Sedam srpskih čuda

Sedam srpskih čuda su sedam istorijskih i kulturnih spomenika Srbije, kao i sedam prirodnih mesta, odabranih u akciji Politikinog dodatka „Magazin“ i Turističke organizacije Srbije.^[1]

Na inicijativu Bernarda Vebera, organizovano je takmičenje po uzoru na sedam svetskih čuda starog sveta, u kojem je birano sedam svetskih čuda novog sveta, a zatim i sedam svetskih čuda prirode (u kojem kandidat bila i Đavolja varoš iz Srbije, kao i Dunav). Ekvivalento tim takmičenjima, „Politikin magazin“ je 2007. godine napravio anketu u kojem je birano sedam srpskih čuda gradideljstva i sedam srpskih čuda prirode.

Sedam srpskih čuda graditeljstva Uredi

Čudo	Vreme izgradnje	Graditelji
Beogradska tvrđava	535.	Justinijan I
Šarganska osmica	15. januar 1925.	Austrougarska i Železnice Srbije
Manastir Studenica	1196.	Stefan Nemanja
Gamzigrad - Romulijana	298. n. e.	Galerije
Manastir Visoki Dečani	1327.	Stefan Uroš III Dečanski
Hram Svetog Save	1989.	Aleksandar Deroko Branko Pešić
Gradska kuća u Subotici	1910.	Marcel Komor Deže Jakab

Čudo	Opis	Fotografija
Drina sa vrelom	Reka koja pripada crnomorskom slivu, nastaje spajanjem reka Tare i Pive i najveća je pritoka Save. Danas predstavlja granicu između Srbije i BiH.
Kanjon Uvca	Kanjonska dolina reke u jugozapadnoj Srbiji na kojem se nalazi Specijalni rezervat prirode Uvac.
Đavolja varoš	Jedan od najneobičnijih prirodnih fenomena erozivnih porekla. Bila je kandidovana za sedam svetskih čuda prirode.
Nacionalni park Tara	Jedan od pet nacionalnih parkova srbije Srbije smešten na površinu od 22.000 hektara na planini Tari.
Đerdapska klisura	Najduža i najveća klisura u Evropi. Čine je naizmenično 4 kotline i 4 klisure.
Prerasti Vratne	U klisuri reke Vratne se nalaze tri prirodna kamena mosta. Najviši su i smatraju se najlepšim u Evropi.
Fruška gora	Ostrvska planina u Vojvodini. Grade je stene iz različitih geoloških perioda i na njoj je smešten najstariji nacionalni park u Srbiji.