Slavenko Terzić
Slavenko Terzić (Pandurica kod Pljevalja, 14. mart 1949) srpski je istoričar, diplomata i akademik.[1][2]
| Slavenko Terzić | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 14. mart 1949. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Pandurica kod Plevalja, FNRJ | ||||||||||||
| Državljanstvo | Srbija | ||||||||||||
| Narodnost | Srbin | ||||||||||||
| Univerzitet | Univerzitet u Beogradu | ||||||||||||
| Profesija | Istoričar | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Nestranačka ličnost | ||||||||||||
| |||||||||||||
Biografija uredi
Osnovnu školu završio u mestu rođenja, a gimnaziju u Goraždu i Pljevljima. Studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu završio 1972. godine. Radio kao profesor istorije u Alibunaru i Kovačici. U Istorijskom institutu SANU radi od 1974. godine. Magistrirao je 1976. sa temom Srbija i Grčka od 1878. do 1897. godine. Doktorirao je 1990. sa tezom Srbija i Grčka u drugoj polovini XIX veka (1856—1903).[1][2]
Oblast istraživanja: istorija srpskog naroda u 19. veku, istorija Balkana i velike sile. Objavio je 2012. knjigu „Stara Srbija (19. i 20. vek) - drama jedne civilizacije“. Krajem 2012. imenovan je za ambasadora Srbije u Moskvi.[3][2]
Od 1987. do 2002. bio je direktor Istorijskog instituta SANU.[1]
Bio je predsednik Srpske književne zadruge od 2001. do 2005. godine. Član je više odbora Srpske akademije nauka i umetnosti: odbora za istoriju Srbije u 19. veku i Međuodeljenskog odbora za proučavanje Kosova i Metohije, član je i sekretar Komisije istoričara Odeljenja istorijskih nauka SANU za saradnju sa istoričarima Rusije.[1][2]
Bio je član međunarodnog Redakcionog odbora časopisa Revue d'Europe Centrale koji je izlazio u Strazburu i predsednik Međunarodnog naučnog odbora za organizovanje serije godišnjih međunarodnih naučnih konferencija u okviru projekta Susret civilizacija na Balkanu.[1]
Aktivno se zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore u okviru nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (1992-2003), a potom i u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003-2006). Početkom 2001. godine, uključio se u rad Odbora za odbranu jednakih prava državljana Crne Gore,[4] a početkom 2005. godine postao je jedan od čelnih ljudi Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore u Srbiji.[5]
Obavljao je funkciju ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji i Turkmenistanu od 2013. godine.[1][6] Redovni je član SANU i naučni savetnik Istorijskog instituta SANU.[7][2]
Senator je Republike Srpske.[8][2]
Dana 5. novembra 2015. godine izabran je za dopisnog člana SANU, a 5. decembra 2015. godine za inostranog člana ANURS. Četvrtog novembra 2021. godine izabran je za redovnog člana.[9][2]
Dodeljena mu je Godišnja nagrada Đurđa I. Jelenića za monografiju „Na kapijama Konstantinopolja. Rusija i balkansko pitanje u 19. veku”.[10]
Govori ruski, nemački i grčki, a koristi se bugarskim i engleskim jezikom.[2]
Odabrani radovi uredi
- Terzić, Slavenko (1976). „Stojan Novaković i železnička konvencija s Turskom 1887. godine”. Istorijski časopis. 23: 117—126.
- Terzić, Slavenko (1979). „Vasa Pelagić u izgnanstvu 1887. godine”. Istorijski časopis. 25-26 (1978-1979): 303—309.
- Terzić, Slavenko (1983). „Jovan Skerlić u Narodnoj skupštini 1912.”. Istorijski časopis. 29-30 (1982-1983): 457—475.
- Terzić, Slavenko (1988). „Jovan Ristić i "Zavetna misao srpska" (1868-1876)”. Istorijski časopis. 34 (1987): 271—290.
- Terzić, Slavenko (1992). „Benjamin Kalaj i srpsko pitanje”. Catena mundi. 1. Beograd: Matica Srba i iseljenika Srbije. str. 351—357.
- Terzić, Slavenko (1995). „Projekt austrougarskog Balkana u Bosni i Hercegovini (o ideološkim osnovama naučnih istraživanja i naučne propagande)”. Bosna i Hercegovina od srednjeg veka do novijeg vremena. Beograd: Istorijski institut SANU. str. 407—423.
- Terzić, Slavenko (1996). „Raška ili Sandžak (o sudbini oblasnog istorijskog imena Raška)”. Mileševski zapisi. 2: 197—208.
- Terzić, Slavenko (1997). „Stara Srbija - nastanak imena i znanja o njoj do 1912”. Istorijski časopis. 42-43 (1995-1996): 91—110.
