Sipar

Sipar je geomorfološki oblik koluvijalnog procesa, koji najčešće nastaje na strmim padinama i odsecima. Kao morfološki elementi razlikuju se točilo, telo sipara i plaz.

Plazevi na planini Vlasulja, Bosna i Hercegovina

Točilo je udubljenje, žleb koji se pruža sve do podnožja odseka i niz koga se materijal osipa niz padinu. Taj žleb je redovno predisponiran razlomnom strukturom, pukotinom ili rasedom. Niz takvo, tektonski formirano, udubljenje kotrljaju se i osipaju uglasti odlomci stena pod delovanjem Zemljine teže. Materijal se „toči“ pa otuda i naziv točilo. Točilo predstavlja erozioni oblik, iako je tektonski predisponirano i njegov nastanak se ne može striktno vezati za koluvijalnu eroziju. Materijal transportovan niz točilo akumulira se u podnožju padine u vidu konusa, koji se naziva telo sipara.

Kada je osipanje intenzivno, nagomilavanje siparskog materijala dugotrajno a točila raspoređena blizu jedna drugima, tela sipara spajaju se u podnožju padine ili odseka i formiraju jedinstveni siparski pojas. Spojena tela sipara nazivaju se plaz. Gornja i donja ivica plazeva skoro je paralelna. Materijal u telima sipara i plazevima je rastresit, nevezan, oštrih ivica i uglast, neklasifikovan po krupnoći. Ima i slučajeva da je isitnjen peskoviti materijal nagomilan na gornjim a grubi i krupni drobinski materijal na donjim ivicama plazeva. Vezivanjem materijala koji ih izgrađuje nastaju padinske breče. Nagibi plazeva dostižu do 30°. Plazevi potpomažu proces aplanacije, odnosno uravnjivanja Zemljine površine, tako što se njihovim narastanjem smanjuju nagibi u inicijalnom reljefu.

Sipari i plazevi često se zapažaju na stenovitim planinskim stranama i u podnožju visokih planina. Brojniji su u višim planinskim regionima, gde je uloga mraznog razoravanja došla do punog izražaja. U Srbiji i Crnoj Gori oni su česta pojava u krečnjačkim planinama zapadne i istočne zone venačnih planina (Durmitor, Komovi, Rtanj, Svrljiške planine, Beljanica, itd). U podnožju Šar planine javljaju se sipari i plazevi velikih dimenzija.^[1]

Literatura

Anđelić M. 1990. Geomorfologija. Beograd: Vojnogeografski institut
Marković M., Pavlović R., Čupković T. 2003. Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredtsva
Pešić L. 2001. Opšta geologija - Egzodinamika. Beograd: Rudarsko - geološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Reference

^ Petrović D., Manojlović P., (2003): Geomorfologija, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

[1] Petrović D., Manojlović P., (2003): Geomorfologija, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

[1]