Senat Kraljevine Srbije
Senat Kraljevine Srbije je bio gornji dom Narodnog predstavništva Kraljevine Srbije. Donji dom je bila Narodna skupština.
Osnovan je aprila 1901. oktroisanjem Ustava Kraljevine Srbije, a ukinut 1903. zajedno sa Ustavom posle Majskog prevrata.[1] Zakonodavnu vlast je vršio kralj sa dvodomnim Narodnim predstavništvom (Senatom i Narodnom skupštinom). Izbori za Senat su se vršili 8. septembra.
Senatori uredi
Prestolonaslednik (kad bi postao punoletan), arhiepiskop beogradski i episkop niški po pravu su bili članovi Senata. Osim njih Senat su sastavljali: trideset članova (koje je kralj imenovao na ceo život) i osamnaest članova (Beograd je birao jednog, a sedamnaest izborni okruzi).[2]
Niko nije mogao biti član Senata i Narodne skupštine u isto vreme. Svi članovi Senata su polagali zakletvu kao i narodni poslanici. Mandat izabranih članova Senata je trajao šest godina. Biranje je senatora bilo neposredno, a glasanje tajno. Za senatora je mogao biti postavljen ili izabran: koji je rođeni ili prirođeni srpski građanin, koji uživa sva građanska i politička prava, koji stalno živi u Kraljevini Srbiji, koji je navršio 40 godina i koji plaća godišnje najmanje 200 dinara neposredne poreze.[3]
Senatori nisu mogli biti aktivni činovnici, izuzev vanrednih poslanika i diplomatskih agenata kao i svi oni koji su mogli biti birani za poslanike u Narodnoj skupštini. Oficiri pod zastavom nisu mogli biti birani za članove Senata. Isto tako nisu mogli biti ni imenovani, osim generala u broju najviše do četiri. Sveštenici oba reda su mogli biti birani u Senat. Činovnik koji je bio senator nije mogao biti penzionisan bez svoga pristanka do navršene sedamdesete godine, sem ako je navršio 40 godina državne službe ili je tako oboleo da ne može vršiti svoju službu.[4]
Senatori, čim bi im punomoćstva bila overena, polagali su ovu zakletvu:[5]
Ja (ime i prezime) zaklinjem se jedinim Bogom, da ću Ustav verno čuvati i da ću pri savetovanju i glasanju samo opšte dobro Kralja i Naroda u vidu imati. I kako ovo ispunio budem, tako mi Bog pomogao i ovoga i onoga sveta.
Punomoćstva članova Senata je pregledala i overavala opšta sednica Kasacionog suda.
Delokrug uredi
Pravo predlaganja zakona je pripadalo i kralju i Narodnom predstavništvu. Nijedan zakon se nije mogao izdati, ukinuti, izmeniti, obustaviti ili protumačiti, niti se zakonski predlog mogao kralju na potvrdu podneti, pre nego što bi ga i Narodna skupština i Senat pojedinačno i u celini većinom glasova usvojili.[6]
Senat je mogao rešavati samo ako je u sednici više od polovine celokupnoga Ustavom određenoga broja njegovih članova. Za punovažne zaključke, izuzev slučajeve za koje je Ustavom drukčije naređeno, bila je potrebna većina glasova prisutnih članova. Kad bi bilo jednako glasova smatralo se da je predmet odbačen. Kad bi Senat neki predlog odbacio on mu se nije mogao više podnositi za vreme istoga saziva.[7]
Predlog koji bi jedan dom usvojio slao se na dalji rad drugome domu. Ako bi ga i drugi dom u celini bez ikakve izmene usvojio, Narodno predstavništvo je predlog usvojilo. Ako bi pak jedan dom učinio kakve izmene u predlogu, koje je drugi dom usvojio i njemu poslao, predlog bi se s tim izmenama vraćao onome domu koji ga je prvo pretresao. Ako bi on ostao pri svome prvom rešenju, predlog bi se vraćao na drugo i poslednje rešavanje onome domu, koji ga je drugi po redu pretresao. Ne bude li ni tada usvojen, predlog se smatrao kao odbačen i u istom se sazivu nije mogao više ni jednome domu podnositi. Budžet bi rešavala konačno Narodna skupština pri drugom pretresu, ako bi ga Senat posle prvog skupštinskog pretresa u bilo čemu izmenio.[8]
Predsednika i dva potpredsednika Senata je postavljao kralj za celu periodu. Sekretare Senata je birao sam Senat za svaki saziv iz svoje sredine. U Senatu su imali pravo govoriti samo senatori, ministri i vladini poverenici.
