Sekularni humanizam

"Srećno ljudsko biće", međunarodni simbol sekularnog humanizma

Sekularni humanizam je životna filozofija koja ističe razum, etiku, pravdu, filozofski naturalizam, pri čemu kritikuje religijske dogme, natprirodno, pseudonauku i sujeverje/predrasude kao temelje morala i donošenja odluka.[1][2][3][4][5][6][7][8] Zastupa da su ljudska bića sposobna da budu etična i moralna bez religije i božanstva, te afirmiše sposobnost i odgovornost ljudskih bića da vode smislene i etične živote. Samo delimično se razlikuje od renesansnog humanizma.

Izraz "sekularni humanizam" se počeo koristiti u 20. veku kako bi se razlikovao od religijskog humanizma. Zasniva se na prosvetiteljskom principu slobode pojedinca, koji ukazuje na emancipaciju pojedinca od tradicionalnih kontrola od strane porodice, religije i države, sve više osnažujući svakoga od nas da uredi uslove svog života. Kao što i sam naziv sugeriše, sekularni humanisti se zalažu za sekularizam, odnosno odvojenost religija i religijskih zajednica od javnog života, prostora i institucija. Neki sekularni humanisti, pak, odbacuju taj naziv te umesto toga koriste izraz Humanizam sa velikim H.

Ova filozofija je informisana od strane nauke, inspirisana umetnošću i motivisana saosećanjem. Potvrđujući dostojanstvo svakog ljudskog bića, podržava maksimizaciju individualne slobode i mogućnost njene saglasnosti sa društvenom i planetarnom odgovornošću. Ne pretpostavlja da su ljudi urođeno zli ili urođeno dobri, niti predstavlja ljude kao superiorne u odnosu na prirodu. Umesto toga, humanistička životna filozofija naglašava odgovornost čovečanstva i etičke posledice ljudskih odluka.

Ovaj pogled na svet je blizak slobodoumnosti, ateizmu, agnosticizmu, skepticizmu, racionalizmu i nereligioznosti. Smatra se da svoje filozofske korene vuče iz presokratovske grčke filozofije i prosvetiteljstva.

Sekularni humanizam je sveobuhvatna životna filozofija koja uključuje:

Naturalistička filozofijaUredi

Sekularni humanizam je zasnovan na naturalističkoj filozofiji. Smatra da je priroda (svet svakodnevnog fizičkog iskustva) i njeni zakoni i sile jedino i sve što postoji, i da je pouzdano znanje najbolje dobiti kada istražujemo prirodu i njene zakone i sile, koristeći naučnu metodu. Naturalizam tvrdi da natprirodni entiteti poput božanstva i duhova ne postoje i upozorava na to da je znanje stečeno bez usmeravanja na prirodni svet i bez nepristrasnog posmatranja od strane više posmatrača i istraživača nepouzdano. Smatra da prirodni zakoni i sile određuju strukturu i ponašanje univerzuma, te da promene u svakoj fazi univerzuma su proizvod ovih zakona i sila.

Naučno tumačenje univerzumaUredi

Sekularni humanizam tumači univerzum oslanjajući se na metode koje koristi nauka. Sekularni humanisti sebe vide kao nestvorena bića koja su nastala kroz evoluciju, te koja poseduju jedinstvene atribute samosvesti i moralne agencije.

Posledični etički sistemUredi

Sekularni humanisti smatraju da je etika posledična, te da se procenjuje na osnovu rezultata. Ovo je u suprotnosti sa takozvanom komandnom etikom, u kojoj se ispravno i pogrešno unapred definiše i pripisuju božanskom autoritetu. Sekularni humanisti teže da razviju i poboljšaju svoje etičke principe ispitivanjem rezultata koje ostvaruju u realnim životima.

