Skupština Crne Gore

Skupština Crne Gore
Skupština Crne Gore
Vrsta
Vrsta	Jednodomni sistem
Predvodništvo
Predsednik Skupštine Crne Gore	Andrija Mandić, NSD ; od 30. oktobra 2023.
Potpredsednici Skupštine Crne Gore	Boris Pejović, PES!; Zdenka Popović, DCG
Sastav
Broj poslanika	81
Političke; grupe	Vlada (33) PES! (20) DCG (7) SNP−Civis (3) SNP (2); Civis (1); Albanski forum (2) AA (1); DSA (1); Albanska alijansa (1) FORCA (1); Podrška vlasti (16) Za budućnost Crne Gore (13) NSD (9); DNP (4); Nezavisni klub (3) Nezavisni (2); UCG (1); Opozicija (32) Zajedno! (18) DPS (17); DUA (1); BS (6) URA (4) SD (3) HGI (1)
Izbori
Poslednji izbori	2023.
Mesto održavanja sednica
	Zgrada Skupštine; Podgorica
Veb-sajt
	www.skupstina.me

Skupština Crne Gore je najviši zakonodavni i ustavotvorni organ u Crnoj Gori. Jednodomna je i sastoji se od 81 poslanika, koji se, po Ustavu Crne Gore, biraju na slobodnim i tajnim izborima na mandat od četiri godine.

Ovlašćenja uredi

Skupština imenuje premijera, koga predlaže predsednik, kao i ministre, koje bira premijer. Skupština takođe donosi sve zakone u Crnoj Gori, ratifikuje međunarodne sporazume, imenuje sudije, usvaja budžet i obavlja druge poslove koji su utvrđeni Ustavom. Skupština takođe može da izglasa nepoverenje vladi, ako se slaže većina poslanika.

Mandati uredi

Mandat poslanika traje četiri godine. Na 6000 birača bira se po jedan poslanik, što za posledicu ima promenu ukupnog broja poslanika u parlamentu. Sadašnji skupštinski saziv broji 81 poslanika umesto prethodnih 75.

Trenutni saziv uredi

	Skraćenica	Ideologija	Vođa	Mandati
Evropa sad!	PES!	Ekonomski liberalizam Antikorupcija Proevropeizam	Milojko Spajić	20 / 81
Demokratska partija socijalista	DPS	Populizam^[1] Crnogorski nacionalizam^[1]^[2] Neoliberalizam^[3]	Danijel Živković	17 / 81
Nova srpska demokratija	NSD	Srpski nacionalizam^[4] Nacionalni konzervatizam^[5] Rusofilija^[6]	Andrija Mandić	9 / 81
Demokratska Crna Gora	DCG	Veliki šator Konzervativni liberalizam Proevropeizam	Aleksa Bečić	7 / 81
Bošnjačka stranka	BS	Interesi bošnjačke nacionalne manjine Društveni konzervatizam Proevropeizam	Ervin Ibrahimović	6 / 81
Demokratska narodna partija	DNP	Populizam Srpski nacionalizam Društveni konzervatizam	Milan Knežević	4 / 81
Ujedinjena reformska akcija	URA	Društveni liberalizam Zelena politika Proevropeizam	Dritan Abazović	4 / 81
Socijaldemokrate Crne Gore	SD	Socijaldemokratija Populizam Proevropeizam	Damir Šehović	3 / 81
Socijalistička narodna partija	SNP	Društveni konzervatizam Socijaldemokratija^[7]^[8] Proevropeizam	Vladimir Joković	2 / 81
Albanska alternativa	AA	Interesi albanske nacionalne manjine Društveni konzervatizam Nacionalni konzervatizam	Nik Đeljošaj	2 / 81
Ujedinjena Crna Gora	UCG	Kulturni konzervatizam Nacionalni konzervatizam Interesi etničkih Srba	Goran Danilović	1 / 81
Savez građana „Civis”	Civis	Liberalizam Tehnokratija Proevropeizam	Srđan Pavićević	1 / 81
Demokratska partija	DP	Interesi albanske nacionalne manjine Nacionalni konzervatizam Proevropeizam	Fatmir Đeka	1 / 81
Nova demokratska snaga	FORCA	Interesi albanske nacionalne manjine Konzervatizam Proevropeizam	Nazif Cungu	1 / 81
Hrvatska građanska inicijativa	HGI	Interesi hrvatske nacionalne manjine Društveni konzervatizam Proevropeizam	Adrian Vuksanović	1 / 81

Raniji izbori i sazivi uredi

Skupština Crne Gore je do sada funkcionisala u više saziva:

