Википедија

Sejšeli

острвска земља на истоку Африке

Sejšeli ili Sejšelska Ostrva (sej. Sesel, engl. Seychelles, franc. Seychelles),[2][3][4][5] zvanično Republika Sejšeli (sej. Repiblik Sesel, engl. Republic of Seychelles, franc. République des Seychelles), ostrvska je država u Indijskom okeanu smeštena nekih 1.500 km istočno od obala istočne Afrike i severoistočno od ostrva Madagaskara.[6]

Republika Sejšeli
Repiblik Sesel  (sejšelski kreolski francuski)
Republic of Seychelles  (engleski)
République des Seychelles  (francuski)
Krilatica: Конац дело краси
(lat. Finis Coronat Opus)[a]
Položaj Sejšela
Glavni gradViktorija
Službeni jezik
Vladavina
Oblik državeUnitarna predsednička republika
 — PredsednikDeni For
 — PotpredsednikVinsent Meriton
Istorija
NezavisnostOd Ujedinjenog Kraljevstva
29. juna 1976.
Geografija
Površina‍
 — ukupno459 km2 (181)
 — voda (%)zanemarljivo
Stanovništvo‍
 — 2016 procena[1]94.228 (195)
 — gustina205,29 st./km2
Ekonomija
ValutaSejšelska rupija (SCR)
 — stoti deo valute‍100 центи‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +4
Internet domen‍.sc‍
Pozivni broj+248

Čini je arhipelag od 115 ostrva u Indijskom okeanu istočno od obala Kenije i Tanzanije. Glavno ostrvo je Mahe na kom se nalazi glavni grad Viktorija. Sa nešto više od 90.000 stanovnika, Sejšeli su populaciono najmanja među afričkim državama.[7] Nezavisna su država od 29. juna 1976. i članica britanskog Komonvelta. Glavna privredna delatnost je turizam.

U današnje vreme, Sejšeli imaju najviši nominalni BDP po glavi stanovnika u Africi, izuzev francuskih regiona. Ova zemlja je među malobrojnim u Africi sa visokim indeksom ljudskog razvoja. Uprkos novonastalom ekonomskom prosperitetu, siromaštvo je i dalje široko rasprostranjeno zbog visokog nivoa ekonomske nejednakosti, jednog od najviših na svetu, i neravnomerne distribucije bogatstva među populacijom, čime se uveliko favorizuje viša i vladajuća klasa.[8]

Istorija uredi

Glavni članak: Istorija Sejšela

Sejšeli su bili nenaseljeni tokom najvećeg dela svoje istorije. Neki naučnici pretpostavljaju da su austronežanski pomorci, a kasnije i maldivski i arapski trgovci bili prvi koji su posetili nenaseljene Sejšele. Ova pretpostavka je zasnovana na otkriću grobova, vidljivih do 1910.[9] Prvi zapis o ostrvima ostavili su Portugalci 1505. Pirati su koristili ova ostrva kao bazu, sve dok ih Kraljevstvo Francuske nije okupiralo 1756. i nazvali ih po francuskom ministru finansija Žan Moro de Sešelu (Jean Moreau de Séchelles). Ostrva su pala pod britansku vlast 1814. godine.[10]

Nezavisnost uredi

Sejšeli su nezavisnost stekli 1976. kao republika u okviru Komonvelta nacija.[11] Tokom 1970-ih, Sejšeli su bili „mesto koje treba videti, igralište za filmske zvezde i međunarodni džet set”.[12] Godine 1977, državni udar Frans-Alber Renea svrgnuo je sa vlasti prvog predsednika republike, Džejmsa Mankama.[13] Rene je odvratio preveliku zavisnost od turizma i izjavio da želi „da zadrži Sejšele za Sejšelane”.[12]

Geografija uredi

Glavni članak: Geografija Sejšela

Položaj uredi

Površina države iznosi 459 km². Sejšeli se sastoje od 115 ostrva u Indijskom okeanu, od kojih su 33 naseljena.

Geologija i reljef uredi

Centralna ostrva Sejšelskog arhipelaga su mikrokontinentalna i oslanjaju se na granitnu osnovu, što je jasno vidljivo na nekim od plaža. Ostala ostrva, kao Aldabra, najveće ostrvo arhipelaga, su koralna. Najviši vrh je Morn Sešeloa nadmorske visine 905 metara na ostrvu Mahe.

