Википедија

Sinajsko poluostrvo

Sinajsko poluostrvo, ili jednostavnije Sinaj, je poluostrvo trouglastog oblika u severnom delu Crvenog mora i povezuje Afriku i Aziju. Zauzima deo Azijskog kontinenta površine oko 60.000 km², sa oko 600.000 stanovnika[1] (uglavnom Beduini) koji su skoncentrisani uglavnom na severnom obodu gde postoje zalihe vode, kao i nazadnom obodu gde su razvijene naftna i manganska industrija.

Sinajsko poluostrvo mapa

Sinaj leži između Sueckog kanala i Sueckog zaliva na zapadu i zaliva Akabe i Negeva na istoku, a na severu ga ograničava Sredozemno more, a Crveno more na jugu.[2] Sinajsko poluostrvo ima dve glavne regije, južni kompleks visokih planina od magmatskih stena i druga regija koja okružuje prvu na severu, velika visoravan koja se spušta ka Mediteranu i zauzima dve trećine poluostrva. Glavna mesta su El Ariš na Sredozemnom i El Tor na Crvenom moru. Na poluostrvu se nalazi pustinjska visoravan, najviši deo je Sinajska gora (Džebel Katerina na 2.641 m), a u severnom delu se nalazi Sinajska pustinja, koja se na severoistoku nastavlja u pustinju Negev u Izraelu. Stanovništvo se uglavnom bavi nomadskim stočarstvom

U klasično doba ovaj region je bio poznat kao Arabija Petraea. Poluostrvo je u savremeno doba dobilo naziv Sinaj zbog pretpostavke da je planina u blizini manastira Svete Katarine biblijska gora Sinaj.[3] Planina Sinaj je jedno od verski najznačajnijih mesta u Avramskim verama.

Ime uredi

Stari Egipat uredi

biN41
bH		 xAst
bjꜣw
Zemlja rudarstva[4][5]
Era: Staro kraljevstvo
(2686–2181 p.n.e.)
na egipatskim
hijeroglifima
xt
x t		 tyw
D12		 mf
kA		 D12
niwt
ḫtjw mfkꜣt
Tirkizne merdevine[6]
Era: Staro kraljevstvo
(2686–2181 p.n.e.)
na egipatskim
hijeroglifima

Pošto je Sinajsko poluostrvo bilo glavno područje u kome se iskopavao tirkiz u starom Egiptu, drevni Egipćani su ga zvali Biau („Rudarska zemlja“)[4] i Ketiu Mafkat („Merdevine od tirkiza“).[6]

Drevni verski koreni reči „Sinaj” uredi

Ova pretpostavka je sporna (pogledajte biblijsku goru Sinaj za potpuniju raspravu). Ime Sinaj (hebr. סִינַי) možda je izvedeno od drevnog mesopotamskog boga meseca Sina.[7]

Jevrejska enciklopedija (1901-0906) citira rabinski izvor, Pirke De-Rabi Elizera iz 8. ili 9. veka, koji ime izvodi od biblijske hebrejske reči seneh (hebr. סֶ֫נֶּה),[8] reči poznate samo od dve pojave u hebrejskoj Bibliji, u oba slučaja se odnose na zapaljeni grm.[9] Rabin Elizer smatra da je gora Horiv dobila ime Sinaj tek nakon što se Bog ukazao Mojsiju u obliku zapaljenog grma.[8]

Engleski izgovor uredi

Englesko ime je došlo iz latinskog, i ultimatno od hebrejskog סִינַי, koje se izgovara /siˈnái/ (SEE-nigh, u engleskom fonetskom pravopisu). Na engleskom se ime sada obično izgovara /ˈsaɪnaɪ/.[10][11] Alternativni, sada zastareli izgovor na engleskom bio je /ˈsaɪnɪaɪ/ sy-NIH-eye.[12][13]

Geografija uredi

 
Slika iz svemirske letelice Gemini 11, koja prikazuje deo Egipta i Sinajskog poluostrva u prvom planu i Levanta u pozadini.

