard Harold Stejnberg (2002) tvrdi da, iako model konsenzusnog upravljanja organizacije omogućava početno pregovaranje zasnovano na zakonu, trgovinske runde se zatvaraju kroz pregovore bazirane na moći i stoga favorizuju Evropu i Sjedinjene Države, i možda ne dovode do Paretovog poboljšanja.[19]

Rešavanje sporova uredi

Glavni članak: Rešavanje sporova u STO

Sistem za rešavanje sporova Svetske trgovinske organizacije „je rezultat evolucije pravila, procedura i prakse razvijenih tokom skoro pola veka pod GATT okvirom iz 1947”.[20] Godine 1994, STO zemlje članice su se složile oko razumevanja pravila i procedura koje regulišu rešavanje sporova (DSU) priloženih u „Završnom aktu” potpisanom u Marakešu 1994. godine.[21] Rešavanje sporova STO smatra centralnim stubom multilateralnog trgovinskog sistema i „jedinstvenim doprinosom stabilnosti globalne ekonomije”.[22] STO članovi su se složili da će, ako smatraju da neki članovi krše trgovinska pravila, oni koristiti multilateralni sistem rešavanja sporova umesto da preduzimaju unilateralne akcije.[23]

Rad u procesu rešavanja sporova STO obuhvata panele specifične za pojedinačne slučajeve[24] koje imenuje telo za rešavanje sporova (engl. Dispute Settlement Body - DSB),[25] apelaciono tijelo,[26] generalni direktor i STO sekretarijat,[27] arbitri,[28] i savetodavni eksperti.[29]

Prioritet je rešavanje sporova, preferentno putem međusobno usaglašenog rešenja, i predviđeno je da se proces provede na efikasan i blagovremen način, tako da „Ako se predmet rješava, obično ne treba više od jedne godine za donošenje odluke panela i ne prođe više od 16 meseci ukoliko je podneta žalba na odluku ... Ako podnosilac žalbe smatra da je slučaj hitan, razmatranje slučaja bi trebalo da traje još manje vremena.”[30] STO zemlje članice su dužne da prihvati proces kao isključiv i obavezan.[31]

Pristupanje i članstvo uredi

Glavni članak: Pristupanje i članstvo Svetske trgovačke organizacije

Proces postajanja članicom STO je jedinstven za svaku kandidatsku zemlju, a uslovi pristupanja zavise od faze ekonomskog razvoja zemlje i trenutnog trgovinskog režima.[32] Proces traje oko pet godina, u proseku, moda može da traje duže ako je zemlja nepotpuno posvećena procesu ili ako politička pitanja komplikuju proces. Najkraći pristupni pregovori su bili oni za Kirgistan, dok su najduži bili oni za Rusiju, koja je, nakon što je prvi put prijavila za pridruživanje GATT-u 1993. godine, odobrena za članstvo u decembru 2011. i 22. avgusta 2012. godine postala članica STO.[33] Kazahstan je isto tako imao dug period pristupa. Radna grupa za pridruživanje Kazahstana osnovana je 1996. godine, a članstvo je odobreno 2015. godine.[34] Drugi po dužini pristupni period je bio onaj za Vanuatu, čija je radna grupa za pridruživanje osnovana 11. jula 1995. Nakon završnog sastanka radne grupe u oktobru 2001, Vanuatu je tražio više vremena da razmotri svoje uslove za pristupanje. Tokom 2008. godine oni su izrazili interes da nastavak procesa i zaključivanje pridruživanje STO. Radna grupa za pridruživanje Vanuatua je neformalno održana 4. aprila 2011. godine kako bi se razmotrilo njihovo buduće članstvo u STO. Radna grupa koja je ponovo sazvana je završila svoj mandat 2. maja 2011. Generalni savet je formalno odobrio Paket pristupanja Vanuatu 26. oktobra 2011. Dana 24. avgusta 2012. godine, STO je pozdravila Vanuatu kao 157. člana.[35] Ponuda pristupanja se daje samo kada se postigne konsenzus između zainteresovanih strana.[36]

Jedna studija iz 2017. godine tvrdi da „političke veze pre nego funkcionalne dobiti određuju ko se pridruje” i pokazuje „kako geopolitičko poravnanje oblikuje potražnju i ponudu strana članstva”.[37] „Nalazi ponidaštavaju stav da države prvo liberalizuju trgovinu kako bi se pridružile GATT/STO. Umesto toga, demokratija i spoljna politika sličnosti ohrabruju države da se pridruže.”[37]

Proces pristupanja uredi

 
Progres STO pristupa:[38]
  Nacrt izveštaja radne grupe ili usvojen je činjenični rezime
  Podneta ponuda roba i usluga
  Sastanci radne grupe
  Podnet memorandum o spoljnotrgovinskom režimu
  Radna grupa je uspostavljena

Zemlja koja želi da pristupi STO podnosi zahtev generalnom savetu, i mora da opiše sve aspekte svoje trgovinske i ekonomske politika koji imaju uticaja na sporazume STO.[39] Zahtev se podnosi STO u vidu memoranduma koji razmatra radna grupa otvorena za sve zainteresovane članice STO.[40]

Nakon što su pribavljene sve potrebne osnovne informacije, radna grupa se fokusira na pitanja neslaganja između pravila STO i međunarodnih i domaćih trgovinskih politika i zakona podnosioca zahteva. Radna grupa određuje odredbe i uslove ulaska u STO za državu podnosioca prijave, i može da razmotri prelazne periode kako bi se zemljama omogućilo da razreše odstupanja od STO pravila STO.[32]