Vode uredi

Najveći vodni tokovi na ostrvu Mahe su Sen Luj, Roda, Rošon, Kaskad, Ans Etoal i Salezi. U periodu od 1959. do 1979. izgrađene su tri vodoakumulacije: Rošon i Kaskad na istoimenim rekama i La Gog na reci Ans Etoal. Proizvodnja vode u metrima kubnim 2014. godine na najvećim sejšelskim ostrvima je bila 1 102 460 na Maheu, 107 460 na Pralenu i 41 413 na ostrvu La Dig.[14]

Flora i fauna uredi

Sejšeli su među vodećim državama u svetu na temu zaštite zemljišta za ugrožene vrste tako što se 42% teritorije nalazi pod režimima zaštite.[15] Dva dobra na listi Svetske baštine su ostrvo Aldabra i Dolina Me na ostrvu Pralen. Tri nacionalna parka se nalaze na ostrvima Mahe (Morn Sešeloa), Pralen i Siluet. Pored ova tri kopnena nacionalna parka postoji i šest morskih nacionalnih parkova (Kiriez, Be Terne, Por Lone, Sent An, Silutet i ostrva Kokosovo, La Fuš i Plat. Postoji sedam prirodnih rezervata, četiri specijalna rezervata i tri ramsarska područja.[16] Vegetaciju čine uglavnom tropske šume, a prisutna je i mangrova. Raznovrsna je ornitofauna na ostrvu i ihtiofauna u priobalju.[17] Među endemskim biljnim vrstama najpoznatiji su morski kokos (Lodoicea maldivica) koji ima stanište na ostrvima Pralen i Kiriez, kao i dželifiš (Medusagyne oppositifolia) sa staništem na ostrvu Mahe. Aldabranska džinovska kornjača je specifična za ovo područje i predstavlja endemsku vrstu, a slična je kornjačama koje žive na ostrvu Galapagos. Na Sejšelima obitava veliki broj ptica među kojima je 12 ugroženih vrsta. Nacionalni simbol je sejšelski crni papagaj (Coracopsis barklyi). Na Sejšelima takođe živi 31 vrsta rakova, 6 vrsta žaba i 20 vrsta guštera.

Klima uredi

Klima je ravnomerna iako prilično vlažna, pošto su ostrva mala.[18] Prema Kepenovom sistemu se klasifikuje kao tropska kišna šuma (Af). Temperatura malo varira tokom godine. Temperature na Maheu variraju od 24 do 30 °C, a padavine su u opsegu 2.900 mm (114 in) godišnje na Viktoriji do 3.600 mm (142 in) na planinskim obroncima. Precipitacija je donekle manje izražena na drugim ostrvima.[19]

Tokom najhladnijih meseci, jula i avgusta, prosečna niska temperatura je oko 24 °C (75 °F). Jugoistočni vetrovi duvaju redovno od maja do novembra, i ovo je najugodnije doba godine. Vrući meseci su od decembra do aprila, sa višom vlažnošću (80%). Najtopliji meseci su mart i april, ali temperatura retko prelazi 31 °C (88 °F). Većina ostrva leži izvan ciklonskog pojasa, tako da su vetrovi retki.[19]

Klima Viktorije (Sejšelski međunarodni aerodrom)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Maksimum, °C (°F) 29,8
(85,6) 		30,4
(86,7) 		31,0
(87,8) 		31,4
(88,5) 		30,5
(86,9) 		29,1
(84,4) 		28,3
(82,9) 		28,4
(83,1) 		29,1
(84,4) 		29,6
(85,3) 		30,1
(86,2) 		30,0
(86) 		29,8
(85,6)
Prosek, °C (°F) 26,8
(80,2) 		27,3
(81,1) 		27,8
(82) 		28,0
(82,4) 		27,7
(81,9) 		26,6
(79,9) 		25,8
(78,4) 		25,9
(78,6) 		26,4
(79,5) 		26,7
(80,1) 		26,8
(80,2) 		26,7
(80,1) 		26,9
(80,4)
Minimum, °C (°F) 24,1
(75,4) 		24,6
(76,3) 		24,8
(76,6) 		25,0
(77) 		25,4
(77,7) 		24,6
(76,3) 		23,9
(75) 		23,9
(75) 		24,2
(75,6) 		24,3
(75,7) 		24,0
(75,2) 		23,9
(75) 		24,4
(75,9)
Količina padavina, mm (in) 379
(14,92) 		262
(10,31) 		167
(6,57) 		177
(6,97) 		124
(4,88) 		63
(2,48) 		80
(3,15) 		97
(3,82) 		121
(4,76) 		206
(8,11) 		215
(8,46) 		281
(11,06) 		2,172
(85,49)
Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) 17 11 11 14 11 10 10 10 11 12 14 18 149
Relativna vlažnost, % 82 80 79 80 79 79 80 79 78 79 80 82 79,8
Sunčani sati — mesečni prosek 153,3 175,5 210,5 227,8 252,8 232,0 230,5 230,7 227,7 220,7 195,7 170,5 2.527,7
Izvor #1: World Meteorological Organization[20]
Izvor #2: National Oceanic and Atmospheric Administration[21]

Administrativna podela uredi

Sejšeli su podeljeni u 26 administrativnih područja[22]:

  • Ans Boalo
  • Ans Etoal
  • Ans o Kap
  • Ans o Pen
  • Ans Roajal
  • Be Lazar
  • Be Sant An (Pralen)
  • Bel Er
  • Bel Ombr
  • Bo Valon
  • Glasi
  • Grand Ans (Mahe)
  • Grand Ans (Pralen)
  • Ingliš River
  • Kaskad
  • La Dig end Iner Ajlands
  • Le Mamel
  • Mon Bikston
  • Mon Fleri
  • Perseverans
  • Plezans
  • Poant la Ri
  • Por Glo
  • Roš Kajman
  • Sen Luj
  • Takamaka

Stanovništvo uredi

Sejšeli nemaju domorodačko stanovništvo. Svi ostrvljani su potomci došljaka: Francuza, Afrikanaca, Indijaca i Kineza. Velika većina njih pripada hrišćanskoj religiji, najviše rimokatoličkoj.

