Википедија

Škorpije

ред пауколиких зглавкара
(preusmereno sa Скорпије)

Škorpije[1] ili skorpije,[1] škorpioni[2] (lat. Scorpiones) spadaju u najkrupnije paukolike životinje, a verovatno najstarije (fosili potiču još iz silura) i prve suvozemne zglavkare. Naseljavaju uglavnom suptropske i tropske predele mada ih ima i u umerenoj zoni. Preko dana miruju sakrivene ispod lišća i kamenja, a noću se aktiviraju u potrazi za hranom. Veličina im se kreće od 13 mm do 25 cm. Uglavnom nastanjuju pustinje, ali su se prilagodile velikom broju različitih staništa. Prisutne su na svim kontinentima osim Antarktika. Red uključuje 22 porodice sa preko 2.500 opisanih vrsta.

Skorpije (škorpije)
Vremenski raspon: 435–0 Ma rani silur — današnjost
Škorpije
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Podtip: Chelicerata
Klasa: Arachnida
Red: Scorpiones
C. L. Koch, 1837
Natporodice

Pseudochactoidea
Buthoidea
Chaeriloidea
Chactoidea
Iuroidea
Scorpionoidea

Rasprostranjenost vrsta koje pripadaju ovom redu

Otrov skorpija je neurotoksičan i kod većine vrsta nije smrtonosan za čoveka. Međutim, otrov pojedinih vrsta može ugroziti život čoveka:

Serum koji se daje protiv otrova skorpija efikasan je samo u određenom vremenu.

Spoljašnja građa uredi

 
Androctonus australis

Telo skorpija podeljeno je na dva regiona prozomu i opistozomu koje su široko spojene.

Prozoma je kratka, četvrtasta pokrivena na leđnoj strani čvrstim oklopom, karapaksom. Na leđnoj strani nalaze se oči: jedan par središnjih i nekoliko pari lateralnih. Na trbušnoj strani nema oklopa već je ona zaštićena osnovama nogu.

Na prozomi se nalaze sledeći ekstremiteti:

  1. par su helicere smeštene ispred usnog otvora, u obliku klešta, sićušne i izgrađene od tri segmenta;
  2. par su pedipalpi, snažno razvijeni, kleštoliko završeni i glavni znak raspoznavanja skorpija; služe za hvatanje plena;
  3. četiri para nogu za hodanje od kojih se svaka sastoji od 7 članaka.

Opistozoma se sastoji od dva dela:

  1. prednjeg, preabdomena (mezozoma) koga gradi 7 članaka;
  2. zadnjeg, postabdomena (metazoma) koji je izgrađen od 5 članaka, na njegovom kraju se nalazi povijena bodlja.

Opistozomalni segmenti su svi dobro zaštićeni spoljašnjim skeletom koji je izgrađen od 4 ploče:

  1. tergit na dorzalnoj (leđnoj) strani;
  2. sternit, na ventralnoj (trbušnoj) strani;
  3. pleure postavljene sa strane i membranozne.

Na opistozomi se nalaze ostaci ekstremiteta:

  • na prvom segmentu (on je, u stvari drugi, jer je prvi redukovan) se nalazi operkulum koji kao poklopac pokriva polni otvor;
  • čulni izraštaji oblika češlja
  • listolika pluća.

Kada skorpija hvata plen onda je njen postabdomen podignut i povijen napred preko tela (na slici) tako da je bodlja upravljena ka žrtvi i spremna za napad. Bodlja, kojom se završava opistozoma se, prema embrionalnom poreklu, smatra člankom. U njenoj proširenoj osnovi nalazi se parna otrovna žlezda čiji se otvor nalazi na vrhu bodlje. Žlezda je obavijena mišićima čije kontrakcije ubrizgavaju otrov u žrtvu.

Skorpije se hrane sitnim zglavkarima koje hvataju kleštolikim pedipalpima, a ubijaju ubodom bodlje.

Unutrašnja građa uredi

 
Ženka sa mladuncima na leđima

Varenje usmrćenog plena počinje radom helicera koje maceriraju plen i izlučivanjem sokova iz prednjeg creva na njega. Polusvarenu hranu usisavaju ždrelom iz koga hrana ide danje u jednjak pa u srednje crevo i žlezde za varenje gde se vari do kraja, a zatim i apsorbuje. Nesvareni sastojci hrane se prebacuju u zadnje crevo i preko analnog otvora izbacuju u spoljašnju sredinu.

Izlučivanje se obavlja pomoću:

1. dva para Malpigijevih cevčica koje se izlivaju između srednjeg i zadnjeg creva;

2. para koksalnih žlezda koje se izlivaju u bazu trećeg para nogu za hodanje.

Krvni sistem je otvorenog tipa i sastoji se od:

  • srca smešteno u perikardijumu u preabdomenu; krv iz perikardijuma dospeva u srce preko otvora ostija;
  • arterija koje odvode krv iz srca u sve delove tela;
  • sinusa, u koje se krv iz arterija izliva;
  • venoznih kanala, kojima se krv iz sinusa vraća u srce.

Disanje se vrši pomoću 4 para listolikih pluća koja su utopljena u krvi ventralnog sinusa. U njemu se krv oksiduje, a zatim vraća u srce.

Nervni sistem se sastoji od:

Čulni organi skorpija su:

  • taktilni u obliku čulnih dlačica različitih oblika;
  • oči everznog tipa;
  • češljoliki ostaci ekstremiteta na kojima se nalaze čulne ćelije čija funkcija nije dovoljno proučena.

Skorpije su odvojenih polova sa slabo izraženim polnim dimorfizmom koji se uglavnom ogleda u tome što mužjaci na operkulumu imaju kukice i po obliku bodlji i pedipalpi. Gonade kod mužjaka i ženki su vrlo slične građe, sastoje se od grupe cevčica od koje polaze odvodi koji se izlivaju u genitalni atrijum.

Prilikom kopulacije skorpije pokazuju vrlo specifično ponašanje poznato kao igra parenja. Mužjaci polažu spermatozoide na zemlju, a ženke ih unose u telo preko polnog otvora. Razviće oplođenih jaja odvija se u telu ženke i traje od nekoliko meseci do godinu dana, a nekada i duže. Posle završenog razvića rađa se od 6 do 90 mladih dužine nekoliko milimetara koji na leđima majke borave oko nedelju dana, odnosno, do prvog presvlačenja.

Klasifikacija uredi

 
E. mingrelicus

Red Scorpiones je podeljen na sedam familija sa preko 100 rodova i oko 700 vrsta. Najpoznatije su sledeće familije i rodovi:

rod Androctonus;
rod Buthus;
rod Mesobuthus, čija vrsta M. gibbosus živi na prostorima bivše Jugoslavije;
  • porodica Chactidae, kao i prethodna naseljava skoro sve kontinente; pripadaju joj rodovi:
Euscorpius, čije vrste E. italicus, E. carpathicus i E. migrelicus žive u Srbiji;
Chactus;
Scorpio
Pandinus

Evolucija uredi

 
Allopalaeophonus, ranije nazvana Palaeophonus hunteri, iz silura Škotske[3]

Fosilni zapis uredi

 
Palaeophonus nuncius, silurski fosili iz Švedske

Fosili škorpiona pronađeni su u mnogim slojevima, uključujući morske silurijske i estuarske devonske naslage, naslage uglja iz perioda karbona i u ćilibaru. Da li su rani škorpioni bili morski ili kopneni, raspravljalo se, iako su imali pluća kao što su moderne kopnene vrste.[4][5][6][7] Opisano je preko 100 fosilnih vrsta škorpiona.[8] Najstariji pronađen uzorak iz 2021. je Dolichophonus loudonensis, koji je živeo tokom silura, u današnjoj Škotskoj.[9] Gondwanascorpio iz Devona je među najranijim poznatim kopnenim životinjama na superkontinentu Gondvana.[10] Neki paleozojski škorpioni posedovali su kompozitne oči slične onima euripterida.[11] Fosili iz trijasa Protochactas i Protobuthus pripadaju modernim kladama Chactoidea i Buthoidea, respektivno, što ukazuje da se krunska grupa modernih škorpiona pojavila do tog vremena.[12]

Reference uredi

  1. ^ a b „Škorpije”. Bionet Škola. 
  2. ^ „Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva - Prilog II Zaštićene vrste koje se nalaze na Dodacima CITES konvencije i na Dodatku B Uredbe Komisije (EZ) broj 750/2013 od 29. jula 2013. godine koja dopunjuje Uredbu Saveta (EZ) broj 338/97 o zaštiti vrsta divlje faune i flore regulisanjem njihove trgovine”. Službeni glasnik RS. 
  3. ^ Pocock, R. I. (1901). „The Scottish Silurian Scorpion”. The Quarterly Journal of Microscopical Science. 44. Plate 19 — preko Vikizvornika. 
  4. ^ Howard, Richard J.; Edgecombe, Gregory D.; Legg, David A.; Pisani, Davide; Lozano-Fernandez, Jesus (2019). „Exploring the Evolution and Terrestrialization of Scorpions (Arachnida: Scorpiones) with Rocks and Clocks”. Organisms Diversity & Evolution. 19 (1): 71—86. ISSN 1439-6092. doi:10.1007/s13127-019-00390-7  . 
  5. ^ Scholtz, Gerhard; Kamenz, Carsten (2006). „The Book Lungs of Scorpiones and Tetrapulmonata (Chelicerata, Arachnida): Evidence for Homology and a Single Terrestrialisation Event of a Common Arachnid Ancestor”. Zoology. 109 (1): 2—13. PMID 16386884. doi:10.1016/j.zool.2005.06.003. 
  6. ^ Dunlop, Jason A.; Tetlie, O. Erik; Prendini, Lorenzo (2008). „Reinterpretation of the Silurian Scorpion Proscorpius osborni (Whitfield): Integrating Data from Palaeozoic and Recent Scorpions”. Palaeontology. 51 (2): 303—320. doi:10.1111/j.1475-4983.2007.00749.x  . 
  7. ^ Kühl, G.; Bergmann, A.; Dunlop, J.; Garwood, R. J.; Rust, J. (2012). „Redescription and Palaeobiology of Palaeoscorpius devonicus Lehmann, 1944 from the Lower Devonian Hunsrück Slate of Germany”. Palaeontology. 55 (4): 775—787. doi:10.1111/j.1475-4983.2012.01152.x  . 
  8. ^ Dunlop, J. A.; Penney, D. (2012). Fossil Arachnids. Siri Scientific Press. str. 23. ISBN 978-0956779540. 
  9. ^ Anderson, Evan P.; Schiffbauer, James D.; Jacquet, Sarah M.; Lamsdell, James C.; Kluessendorf, Joanne; Mikulic, Donald G. (2021). „Stranger than a scorpion: a reassessment of Parioscorpio venator, a problematic arthropod from the Llandoverian Waukesha Lagerstätte”. Palaeontology (na jeziku: engleski). 64 (3): 429—474. ISSN 1475-4983. doi:10.1111/pala.12534. Arhivirano iz originala 20. 4. 2021. g. Pristupljeno 20. 4. 2021. 
  10. ^ Gess, R. W. (2013). „The Earliest Record of Terrestrial Animals in Gondwana: a Scorpion from the Famennian (Late Devonian) Witpoort Formation of South Africa”. African Invertebrates. 54 (2): 373—379. doi:10.5733/afin.054.0206  . Arhivirano iz originala 6. 9. 2013. g. Pristupljeno 28. 8. 2013. 
  11. ^ Insights into the 400 million-year-old eyes of giant sea scorpions (Eurypterida) suggest the structure of Palaeozoic compound eyes
  12. ^ Magnani, Fabio; Stockar, Rudolf; Lourenço, Wilson R. (2022). Lionel Delaunay. „Une nouvelle famille, genre et espèce de scorpion fossile du Calcaire de Meride (Trias Moyen) du Mont San Giorgio (Suisse)A new family, genus and species of fossil scorpion from the Meride Limestone (Middle Triassic) of Monte San Giorgio (Switzerland)”. Faunitaxys (na jeziku: engleski). 10 (24): 1—7. doi:10.57800/FAUNITAXYS-10(24). 

Literatura uredi

  • Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Polis, Gary (1990). The Biology of Scorpions. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1249-1. OCLC 18991506. 
  • Stockmann, Roland; Ythier, Eric (2010). Scorpions of the World. N. A. P. Editions. ISBN 978-2913688117. 
  • Stockmann, Roland (2015). „Introduction to Scorpion Biology and Ecology”. Ur.: Gopalakrishnakone, P.; Possani, L.; F. Schwartz, E.; Rodríguez de la Vega, R. Scorpion Venoms. Springer. str. 25—59. ISBN 978-94-007-6403-3. 
  • „Scorpion”. The American Heritage Dictionary of the English Language, 5th Edition. 2016. Arhivirano iz originala 22. 11. 2020. g. Pristupljeno 7. 12. 2020. 

Spoljašnje veze uredi

 
Škorpije na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Škorpije.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шкорпије&oldid=26512019”