Sinaj je trouglastog oblika, sa severnom obalom koja leži na južnom Sredozemnom moru, a jugozapadnom i jugoistočnom obalom na Sueckom zalivu i zalivu Akaba u Crvenom moru. On je povezan je sa afričkim kontinentom Sueckim prevlakom, 125 km (78 mi) širokim pojasom zemlje, koji sadrži Suecki kanal. Istočna prevlaka, koja ga povezuje sa azijskim kopnom, široka je oko 200 km (120 mi). Istočna obala poluostrva odvaja Arabijsku ploču od Afričke.[14]

Najjužniji vrh je Nacionalni park Ras Muhamed.

Veći deo Sinajskog poluostrva podeljen je između dve egipatske gubernije: Južni Sinaj (Ganub Sina) i Severni Sinaj (Šamal Sina).[15] Zajedno, oni obuhvataju oko 60.000 km2 (23.000 sq mi) i imaju populaciju (januar 2013) od 597.000. Još tri gubernije obuhvataju Suecki kanal, prelazeći u afrički Egipat: Suec (el-Sevajs) je na južnom kraju Sueckog kanala, Ismajlija (el-Ismajlejah) u centru i Port Said na severu.

Najveći grad na Sinaju je Ariš, glavni grad Severnog Sinaja, sa oko 160.000 stanovnika. Ostala veća naselja uključuju Šarm el Šeik i El-Tor, na južnoj obali. Unutrašnji Sinaj je bezvodan (efektivno pustinja), planinski i retko naseljen, a najveća naselja su Sveta Katarina i Nekel.[15]

Klima uredi

Sinajsko poluostrvo ima uglavnom vrelu i suvu klimu sa manje od 100 milimetara padavina godišnje.

Rudno bogatstvo uredi

Rudna bogatstva na ovom poluostrvu uključuju naftu, gvozdenu i manganovu rudu.

Istorija uredi

U Prvom svetskom ratu na poluostrvu su vođene velike borbe između Saveznika i Turaka, koji su oblast evakuisali početkom 1917. godine.

U Drugom svetskom ratu u vrhu Sueckog zaliva bilo je organizovano (1944) prihvatilište i logor za ranjenike NOV i izbeglice u El-Šatu.

U toku napada Izraela, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske na Egipat od 29. oktobra do 5. novembra 1956. godine na poluostrvu su vođene velike borbe. U Šestodnevnom ratu koji je Izrael vodio protiv UAR, Jordana i Sirije u junu 1967. izraelske trupe su osvojile celo Sinajsko poluostrvo do istočne obale Sueckog kanala. Danas Sinajsko poluostrvo pripada Egiptu.

Na jugu Sinaja se nalazi i pravoslavni manastir, Manastir Svete Katarine.

Ekonomija uredi

 
Dahab u južnom Sinaju je popularna plaža i ronilačko odmaralište
 
Gabal ili Džebel Musa, koju su hrišćani poistovetili sa gorom Sinaj

Od izraelsko-egipatskog mirovnog sporazuma, slikovita mesta na Sinaju (uključujući koralne grebene na moru) i verske strukture postale su važne za turističku industriju. Najpopularnije turističke destinacije na Sinaju su planina Sinaj (Džabal Musa) i manastir Svete Katarine, koji se smatra najstarijim aktivnim hrišćanskim manastirom na svetu, i odmarališta Šarm el Šeik, Dahab, Nuveiba i Taba. Većina turista stiže na međunarodni aerodrom Šarm el Šeik, preko Eilata, Izraela i graničnog prelaza Taba, putem iz Kaira ili trajektom iz Akabe u Jordanu.

Kaktusi - posebno kaktusne kruške - se uzgajaju na Sinaju. Oni su usev Kolumbijske razmene. Žive ograde od kaktusa – i namerno zasađene i divlje bašte – činile su važan deo odbrambenih pozicija tokom Sinajske i palestinske kampanje Prvog svetskog rata. Neki neupućeni vojnici su čak pokušali da ih jedu, što je imalo negativne ishode.[16]

Ovde je važno stočarstvo dromedara. Trypanosoma evansi je stalan problem i prenosi se sa nekoliko vektora. Iako nije dokazano da se među njima nalaze krpelji, Mahmoud i Grej 1980 i El-Kadi 1998 eksperimentalno demonstriraju opstanak T. evansi kod kamiljih krpelja Hyalomma nekoliko sati u realnim bioklimatskim uslovima Sinaja.[17]

