Википедија

Sima Andrejević

српски трговац, хуманиста и црквено-просветни добротвор.

Sima Andrejević Igumanov (Prizren, 30. januar 1804 — Prizren, 24. februar 1882) bio je srpski trgovac, humanista i crkveno-prosvetni dobrotvor. Ostao je upamćen u Staroj Srbiji kao jedan od prvih zadužbinara u oblasti školstva i narodne prosvete.

Sima Andrejević-Igumanov
Sima Andrejević
Lični podaci
Datum rođenja(1804-01-30)30. januar 1804.
Mesto rođenjaPrizren, Osmansko carstvo
Datum smrti24. februar 1882.(1882-02-24) (78 god.)
Mesto smrtiPrizren, Osmansko carstvo

Biografija uredi

Rođen je u Prizrenu 1804. godine u porodici uglednog i poznatog prizrenskog trgovca Andreje Đorđevića, a umro je u Prizrenu u sedamdeset devetoj godini života. Bio je pored tri brata Apostola, Kraguja i Petra, najmlađe dete u porodici. I otac i majka Jana su rano umrli.[1] U Prizrenu je radio kao mlad u fabrikama burmuta, gde je dobro izučio zanat i stekao nešto novca, spreman da ga uloži u svoju samostalnu manufakturu. Oženio se 1833. godine Sultanom Drvadarević iz Prizrena. Živeli su u braku četiri godine i izrodili dvoje dece: Manojla i Magu. Kada su mu nakon četiri godine umrle žena i kćerka u Prizrenu, rešio je da se više ne ženi i sav se posvetio svom sinu Manojlu.[2]

Dodeljen mu je Orden Takovskog krsta prvog stepena i Orden knjaza Danila I petog stepena.[3]

Porodica uredi

Porodica Andrije Đorđevića uživala je veliki ugled u Prizrenu. Andrija je poticao od starih Prizrenaca i bio je bogat i ugledan trgovac, pošten čovek i veliki rodoljub. Andrija, kao vešt trgovac, stekao je veliki kapital koji je ulagao u nacionalne projekte, pomažući sve vidove borbe za oslobođenje od Turaka. Kao trgovac putovao je i izvan granica Turske i video kako žive drugi narodi. Želeo je da sazna više o nastajanju novog građanskog društva i upozna se sa delovanjem narodnooslobodilačkih pokreta kako u Turskoj tako i u drugim evropskim zemljama. Kao veliki rodoljub učestvovao je u pripremama Prvog srpskog ustanka. Najstariji sin Apostol, otišao je u manastir Svetog Marka, da ga spasava od propadanja i da sačuva manastirsku školu u njemu, a dva srednja sina, Kraguj i Petar, iako još mladi, pridružili su se Karađorđu u borbama Prvog srpskog ustanka. Jedino je sa roditeljima kod kuće ostao mali Sima. Otac je tragično preminuo u tamnici, a majka od tuge za suprugom. Sima je od najranijeg detinjstva živeo u sredini snažno nadahnutoj rodoljubljem, što je i imalo uticaja na njegovo sazrevanje i razvoj. Znao je da su Turci mučili njegovog oca zbog učešća u pripremama Prvog srpskog ustanka. Najstariji brat mu je bio uzor. Sima je proveo detinjstvo u atmosferi koja će omogućiti da se razvije u snažnu rodoljubivu ličnost i privrženog hrišćanina srpske svetosavske crkve. Rastući u takvoj atmosferi od malih nogu zavetovao se da će ići istim putevima svoga oca i braće. Školovao se u manastiru Sveti Marko, u selu Koriši kod Prizrena, gde je njegov brat jeromonah Aksentije, kasnije iguman, vodio brigu o njemu. Za ono vreme stekao je dobro obrazovanje. Bio je čovek snažnog duha i čvrste volje, sistematičan i uporan borac da ostvari svoje ideje. Živeo je u doba velikih političkih previranja u Evropi, posebno na Balkanu. Prema sopstvenoj želji, sahranjen je u porodičnoj grobnici u Manastiru Svetog Marka.[1]

Poreklo prezimena uredi

O Siminim precima i njihovom porodičnom prezimenu, može se reći da je bilo nepromenljivo za više generacija, jer je kod Srba bio običaj da se prezivaju po očevom ili dedinom imenu. Sima je nosio prezime Andrejević po očevom imenu Andreja, Simin otac se prezivao Đorđević, jer mu se otac zvao Đorđe. Sima je imao još jedno prezime Igumanov, koje je uzeo po bratu (igumanu) 1856. godine[2]. Njegov brat Aksentije postao je iguman manastira Sv. Marka, a Sima koji je odrastao u manastiru - živeo do 18. godine, već je bio i poznat kao Sima igumanov.[4] To prezime je zvanično nastalo i u dokumentima u Rusiji, kad je Sima prešao iz Odese u Kijev. Prizrenski kožari, koji su dovozili robu u Kijev, tražili su Simu Igumanova, ali je ruskim trgovcima to prezime bilo nepoznato. On je za njih bio trgovac druge giljde (u Rusiji su se trgovci razvrstavali na prve i druge giljde). Iako nije bio ni Rus ni Ukrajinac, zauzimao je visoko mesto u ruskom trgovačkom svetu. Sima je tako i prihvatio prezime koje su mu pripisali njegovi Prizrenci i zvanično se prezivao Sima Andrejević Igumanov.[1]

