Sigma (slovo)

Sigma (veliko Σ, malo σ i ς, grč. σίγμα) 18. je slovo modernog grčkog alfabeta. U grčkom numeričkom sistemu ima vrednost 200. nastalo je od feničanske grafeme šin (Phoenician sin.svg), a od njega su dalje nastala latinično slovo S i ćiriličko С.

Sigma lunata u Getsemanskom vrtu u Jerusalimu

Slovo sigma je jedino slovo grčkog pisma za čije označavanje se koriste tri znaka, odnosno dve varijante malog slova. Oblik σ se koristi u sredini ili na početku reči, dok se oblik ς koristi isključivo na kraju reči (pod uslov da je reč pisana malim slovima) kao u primeru Ὀδυσσεύς.

U srpskom jeziku slovo sigma se transkribuje kao s (σαπούνι [sapuni] - sapun). Kao diftong τσ - izgovara se kao C (τσιγαρο [cigaro] - cigareta);

U drevnim spisima iz helenističkog perioda (iz 4. i 3. veka pre nove ere), veliko slovo Σ se često pisalo u jednostavnijem obliku С (sigma lunata), i to je bio standard sve do kraja srednjeg veka. Taj oblik se i danas koristi uglavnom u crkvenoj kaligrafiji i na modernim verzijama klasičnih tekstova.

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi