Skupština Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (mkd. Собрание на Социјалистичка Федеративна Република Југославија; sloven. Skupščina Socialistične Federativne Republike Jugoslavije) ili Savezna skupština (mkd. Сојузното собрание; sloven. Zvezna skupščina) je bila najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, od 1945. do 1992. godine.

Zasedanje savezne narodne skupštine 27. oktobara 1958.

Formirana je novembra 1945. godine, posle izbora za Ustavotvornu skupštinu. Do tada je ulogu skupštine vršilo Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), koje je 10. avgust 1945. promenilo naziv u Privremena narodna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije (DFJ). Tokom svog postojanja, skupština je nekoliko puta menjala sastav i nazive, tako da se zvala:

  • Ustavotvorna skupština (mkd. Уставотворно собрание; sloven. Ustavodajna skupščina), novembar 1945 — januar 1946. / dvodomna: Savezna skupština i Skupština naroda.
  • Narodna skupština Federativne Narodne Republike Jugoslavije (mkd. Национално собрание на Федеративна Народна Република Југославија; sloven. Ljudska skupščina Federativne Ljudske Republike Jugoslavij), januar 1946 — januar 1953. / dvodomna: Savezno veće i Veće naroda.
  • Savezna narodna skupština (mkd. Сојузно национално собрание; sloven. Zvezna ljudska skupščina), januar 1953 — april 1963. / dvodomna: Savezno veće i Veće proizvođača.
  • Savezna skupština (mkd. Сојузното собрание; sloven. Zvezna skupščina), april 1963 — februar 1974. / petodomna: Savezno veće (do 1968, od kad je opštenadležno veće bilo Veće naroda), Privredno veće, Prosvetno-kulturno veće, Socijalno-zdravstveno veće i Organizaciono-političko veće.
  • Skupština Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (mkd. Собрание на Социјалистичка Федеративна Република Југославија; sloven. Skupščina Socialistične Federativne Republike Jugoslavije), februar 1974 — april 1992. / dvodomna: Savezno veće i Veće republika i pokrajina.

Središte Skupštine SFRJ nalazilo se u Beogradu u zgradi današnjeg Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Bulevaru Revolucije (danas Bulevar kralja Aleksandra).

Sazivi skupština SFRJ uredi

saziv izbori period naziv broj domova
/ / 10. avgust 1945. 29. novembar 1945. Privremena narodna skupština DFJ jednodomna
1 11. novembar 1945. 29. novembar 1945. 31. januar 1946. Ustavotvorna skupština DFJ dvodomna
31. januar 1946. 24. april 1950. Narodna skupština FNRJ
2 26. mart 1950. 24. april 1950. 24. decembar 1953.
3 22—24. novembar 1953. 24. decembar 1953. 17. april 1958. Savezna narodna skupština FNRJ
4 23. mart 1958. 17. april 1958. 29. jun 1963.
5 3. i 16. jun 1963. 29. jun 1963. 16. maj 1965. Savezna skupština SFRJ petodomna
4. i 18. april 1965. 17. maj 1965. 16. maj 1967.
9. i 23. april 1967. 16. maj 1967. 16. maj 1969.
6 9. i 14. april 1969. 16. maj 1969. 15. maj 1974.
7 22—29. april 1974.
i 10. maj 1974.
15. maj 1974. 15. maj 1978. Skupština SFRJ dvodomna
8 12—21. april 1978.
i 10. maj 1978.
15. maj 1978. 15. maj 1982.
9 13—21. april 1982.
i 10. maj 1982.
15. maj 1982. 15. maj 1986.
10 april—maj 1986. 15. maj 1986. 11. jun 1992.

Predsednici Skupštine SFRJ uredi

naziv saziv broj ime i prezime početak mandata kraj mandata napomena
AVNOJ
1942—1945.
Ivan Ribar[a] 27. novembar 1942. 10. avgust 1945.
Privremena skupština
1945.
10. avgust 1945. 29. novembar 1945.
Ustavotvorna skupština
1945—1946.
29. novembar 1945. 31. januar 1946.
Narodna skupština
1946—1953.
1 saziv
1945—1950.
31. januar 1946. 24. april 1950.
2 saziv
1950—1953.
24. april 1950. 24. decembar 1953.
Savezna narodna skupština
1953—1963.
3 saziv
1953—1958.
1 Milovan Đilas 24. decembar 1953. 13. januar 1954. podneo ostavku
2 Moša Pijade 29. januar 1954. 15. mart 1957. umro na funkciji
3 Petar Stambolić 26. mart 1957. 17. april 1958.
4 saziv
1958—1963.
17. april 1958. 29. jun 1963.
Savezna skupština
1963—1974.
5 saziv
1963—1969.
5 Edvard Kardelj 29. jun 1963. 16. maj 1967.
6 Milentije Popović 16. maj 1967. 16. maj 1969.
6 saziv
1969—1974.
16. maj 1969. 8. maj 1971. umro na funkciji
Josip Đerđa 8. maj 1971. 29. jul 1971. v.d. kao potpredsednik
7 Mijalko Todorović 29. jul 1971. 15. maj 1974.
Skupština SFRJ
1974—1992.
7 saziv
1974—1978.
8 Kiro Gligorov 15. maj 1974. 15. maj 1978.
8 saziv
1978—1982.
9 Dragoslav Marković 15. maj 1978. 16. maj 1982.
9 saziv
1982—1986.
10 Raif Dizdarević 16. maj 1982. 13. maj 1983. SR BiH
11 Vojislav Srzentić 13. maj 1983. 15. maj 1984. SR Crna Gora
12 Dušan Alimpić 15. maj 1984. 15. maj 1985. SAP Vojvodina
13 Iljaz Kurteši 15. maj 1985. 15. maj 1986. SAP Kosovo
9 saziv
1986—1992.
14 Ivo Vrndečić 15. maj 1986. 15. maj 1987. SR Hrvatska
15 Marjan Rožič 15. maj 1987. 15. maj 1988. SR Slovenija
16 Dušan Popovski 15. maj 1988. 15. maj 1989. SR Makedonija
17 Slobodan Gligorijević 15. maj 1989. 11. jun 1992. SR Srbija

Napomene uredi

Reference uredi

Literatura uredi

  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Od AVNOJA do delegatske skupštine — većnici, poslanici, delegati, dokumenta. Beograd: Radnička štampa. 1984.  COBISS.SR 186144007