Galerija uredi

  •  
    Sinajske planine
  •  
    Egipatsko-izraelska granica
  •  
    Obala Crvenog mora
  •  
  •  
  •  
  •  

Reference uredi

  1. ^ January 2018 population data gives the North and South governorates' population at approximately 560,000 (per „اPop. Estimates by Governorate 1/1/2018”. www.capmas.gov.eg. Arhivirano iz originala 2. 11. 2018. g. ). In 1997 these two governorates accounted for 97% of the peninsula's population.Greenwood, Ned (1997). The Sinai: A Physical Geography . University of Texas Press. str. 5. ISBN 978-0-292-72799-1. „Over 94 percent of the area and probably 97 percent of the population are found in the large governorates, leaving less than 6 percent of the area and 3 percent of the population attached to As Suways (Suez), Al Ismailiyah (Ismailia),and Bur Said (Port Said) governorates.” 
  2. ^ Sinaj
  3. ^ Vaux, Roland de (1978). The Early History of Israel. Darton, Longman & Todd. str. 429. ISBN 978-0-232-51242-7. „The name 'Sinai peninsula' is modern. It is derived from the Christian tradition, according to which Sinai was located in the south of the peninsula. This Christian tradition goes back to the fourth century, to the time when the Spanish pilgrim Egeria (or Etheria) visited Sinai in A.D. 383. From this time onwards, Christians grouped all the Old Testament memories round the Jebel Musa.” 
  4. ^ a b Gauthier, Henri (1925). Dictionnaire des Noms Géographiques Contenus dans les Textes Hiéroglyphiques. 2. Cairo: Egyptian Royal Geographic Society. str. 12. 
  5. ^ The translation 'mining country' is not certain, see also Rainer Hannig: Großes Handwörterbuch Ägyptisch-Deutsch : (2800 – 950 v. Chr.). p. 1135.
  6. ^ a b Gauthier, Henri (1927). Dictionnaire des Noms Géographiques Contenus dans les Textes Hiéroglyphiques. 4. Cairo: Egyptian Royal Geographic Society. str. 189. 
  7. ^ „Sinai Peninsula (peninsula, Egypt)”. Britannica Online Encyclopedia. Pristupljeno 14. 1. 2012. 
  8. ^ a b Jacobs, Joseph; Seligsohn, Max; Bacher, Wilhelm. „Sinai, Mount”. Jewish Encyclopedia (1901-1906). Pristupljeno 14. 1. 2012 — preko JewishEncyclopedia.com. 
  9. ^ Jastrow, M.; Ginzberg, L.; Jastrow, M.; McCurdy, J. F. (1906). „Burning Bush”. Jewish Encyclopedia — preko JewishEncyclopedia.com. 
  10. ^ „Definition of Sinai”. The Free Dictionary. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  11. ^ „Sinai”. Dictionary.com. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  12. ^ „Sinai”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 2020-12-02. g. 
  13. ^ „Sinai”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 26. 2. 2019. 
  14. ^ Homberg, Catherine; Bachmann, Martina (2010). Evolution of the Levant Margin and Western Arabia Platform Since the Mesozoic. The Geological Society of London. str. 65. ISBN 978-1862393066. 
  15. ^ a b Greenwood, Ned (1. 1. 2010). The Sinai: A Physical Geography. University of Texas Press. str. 4—. ISBN 978-0-292-77909-9. 
  16. ^ Woodfin, Edward C. (2012). Camp and Combat on the Sinai and Palestine Front : The experience of the British Empire Soldier, 1916—18. Houndmills, Basingstoke, Hampshire, & New York City: Palgrave Macmillan. str. xix+220. ISBN 978-0-230-30376-8. OCLC 779244382. 
  17. ^ Antoine-Moussiaux, Nicolas; Desmecht, Daniel (2008). „Epidémiologie de l'infection par Trypanosoma evansi”. Annales de Médecine Vétérinaire (na jeziku: francuski). University of Liège. 152 (3): 191—201. ISSN 0003-4118. eISSN 1781-3875. hdl:2268/25781. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Sinajsko poluostrvo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синајско_полуострво&oldid=27555159”