Principi sekularnog humanizmaUredi

 
«Srećno ljudsko biće»

Većina sekularnih humanista svoj pogled na svet tumači kroz sledeće principe:

  • Potreba da se testiraju verovanja – Uverenje da dogme, ideologije i tradicije, bile one religijske, političke ili društvene, moraju biti ispitane i testirane od strane svakog pojedinca, a ne jednostavno prihvaćene na osnovu vere.
  • Razum, dokazi, naučni metod – Privrženost korišćenju kritičkog razmišljanja, činjeničnim dokazima i naučnim metodama istraživanja umesto vere i misticizma, kada je u pitanju traženje rešenja za ljudske probleme i odgovora na važna ljudska pitanja.
  • Ispunjavanje, rast, kreativnost – Primarna briga mora biti ispunjavanje potreba, rast i kreativnost kako pojedinca tako i čovečanstva uopšte.
  • Traganje za istinom – Stalno traganje za objektivnom istinom, uz shvatanje da svako novo znanje i iskustvo menja našu nesavršenu percepciju sveta.
  • Ovaj život – Briga za ovaj život i nastojanje da ga se učini smislenim kroz bolje shvatanje samih sebe, svoje istorije, intelektualnih i umetničkih dostignuća, kao i stavova koja se razlikuju od naših.
  • Etika – Potraga za održavim individualnim, društvenim i političkim načelima etičkog ponašanja, prosuđivanih na osnovu njihove mogućnosti da poboljšaju ljudsko blagostanje i pojedinačnu odgovornost.
  • Izgradnja boljeg sveta – Uverenje da se uz pomoć razuma, otvorene razmene ideja, dobre volje i tolerancije može postići napredak u stvaranju boljeg sveta za nas i našu decu.

Sekularni humanizam u svetuUredi

Međunarodna humanistička i etička zajednica (IHEU) je svetska unija više od sto humanističkih, racionalističkih i nereligioznih organizacija u više od 40 zemalja. "Srećan čovek" se smatra univerzalno prepoznatim simbolom za one koji sebe nazivaju humanistima. Humanistička udruženja građana se nalaze u svim delovima sveta. Procenjuje se da je postoji od četiri do pet miliona ljudi širom sveta koji sebe smatraju humanistima.[9][10][11]

"Humanizam je demokratski i etički životni stav koji potvrđuje da ljudska bića imaju pravo i odgovornost da daju smisao i oblik njihovim vlastitim životima. Zalaže se za izgradnju humanijeg društva kroz etiku zasnovanu na ljudskim i drugim prirodnim vrednostima u duhu razuma i slobodnog istraživanja kroz ljudske sposobnosti. Nije teistički, i ne prihvata natprirodne poglede na stvarnost."[12]

  • Međunarodna humanistička i etička zajednica

Vidi takođeUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Edwords, Fred (1989). "What Is Humanism?". American Humanist Association. Secular Humanism is an outgrowth of eighteenth century enlightenment rationalism and nineteenth century freethought... A decidedly anti-theistic version of secular humanism, however, is developed by Adolf Grünbaum, 'In Defense of Secular Humanism' (1995), in his Collected Works (edited by Thomas Kupka), vol. I, New York: Oxford University Press 2013, ch. 6 (pp. 115–48)
  2. ^ Compact Oxford English dictionary. Oxford University Press.2007.. humanism n. 1 a rationalistic system of thought attaching prime importance to human rather than divine or supernatural matters.
  3. ^ "Definitions of humanism (subsection)". Institute for Humanist Studies.
  4. ^ See Mouat, Kit (1972) An Introduction to Secular Humanism. Haywards Heath: Charles Clarke Ltd. Also, The Freethinker began to use the phrase "secular humanist monthly" on its front page masthead.
  5. ^ Holyoake, G. J. (1896). The Origin and Nature of Secularism. London: Watts & Co., p. 50.
  6. ^ Howard B. Radest. 1969. Toward Common Ground: The Story of the Ethical Societies in the United States. New York: Fredrick Unger Publishing Co.
  7. ^ Walter, Nicolas (1997). Humanism: what's in the word? London: RPA/BHA/Secular Society Ltd, p. 43.
  8. ^ Wilson, Edwin H. (1995). The Genesis of a Humanist Manifesto. Amherst, NY
  9. ^ Norman, Richard (2004). On Humanism. New York: Routledge. ISBN 9780415305228.
  10. ^ Esptein, Greg M. (2010). Good Without God: What a Billion Nonreligious People Do Believe. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-167011-4.
  11. ^ Jones, Dwight (2009). Essays in the Philosophy of Humanism.
  12. ^ "IHEU's Bylaws". International Humanist and Ethical Union.