Spisak senatora uredi
Prema Državnom kalendaru Kraljevine Srbije za 1903. godinu, članovi Senata su bili:[9]
Doživotni senatori:
- Aleksa S. Jovanović, državni savetnik
- Andra Nikolić, poslanik u Parizu
- Antonije M. Bogićević, general, potpredsednik Državnog saveta
- Aron Ninčić, ministar na raspolaganju
- Vladimir Jovanović, državni savetnik u penziji
- Gliša Geršić, državni savetnik, drugi potpredsednik Senata
- Dimitrije Marinković, predsednik Senata
- Dimitrije G. Radović, predsednik Kasacionog suda
- Dragutin Stamenković, državni savetnik
- Đorđe S. Simić, predsednik Državnog saveta
- Inokentije, arhiepiskop beogradski i mitropolit Kraljevine Srbije
- Jevrem Andonović, ministar na raspolaganju
- Jovan Mišković, general i predsednik Srpske kraljevske akademije nauka
- Ljubomir Kaljević, državni savetnik, prvi potpredsednik Senata
- Ljubomir Kovačević, ministar na raspolaganju
- Dr Mika M. Popović, ministar na raspolaganju
- Mihailo Srećković, general
- Dr Mihailo V. Vujić, državni savetnik
- Nikanor, episkop niški
- Nikola D. Stevanović, državni savetnik
- Nikola P. Pašić, državni savetnik
- Pavle K. Mihailović, državni savetnik
- Pera Velimirović, državni savetnik
- Sava Grujić, general i poslanik u Carigradu
- Svetozar Gvozdić, državni savetnik
- Svetozar Milosavljević, državni savetnik
- Svetomir Nikolajević, državni savetnik
- Sima Nestorović, trgovac iz Velikog Crnića, okruga požarevačkog
- Stojan Bošković, poslanik u Atini
- Stojan Novaković, poslanik u Petrogradu
- Čedomilj Mijatović, poslanik u Londonu
Izabrani senatori za period 1901—1906:
- za grad Beograd Toša Mihailović, trgovac iz Beograda
- za okrug beogradski Milutin Marković, član Kasacionog suda
- za okrug valjevski Svetozar K. Popović, trgovac iz Valjeva
- za okrug vranjski Jovan Žujović, profesor Velike škole
- za okrug kragujevački Pavle Vuković, trgovac iz Kragujevca
- za okrug krajinski dr Laza Paču, upravnik beogradske zadruge
- za okrug kruševački Arsa Drenovac, trgovac iz Kruševca
- za okrug moravski Milija Milovanović, trgovac iz Bačine
- za okrug niški Đoka Novaković, član Kasacionog suda
- za okrug pirotski Ljubomir Sretenović, trgovac iz Pirota
- za okrug podrinski Joca Ž. Jovanović, trgovac iz Beograda
- za okrug požarevački dr Stanojlo Vukčević, lekar iz Požarevca
- za okrug rudnički Velimir M. Todorović, ministar unutrašnjih dela
- za okrug smederevski Vlada Ljotić, ekonom iz Smedereva
- za okrug timočki dr Laza Ilić, lekar iz Zaječara
- za okrug toplički Jovan Šaranac, trgovac iz Prokuplja
- za okrug užički Dobra Ružić, profesor iz Beograda
- za okrug čačanski dr Ilija Kolović, fizikus okruga kragujevačkog
Za predsednika Senata je 24. marta 1903. postavljen Jovan Belimarković[10] Član Senata je bio i Dimitrije Cincar-Marković koji je krajem 1902. postao predsednik Ministarskog saveta. Senator je bio i Aćim Čumić do svoje smrti 1901. godine.[11]
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ „Fond Senata u Arhivu Srbije” (na jeziku: (jezik: srpski)). Archives.org.rs. Arhivirano iz originala 06. 10. 2014. g. Pristupljeno 1. 10. 2014.
- ^ Član 70. Ustava Kraljevine Srbije (1901)
- ^ Nisu morali imati ovu pogodbu plaćanja poreza: građani koji su bili predsednici ili potpredsednici Narodne skupštine, generali u penziji ili u ostavci, pređašnji ministri, savetnici, vanredni poslanici i diplomatski agenti.
- ^ Članovi 71—74. Ustava Kraljevine Srbije (1901)
- ^ Član 53. Ustava Kraljevine Srbije (1901)
- ^ Član 48. Ustava Kraljevine Srbije (1901)
- ^ Članovi 55. i 56. Ustava Kraljevine Srbije (1901)
- ^ Član 62. Ustava Kraljevine Srbije (1901)
- ^ Članovi Senata (Državni kalendar za 1903)[mrtva veza], Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ „Jovan Belimarković (Fond u Arhivu Šumadije)”. Arhivsumadija.org.rs. Arhivirano iz originala 06. 10. 2014. g. Pristupljeno 1. 10. 2014.
- ^ Umro senator Aćim Čumić („Srpske novine“, 29. jul 1901)[mrtva veza], Pristupljeno 25. 4. 2013.