Privreda uredi

Turizam je glavni izvor prihoda za stanovnike Sejšela, koji spadaju među bogatije afričke države.

Galerija uredi

  •  
    Viktorija
  •  
    luka Viktorija
  •  
    ostrvo Mahe
  •  
    Ans Lazio (Pralen)
  •  
    ostrvo Mahe
  •  
    ostrvo Mahe
  •  
    kokos (Pralen)
  •  
    velike kornjače (Dipsochelys Hololissa), na ostrvu Kuzin

Napomene uredi

  1. ^ Na zvaničnim jezicima:
    • engl. The End Crowns the Work
    • franc. La fin couronne l’œuvre
  2. ^ Na zvaničnim jezicima:
    • sej. Koste Seselwa
    • engl. Join together all Seychellois
    • franc. Unissons-nous Seychellois

Reference uredi

  1. ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Pristupljeno 10. 9. 2017. 
  2. ^ „Seychelles – English translation in German – Langenscheidt dictionary French-German” (na jeziku: engleski, nemački i francuski). Pristupljeno 29. 12. 2018. 
  3. ^ „Traduction : Seychelles – Dictionnaire français-anglais Larousse” (na jeziku: engleski i francuski). Pristupljeno 29. 12. 2018. 
  4. ^ „Seychelles | French » English | PONS” (na jeziku: engleski i francuski). Pristupljeno 29. 12. 2018. 
  5. ^ „English Translation of „Seychelles” | Collins French-English Dictionary” (na jeziku: engleski i francuski). Pristupljeno 29. 12. 2018. 
  6. ^ „United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 11. 04. 2014. 
  7. ^ Zijlma, Anouk (9. 7. 2011). „Facts about Africa”. Goafrica.about.com. Arhivirano iz originala 04. 03. 2012. g. Pristupljeno 23. 3. 2012. 
  8. ^ „Seychelles – Income Inequality – GINI index”. Knoema, World Data Atlas. 2013. Arhivirano iz originala 10. 08. 2017. g. Pristupljeno 11. 7. 2017. 
  9. ^ Lionnet, Guy (1972). The Seychelles. David and Charles. str. 55—56. ISBN 978-0-8117-1514-0. 
  10. ^ „Our History”. National Assembly of Seychelles. Arhivirano iz originala 28. 06. 2012. g. Pristupljeno 12. 5. 2012. 
  11. ^ „History of Seychelles”. seychelles.com. 2009. Arhivirano iz originala 8. 6. 2010. g. Pristupljeno 9. 9. 2010. 
  12. ^ a b Joanna Symons (21 March 2005). „Seychelles: Life's a breeze near the equator” Arhivirano 2018-05-04 na sajtu Wayback Machine. Telegraph.co.uk.
  13. ^ „africanhistory.about.com”. africanhistory.about.com. Arhivirano iz originala 14. 03. 2012. g. Pristupljeno 23. 3. 2012. 
  14. ^ [[[:fr:Hydrologie des Seychelles]] „Članak na Vikipediji na francuskom jeziku o hidrologiji Sejšela”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). Pristupljeno 25. 8. 2020. 
  15. ^ „Mapped: The countries with the most protected land (#1 might surprise you)”. The Telegraph (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 2. 2018. g. Pristupljeno 7. 2. 2018. 
  16. ^ [[[:fr:Liste des aires protégées des Seychelles]] „Članak na Vikipediji na francuskom jeziku o zaštićenim područjima Sejšela”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  17. ^ Natural environment of the Seychelles
  18. ^ U.S. Department of State. „Background Note: Seychelles”. Arhivirano iz originala 27. 5. 2010. g. Pristupljeno 25. 5. 2010.  This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  19. ^ a b „Climate”. STGT.com. Arhivirano iz originala 6. 3. 2012. g. Pristupljeno 23. 3. 2012. 
  20. ^ „World Weather Information Service – Victoria”. World Meteorological Organization. Arhivirano iz originala 13. 03. 2013. g. Pristupljeno 16. 11. 2012. 
  21. ^ „SEYCHELLES INTL AP Climate Normals 1971—1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 16. 11. 2012. 
  22. ^ „Spisak administrativnih područja na internet stranici Ministarstva lokalne uprave Sejšela”. Pristupljeno 25. 8. 2020. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Government

Religion

General

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сејшели&oldid=27508520”