Skupština u Beogradu (1842)
Skupština u Beogradu je održana 2. septembra 1842. godine (po julijanskom kalendaru).
Svrgnut Knez uredi
Ustavobranitelji, predvođeni Tomom Vučićem Perišićem, nastojali su svim silama da dođu na upravu zemlje. Između Kneza Mihaila i ustavobranitelja borba nije prestajala; Vučić je krišom prešao iz inostranstva u Srbiju i podigao bunu; vojsku Kneza Mihaila, koja se nalazila na Metinom Brdu kod Kragujevca, on je ostavio bez topova i razbio; Knez Mihailo, praćen nekim ministrima i članovima Saveta, napusgao je zemlju, i na taj način pitanje izbora novog Kneza bilo je otvoreno. Vučić je sa pobunjenicima, među kojima je bilo i redovne vojske, došao na Vračar i ulogorio ce. Obrazovana je privremena uprava koju su sastavili Petronijević kao predsednik vlade, i Toma Vučić Perišić kao „predvoditelj“ naroda. Novu privremenu upravu priznao je i beogradski vezir, odredivši da se naredbe njene imaju izvršavati kao zakonite.
Izbor novog Kneza uredi
Trebalo je, dakle, izabrati novoga Kneza, a to je mogla da izvrši samo narodna skupština. Prvi posao nove uprave bio je da 28. avgusta 1842. sazove narodnu skupštinu, da taj posao izvrši. Sastanak narodne skupštine zakazan je za 2. septembar 1842, na Vračaru kod Beograda. Obaveštavajući o tome okružne načelnike, Vučić ih izveštava da je Knez Mihailo „sa trojicom g. g. popečitelja i savetnika zemlju i narod svoj bez glave ostavio i u Nemačku pobegao“. Zato je potrebno da se što pre uredi nova zemaljska uprava. Načeliicima je stavljeno u dužnost da prikupe iz svakoga sela 5—6 „poštenih i razumnih ljudi-kmetova“ i da s njima zajedno dođu u Beograd, gde će se na Vračaru držati skupština za izbor novoga Kneza. Svi skupštinari dužni su da sobom ponesu hrane koliko će im za 5—6 dana trebati.
Na dan izbora na Vračarskom polju bio je razapet naročiti šator, u kome se nalazio sto i materijal za pisanje, nekoliko klupa i jedan divan. Vođe ustavobraiitelja nalazile su se već ranije u Vučićevom šatoru koji je bio okružen sa osam napunjenih topova dok su tobdžije stalno držale zapaljene fitilje. Ne samo pozvani skupštinari, nego i velika masa sveta tiskala se oko šatora koji su, sa svih strana, bili opkoljeni vojničkim stražama. Ceo taj svet bio je pod oružjem. Po dolasku beogradskog mitropolita, Vučić i Petronijević ušli su u šator određen za skupštinu, a skupštinari su prišli bliže šatoru, tako da su iz neposredne blizine mogli da prate sav skupštinski rad. Izašavši pred sam šator Vučić, praćen ustavobraniteljskim prvacima, ušao je u sredinu kruga koji su činili skupštinari, da održi govor.
Vučić je pozvao skupštinare da se zajedno sa mitropolitom, sveštenicima, narodnim starešinama i kmetovima dogovore šta da se radi sada, kada je Knez Mihailo prešao u Austriju. „Ni jedna kuća, a kamo li ovoliki narod, ne može ostati bez glave i bez svoga upravitelja. Šta da radimo?" Vučić traži da svaki skupštinar kaže slobodno svoje mišljenje. Da li će narod hteti i dalje da trpi i dopušta da se gazi ustav, dobiven od milostivog sultana, i da se prava koja su njime data narodu oduzimaju, da se čine nasilja, mučenja i nepravde, ubijanja ljudi bez suda?
Vučić je dalje predložio skupštinarima da se Knez Mihailo pozove iz Zemuna, ali je skupština jednoglasno odbila taj predlog. Skupština je predložila i aklamacijom za Kneza Srbije izabrala Aleksandra Karađorđevića, sina vođe prvog srpskog ustanka Karađorđa, čime je i završen glavni posao te skupštine.
Jedna veća deputacija skupštinara iz svih nahija bila je izabrana a u zadatak joj je stavljeno da obavesti Kneza Aleksandra o izboru i da ga dovede pred skupštinu. Deputacija je svoj posao obavila kroz pola časa. Dočekan burnim naroda Knez Aleksandar pozdravio se sa mitropolitom, namesnicima i narodnim starešinama, pa ga je mitropolit pozdravio besedom. Posle toga napisan je akt veziru beogradskom kojim je notifikovan izbor novog Kneza. Vezir je, preko jedne skupštinske deputacije, bio zamoljen da dejstvuje kod Porte da se ovaj izbor što pre prizna sultanovim beratom.
Jedna zvaiična komisija koju je poslao beogradoki vezir da se i lično uveri o izboru došla je u skupštinski krug i postavila skupštinarima ista pitanja koja joj je postavio i Toma Vučić Perišić. Dobila je isti odgovor koji je dat Vučiću. Vezirovi predstavnici čestitali su izbor i izjavili da će Porta, nesumnjivo, priznati izbor Kneza Aleksandra Karađorđevića.
Opis izbora kneza uredi
Prema opisu izbora Aleksandra Karađorđevića, koji je sačuvan u knjizi Nila Popova Srbija i Rusija, sv. III, sam akt izbora tekao je ovako:
- Skupštinari: Mi hoćemo Aleksandra Karađorđevića!
- Vučić: A zašto baš njega kad u otečestvu našem ima toliko zaslužnih ljudi; on je mlad čovek i još ništa nije učinio za svoju zemlju...!
- Skupštinari: Istina je da je nezaslužan čovek, ali je njegov otac prolevao svoju krv i borio se za nas... Mi njega hoćemo!
- Vučić: E kad je tako, onda neka idu po šest ljudi od svake nahije da mu to jave i da ga dovedu!