Izbori	Saziv
Izbori za poslanike u Narodnu Skupštinu Socijalističke Republike Crne Gore 1990.	(1990—1992)
Izbori za poslanike u Skupštinu Republike Crne Gore 1992.	(1992—1996)
Izbori za poslanike u Skupštinu Republike Crne Gore 1996.	(1996—1998)
Izbori za poslanike u Skupštinu Republike Crne Gore 1998.	(1998—2001)
Izbori za poslanike u Skupštinu Republike Crne Gore 2001.	(2001—2002)
Izbori za poslanike u Skupštinu Republike Crne Gore 2002.	(2002—2006)
Izbori za poslanike u Skupštinu Republike Crne Gore 2006.	(2006—2009)
Izbori za poslanike u Skupštinu Crne Gore 2009.	(2009—2012)
Izbori za poslanike u Skupštinu Crne Gore 2012.	(2012—2016)
Izbori za poslanike u Skupštinu Crne Gore 2016.	(2016—2020)
Izbori za poslanike u Skupštinu Crne Gore 2020.	(2020—2023)
Izbori za poslanike u Skupštinu Crne Gore 2023.	(od 2023)

Parlamentarni izbori 2023. uredi

Rezultati^[9]
Stranka/koalicija		Glasovi	%	+/−	Mandati	+/−

	Evropa sad	77.203	25,53	nova	24	nova
	Zajedno	70.228	23,22	−15,94	21	−12
	Za budućnost Crne Gore	44.565	14,74	nova	13	−2
	Hrabro se broji!	37.730	12,48	−5,55	11	−1
	Bošnjačka stranka^M	21.423	7,08	+3,09	6	+3
	SNP-DEMOS	9.472	3,13	nova	2	−4
	Socijaldemokratska partija	9.010	2,98	−0,18	0	−2
	Pravda za sve	8.380	2,77	nova	0	nova
	Albanski forum^M	5.767	1,91	+0,33	2	+1
	Preokret	4.833	1,60	nova	0	0
	Albanska alijansa^M	4.512	1,49	+0,35	1	0
	Narodna koalicija	3.630	1,20	nova	0	−1
	Hrvatska građanska inicijativa^M	2.226	0,74	+0,47	1	+1
	Pokret za promjene	1.993	0,66	nova	0	−5
	Da, mi možemo za građansku Crnu Goru	1.444	0,48	nova	0	nova
Nevažeći/prazni glasovi		2.890	2,09	—	—	—
Ukupno		302.436	100	—	81	0
Registrovani glasači/izlaznost		542.468	56,28	—	—	—
^M — označava izbornu listu nacionalne manjine, kojoj nije potrebno da pređe cenzus od 3%.

Vidi još uredi

Reference uredi

^ ^a ^b Dzankic, Jelena (2017). „State-sponsored Populism and the Rise of Populist Governance - The Case of Montenegro” (PDF). Journal of Balkan and Near Eastern Studies. Pristupljeno 13. 11. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Polackova, Zuzana (2017). „Independence lost and regained: Montenegro's contested identity and the failure of Yugoslavia (1918-2006)” (PDF). Journal of Balkan and Near Eastern Studies. Pristupljeno 13. 11. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Politički program DPS VIII kongres” (PDF). 30. 11. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Seizing the democratic opportunity in Montenegro”. EUROPP. 2020-09-08. Pristupljeno 2022-08-21.
^ Slomp, Hans (2011), Europe, A Political Profile: An American Companion to European Politics, ABC-CLIO, str. 591
^ „Demokratski principi i ruski sentimenti”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2022-08-21.
^ Nordsieck, Wolfram (2016). „Montenegro”. Parties and Elections in Europe. Pristupljeno 4. 7. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Hans Slomp (2011). Europe, A Political Profile: An American Companion to European Politics. ABC-CLIO. str. 592. ISBN 978-0-313-39182-8. Pristupljeno 4. 7. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „DIK: PES 24 mandata, "Zajedno" 21, ZBCG 13”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (na jeziku: me). Pristupljeno 2023-06-12.

Spoljašnje veze uredi

Službena stranica Skupštine Crne Gore

[Dzankic-1] Dzankic, Jelena (2017). „State-sponsored Populism and the Rise of Populist Governance - The Case of Montenegro” (PDF). Journal of Balkan and Near Eastern Studies. Pristupljeno 13. 11. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[2] Polackova, Zuzana (2017). „Independence lost and regained: Montenegro's contested identity and the failure of Yugoslavia (1918-2006)” (PDF). Journal of Balkan and Near Eastern Studies. Pristupljeno 13. 11. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[programstranke-3] „Politički program DPS VIII kongres” (PDF). 30. 11. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[4] „Seizing the democratic opportunity in Montenegro”. EUROPP. 2020-09-08. Pristupljeno 2022-08-21.

[5] Slomp, Hans (2011), Europe, A Political Profile: An American Companion to European Politics, ABC-CLIO, str. 591

[6] „Demokratski principi i ruski sentimenti”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2022-08-21.

[PAE-7] Nordsieck, Wolfram (2016). „Montenegro”. Parties and Elections in Europe. Pristupljeno 4. 7. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Slomp2011-8] Hans Slomp (2011). Europe, A Political Profile: An American Companion to European Politics. ABC-CLIO. str. 592. ISBN 978-0-313-39182-8. Pristupljeno 4. 7. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[9] „DIK: PES 24 mandata, "Zajedno" 21, ZBCG 13”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (na jeziku: me). Pristupljeno 2023-06-12.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]