Finalna faza pristupa obuhvata bilateralne pregovore između zemlje podnosioca zahteva i drugih članova radne grupe u pogledu koncesija i obaveza o tarifnim nivoima i pristupu tržištu roba i usluga. Obaveze novog člana su podjednako primjenjive na sve članice STO u skladu s pravilima o ne-diskriminaciji, iako su bilateralno dogovorene.[39]

Po završetku bilateralnih razgovora, radna grupa šalje generalnom savetu ili ministarskoh konferenciji paket pristupa, koji sadrži kratki pregled svih sastanaka radne grupe, protokola o pristupanju (nacrt članarine) i liste („rasporedi”) obaveza članica. Kada generalni savet ili ministarska konferencija odobri uslove pristupanja, parlament podnosioca zahteva mora da ratifikuje protokol o pristupanju pre nego što zemlja može da postane član.[41] Neke zemlje su se mogle suočiti sa strožim i mnogo dužim procesom pridruživanja zbog izazova tokom pregovora sa drugim članicama STO-a, poput Vijetnama, čiji su pregovori trajali više od 11 godina pre nego što je postao zvanični član u januaru 2007. godine.[42]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ See [1] at WTO official website
  2. ^ Languages, Documentation and Information Management Division at WTO official site
  3. ^ „WTO Secretariat budget for 2011”. WTO official site. Pristupljeno 25. 8. 2008. 
  4. ^ Understanding the WTO: What We Stand For_ Fact File, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  5. ^ http://www.nber.org/reporter/winter00/krueger.html
  6. ^ World Trade Organization – UNDERSTANDING THE WTO: BASICS
  7. ^ Understanding the WTO Handbook at WTO official website. (Note that the document's printed folio numbers do not match the pdf page numbers.)
  8. ^ Malanczuk, P. (1999). „International Organisations and Space Law: World Trade Organization”. Encyclopædia Britannica. 442. str. 305. Bibcode:1999ESASP.442..305M. 
  9. ^ Understanding the WTO: The Doha Agenda
  10. ^ The Challenges to the World Trade Organization: It’s All About Legitimacy THE BROOKINGS INSTITUTION, Policy Paper 2011-04
  11. ^ GROUPS IN THE WTO Updated 1 July 2013
  12. ^ „Overview of the WTO Secretariat”. WTO official website. Pristupljeno 2. 9. 2013. 
  13. ^ Bourcier, Nicolas (21. 5. 2013). „Roberto Azevedo's WTO appointment gives Brazil a seat at the top table”. Guardian Weekly. Pristupljeno 2. 9. 2013. 
  14. ^ „Roberto Azevêdo takes over”. WTO official website. 1. 9. 2013. Pristupljeno 2. 9. 2013. 
  15. ^ Ninth WTO Ministerial Conference | WTO – MC9 Arhivirano 2013-12-01 na sajtu Wayback Machine
  16. ^ BBC News – WTO agrees global trade deal worth $1tn
  17. ^ Decision-making at WTO official site
  18. ^ Decision-Making in the World Trade Organization Abstract from Journal of International Economic Law at Oxford Journals
  19. ^ Steinberg, Richard H. "In the Shadow of Law or Power? Consensus-based Bargaining and Outcomes in the GATT/WTO." International Organization. Spring (2002). pp. 339–74.
  20. ^ „1.2 The Dispute Settlement Understanding”. WTO official website. 2005. Pristupljeno 7. 3. 2005. 
  21. ^ Stewart-Dawyer, The WTO Dispute Settlement System, 7
  22. ^ S. Panitchpakdi, The WTO at ten, 8.
  23. ^ Settling Disputes:a Unique Contribution, WTO official site
  24. ^ „3.3 Panels”. WTO official website. 2005. Pristupljeno 7. 3. 2005. 
  25. ^ „3.1 The Dispute Settlement Body (DSB)”. WTO official website. 2005. Pristupljeno 7. 3. 2015. 
  26. ^ „3.4 Appellate Body”. WTO official website. 2005. Pristupljeno 7. 3. 2005. 
  27. ^ „3.2 The Director-General and the WTO Secretariat”. WTO official website. 2005. Pristupljeno 7. 3. 2005. 
  28. ^ „3.5 arbitrators”. WTO official website. 2005. Pristupljeno 7. 3. 2005. 
  29. ^ „3.6 Experts”. WTO official website. 2005. Pristupljeno 7. 3. 2005. 
  30. ^ „"Mutually Agreed Solutions" as "Preferred Solution"”. WTO official website. 2005. Pristupljeno 7. 3. 2005. 
  31. ^ „1.3 Functions, objectives and key features of the dispute settlement system”. WTO official website. 2005. Pristupljeno 7. 3. 2005. 
  32. ^ a b Accessions Summary, Center for International Development
  33. ^ Ministerial Conference approves Russia's WTO membership WTO News Item, 16 December 2011
  34. ^ „Kazakhstan”. www.wto.org. Pristupljeno 23. 2. 2016. 
  35. ^ Accession status: Vanuatu. WTO. Pristupljeno 12 July 2013.
  36. ^ C. Michalopoulos, WTO Accession, 64
  37. ^ a b Davis, Christina L.; Wilf, Meredith (10. 5. 2017). „Joining the Club: Accession to the GATT/WTO”. The Journal of Politics: 000—000. ISSN 0022-3816. doi:10.1086/691058. 
  38. ^ „Summary Table of Ongoing Accessions”. World Trade Organization. april 2014. Pristupljeno 25. 10. 2014. 
  39. ^ a b Membership, Alliances and Bureaucracy, WTO official site
  40. ^ C. Michalopoulos, WTO Accession, 62–63
  41. ^ How to Become a Member of the WTO, WTO official site
  42. ^ Napier & Vuong 2013, str. 140.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светска_трговинска_организација&oldid=25651302”