Sefer Halilović
Sefer Halilović (Prijepolje, 6. januar 1952) bivši je oficir JNA i kasnije general Armije Republike Bosne i Hercegovine.
Sefer Halilović | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 6. januar 1952. |
Mesto rođenja | Prijepolje, SR Srbija, FNRJa |
Obrazovanje | Vojna akademija u Beogradu |
Vojna karijera | |
Služba | 1971—1996. |
Vojska | 1) JNA 2) Armija RBiH |
Biografija
urediVojnu akademiju je završio 1975, a 1990. dvogodišnju školu za komandni kadar. Iz JNA je dezertirao 1991. u činu potpukovnika (samo nekoliko dana pre planiranog unapređenja u čin pukovnika)[1] i postao komandant TO BiH koja je kasnije prerasla u Armiju Republike Bosne i Hercegovine. Avgusta 1992. imenovan je za načelnika štaba GŠ Armije Republike Bosne i Hercegovine. Na toj funkciji je ostao do novembra 1993. kada je imenovan za vođu inspekcijskog tima i komandanta operacije „Neretva 93“.
Početkom rata je bio pobornik ideje da se jedinice JNA odmah napadnu na teritoriji cele Bosne i Hercegovine.[1] Izradio je plan blokade svih kasarni JNA u BiH.[1]
Posle rata se penzionisao u činu generala Armije Republike Bosne i Hercegovine i počeo da se aktivno bavi politikom. Bio je ministar u Vladi Federacije Bosne i Hercegovine.[2]
Haški sud je protiv njega 30. jula 2001. podigao optužnicu[3] zbog zločina nad bosanskim Hrvatima koje su počinile snage Armije Republike Bosne i Hercegovine pod njegovom komandom u operaciji „Neretva 93“. Dobrovoljno se predao septembra iste godine.[1] Zahvaljujući garancijama Vlade Bosne i Hercegovine, proveo je na slobodi vreme do početka suđenja. Januara 2005. je počelo suđenje. U novembru 2005. oslobođen je od svih optužbi i pušten na slobodu.[4] Sud je zaključio da, iako se ubistva koja se smatraju ratnim zločinima jesu dogodila na navedenim lokacijama, Halilović nije imao komandni autoritet jer je bio samo inspektor, i ne može da se smatra odgovornim za njih. Tužilaštvo se žalilo na presudu. Dana 16. oktobra 2007, apelaciono veće je odbacilo žalbu tužilaštva i potvrdilo oslobađajuću presudu.[5]
Autor je knjige Lukava strategija[6] koja sadrži njegova sećanja i svedočanstva o ratu u Bosni i Hercegovini.
Reference
uredi- ^ a b v g Glas javnosti: Halilović optužen za ubistvo 63 Hrvata Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ Tužilaštvo BiH: Saslušan Sefer Halilović o trošenju novca za povratak[mrtva veza], Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ „Bosnian ex-general goes on trial”. BBC. 31. 1. 2005. Pristupljeno 26. 9. 2007. (jezik: engleski)
- ^ „Ex-Bosnian army chief acquitted”. BBC. 16. 11. 2005. Pristupljeno 26. 9. 2007. (jezik: engleski)
- ^ „SUMMARY OF THE APPEALS JUDGEMENT PROSECUTOR V. SEFER HALILOVIĆ” (PDF). ICTY. 16. 10. 2007. Pristupljeno 17. 10. 2007. (jezik: engleski)
- ^ BH dani: Intervju sa Halilovićem iz 1999. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. avgust 2006), Pristupljeno 9. 4. 2013.