Trgovac uredi

Bavio se preradom i trgovinom duvana. Kao trgovac je radio od 1846. godine u Carigradu i Odesi, a nastanio se u Kijevu. Kada se obogatio, počeo je da se bavi dobrotvornim radom. Slao je bogate priloge u novcu i stvarima crkvama i manastirima po Staroj Srbiji. Svesrdno je pomagao školovanje mladih Srba i iskreno se interesovao za prosvetne prilike u Srbiji. Svoje bogatstvo je preneo u Srbiju i upotrebio ga za podizanje prosvetnih ustanova od opšte koristi.[1]

Zadužbinar uredi

Sima Igumanov, iako ne manje zaslužan od drugih srpskih zadužbinara devetnaestog veka u oblasti školstva i prosvete, bio je nedovoljno poznat ne samo u svom vremenu nego i kasnije. On je osmislio rad Prizrenske bogoslovije mnogo pre nego što je pokrenuo pitanje njenog osnivanja. Radio je planski i osmišljavao sve do najsitnijih detalja.[5]

Prizrenska bogoslovija uredi

 
Prizrenska bogoslovija

Godine 1872, je u Prizrenu podigao uglednu zgradu i u njoj otvorio Bogoslovsko-učiteljsku školu, koja je dala značajan broj učitelja i sveštenika, ne samo Južnoj Srbiji, nego i Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Školovanje srpskih dečaka i mladića bilo je besplatno, jer je Sima Andrejević obezbedio sigurne izvore prihoda za rad škole i ostale njene potrebe. Bila su obezbeđena sva nastavna sredstva i udžbenici, kao i školski pribor. Škola je poznata kao Prizrenska bogoslovija, iako je njen učiteljski karakter bio izuzetno važan. Zgrada je podignuta za godinu dana. Tu su učenici i učili i stanovali.[6] Škola je bila internatskog tipa. Cilj je bio da se unapredi školski sistem u Staroj Srbiji. Taj sistem koji je Sima osmislio, zajedno sa svojim saradnicima i prijateljima, najbolje se mogao izgraditi i uspešno realizovati otvaranjem većeg broja srpskih škola i školovanjem što većeg broja srpskih dečaka i mladića. Kroz veći broj školovanih ljudi je bilo moguće da se ostvari kulturni preporod srpskog naroda u zaostalim srpskim krajevima pod Turskom. Prizrenska bogoslovija imala je i bogatu biblioteku. Školovani mladi ljudi, koji su ostajali u svom zavičaju, radili su kasnije kao narodni učitelji ili sveštenici.[7] Izdržavanje te prosvetne institucije osigurao je jednim imanjem, kupljenim u Beogradu na Terazijama.

 
Igumanova palata

Igumanovljeva palata uredi

U centru Beograda se nalazi njegova zadužbina, tzv. Igumanovljeva palata poznata još i kao Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova u Beogradu. Sagrađena je 1938. godine prema projektu dvojice arhitekata braće Krstić (Petra i Branka).[1][5] Sazidana je u stilu modernizma. Na pročelju fasade nalazi se natpis Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca. Sima Andrejević je podigao palatu na Terazijama i ustanovio zadužbinu koja je redovno prihodovala. Na taj način je bio u mogućnosti da finansira drugu zadužbinu Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu. Zamišljena je kao modernizovana verzija srpsko-vizantijskog stila sa širokim arkadama u prizemlju.[8]

Obeležavanje pedesetogodišnjice smrti Sime A. Igumanova uredi

Iz njegove biografije se vidi da je umro između 23. i 24. februara 1882. godine. Petar Kostić, senator, je organizovao proslavu na kojoj nije mogao da prisustvuje. U Prizrenu je održana svečanost. Posle parastosa u crkvi, litija je, na čelu sa vojnom muzikom, pošla do spomenika Sime Igumanova. Položen je venac na spomenik, a rektor se obratio prisutnima rečima:



Spomenici Sime A. Igumanova uredi

 
Nova skulptura Sima Igumanov sa siročićima, koja se na Igumanovoj palati u Beogradu opet nalazi, nakon 71 godinu. Istu stariju skulpturu velikog srpskog dobrotvora je grupa skojevaca razlupala 1950. godine.
 
Spomenik Simi Igumanovu u Prizrenu, pored reke Bistrice, povodom obeležavanja pedesetogodišnjice Prizrenske bogoslovije i četrdesetogodišnjice smrti dobrotvora Sime Igumanova. Spomenik je uništen u junu 1999. godine.

Proslava 50 godina Prizrenske bogoslovije, prve srpske srednje škole u Staroj Srbiji, iz objektivnih razloga nije proslavljena 1921. već 1922. godine. Prvog dana svečanosti, 14. oktobra, otkriven je prvi spomenik Simi Igumanovu pored reke Bistrice.[9] Spomenik je uništen u junu 1999. godine.[10]

Na Igumanovu palatu u Beogradu je krajem 1938. godine, na visinu od 40 metara postavljena monumentalna skulptura visoka tri i po metra, Sima Igumanov sa siročićima. Skulpturu je napravio Lojze Dolinar. Grupa skojevaca ju je 1950. godine, u sred dana, čekićima razlupala.[11] Nova skulptura, istog izgleda, rad Zorana Kuzmanovića, je vraćena na vrh Igumanove palate nakon 71 godine, 22. aprila 2021. Zadužbina je nacionalizovana nakon Drugog svetskog rata i 1991. je vraćena Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Od izdavanja u zakup održava se Prizrenska bogoslovija i stipendira se 300 đaka i studenata sa Kosova i Metohije.[12]

Dve spomen biste Simi Igumanovu se nalaze ispred bogoslovija u Nišu i Prizrenu. Prilikom osvećenja novoobnovljene Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu 15. maja 2016. godine otkrivena je spomen bista zadužbinaru ove škole, rad akademika Svetomira Arsića-Basare, koju je iz Niša darivao Prizrenu rektor (iseljene Prizrenske bogoslovije u Nišu) prota Milutin Timotijević. Bistu je osveštao Patrijarh srpski Irinej, koji je bio đak, profesor i rektor ove bogoslovije. Bista u Nišu je rad vajarke Darinke Radovanović, a pored ove, ispred bogoslovije u Nišu su još 3 biste, koje je on uradila: Patrijarha Pavla, Ivana Jastrebova i Petra Kostića.[13]

Galerija uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d Bovan, Vladimir (2004). Sima A. Igumanov : život i delo. Priština, Prizren: Narodna i univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić", Srpska pravoslavna bogoslovija Svetog Kirila i Metodija. 
  2. ^ a b "Carigradski glasnik", Carigrad 1904. godine
  3. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 563. 
  4. ^ „Sima Andrejević Igumanov”. Društvo prijatelja Manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena. Pristupljeno 27. 5. 2017. 
  5. ^ a b v Kostić, Petar (1933). Prosvetno-kulturni život pravoslavnih Srba u Prizrenu i njegovoj okolini : u XIX i početkom XX veka : (sa uspomenama pisca). Skoplje. str. 43—70. 
  6. ^ „Prizrenska bogoslovija”. Nova iskra: 379. 12. 1. 1901. 
  7. ^ Spomenica dvadesetpetogodišnjice oslobođenja Južne Srbije : 1912-1937. Skoplje. 1937. str. 945—946. 
  8. ^ „Igumanova palata”. Kulturna dobra Beograda. Pristupljeno 25. 5. 2017. 
  9. ^ "Ilustrovani list", br. 1, 4 - 11. jan. 1923, str. 2 i 5 (slika sa otkrivanja spomenika)
  10. ^ Kokotović, Budimir (2021). Pravoslavlje, br. 1299. od 1. maja, Spomenici Sime A. Igumanova, večnog dobrotvora bogoslovija u Prizrenu i Nišu. Beograd: SPC. str. 40, 41. 
  11. ^ Kokotović, Budimir (2021). Pravoslavlje, br. 1299. od 1. maja, Spomenici Sime A. Igumanova, večnog dobrotvora bogoslovija u Prizrenu i Nišu. Beograd: SPC. str. 41. 
  12. ^ Pravoslavlje, br. 1299. od 1. maja, Povratak skulpture Sima Igumanov sa siročićima. Beograd: SPC. 2021. str. 43. 
  13. ^ Pravoslavlje, br. 1299. od 1. maja, Povratak skulpture Sima Igumanov sa siročićima. Beograd: SPC. 2021. str. 42. 

Literatura uredi

  • Spomenica dvadesetpetogodišnjice oslobođenja Južne Srbije : 1912-1937. Skoplje. 1937. str. 945—946. 
  • Kostić, Petar (1933). Prosvetno-kulturni život pravoslavnih Srba u Prizrenu i njegovoj okolini : u XIX i početkom XX veka : (sa uspomenama pisca). Skoplje. str. 43—70. 
  • Bovan, Vladimir (2004). Sima A. Igumanov : život i delo. Priština, Prizren: Narodna i univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić", Srpska pravoslavna bogoslovija Svetog Kirila i Metodija. 
  • Vladimir Bovan, Sima A. Igumanov, život i delo, NUB „Ivo Andrić“, Priština - Beograd, 2004;
  • Narodna enciklopedija, 1927 g., članak napisao Radoslav Grujić

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сима_Андрејевић&oldid=27682988”