- Terzić, Slavenko (1997). „Stara Srbija u srpskim nacionalnim ciljevima na početku Velike istočne krize (1875-1878)”. Ibarska vojska u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. godine. Čačak: Narodni muzej. str. 15—25.
- Terzić, Slavenko (2000). „Ideološki koreni crnogorske nacije i nastanak crnogorskog separatizma”. Srpska slobodarska misao. 1 (1): 181—198.
- Terzić, Slavenko (2006). „Iznevereni identitet: Prilog razumevanju ideoloških korena crnogorskog nacionalizma” (PDF). Letopis Matice srpske. 477 (3): 424—439.
- Terzić, Slavenko (2008). „Istorijsko-geografske predstave o Staroj Srbiji u Evropi i među Srbima” (PDF). Naša prošlost. 9: 9—28. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 04. 2019. g. Pristupljeno 22. 04. 2019.
- Terzić, Slavenko (2010). „O svetosavskoj tradiciji u istočnom delu Stare Hercegovine”. Drevnohrišćansko i svetosavsko nasleđe u Crnoj Gori. Beograd-Cetinje: Pravoslavni bogoslovski fakultet, Svetigora. str. 337—341.
- Terzić, Slavenko (2010). „Opšti balkanski i evropski ambijent Ustava iz 1888. godine”. Dva veka srpske ustavnosti. Beograd: SANU. str. 259—269.
- Terzić, Slavenko (2010). „Evroatlantski prodor na Istok i srpsko pitanje”. Srbija i NATO - za i protiv: Mišljenja i rasprave. Beograd: Akademija za diplomatiju i bezbednost. str. 42—52.
- Terzič, Slavenko (2010). „Slavяnofilьstvo XIX v. v serbskoй istoriografii”. Rossiя i Serbiя glazami istorikov dvuh stran. Sankt-Peterburg: Aleteйя. str. 129—142.
- Terzič, Slavenko (2010). „Evropa i Kosovo i Metohiя: Iistoričeskiй očerk”. Slavяnskiй mir v tretьem tыsяčeletii: Slavяnskie narodы, vektori vzaimodeйstviя v Centralьnoй, Vostočnoй i Юgo- Vostočnoй Evrope. Moskva: Institut slavяnovedeniя Rossiйskoй akademii nauk. str. 327—337.
- Terzič, Slavenko (2010). „Serbskoe nasledie v Kosovo i Metohii glazami evropeйskih issledovateleй (XVIII – XIX v.)”. V «interьere» Balkan: Юbileйnый sbornik v čestь Irinы Stepanovnы Dostяn (PDF). Moskva: Institut slavяnovedeniя Rossiйskoй akademii nauk. str. 141—154.
- Terzić, Slavenko (2011). „Ruski slovenofili i srpsko pitanje (1856-1878)”. Srpsko-ruski odnosi od početka XVIII do kraja XX veka. Beograd: SANU. str. 95—107.
- Terzić, Slavenko (2012). „Austrougarski logor za Srbe u Doboju 1915-1917”. Glas SANU. 420 (16): 409—421.
- Terzić, Slavenko (2012). „Raška i osmansko nasleđe”. O Srbima muslimanske veroispovesti: Zbornik radova. Beograd: Institut za političke studije. str. 35—52.
- Terzić, Slavenko (2012). „Evroazijski vidici grofa Save Vladislavića” (PDF). Zbornik Matice srpske za društvene nauke. 138: 17—28.
- Terzić, Slavenko (2012). Rusija i srpsko pitanje 1804-1815. Novi Sad: Pravoslavna reč.
- Terzić, Slavenko (2012). „Istok i Zapad u novijoj srpskoj istoriji i kulturi” (PDF). Letopis Matice srpske. 489 (6): 935—945.
- Terzić, Slavenko (2012). „Pešter i okolina u ogledu istorijske demografije: Istraživački problemi”. Mileševski zapisi. 9: 183—198.
- Terzić, Slavenko (2012). „Oslobođenje Stare Srbije 1912. godine”. Danica. Beograd: Vukova zadužbina. 19: 93—108.
- Terzić, Slavenko (2012). „Oslobođenje Stare Srbije 1912/13”. Spomenica stogodišnjice oslobođenja Stare Srbije 1912-2012. Beograd: Društvo srpskih domaćina. str. 53—77.
- Terzić, Slavenko (2012). Stara Srbija (XIX-XX vek): Drama jedne civilizacije: Raška, Kosovo i Metohija, Skopsko-tetovska oblast. Novi Sad-Beograd: Pravoslavna reč, Istorijski institut SANU.
- Terzič, Slavenko (2015). Staraя Serbiя (XIX - XX vv.): Drama odnoй Evropeйskoй civilizacii. Moskva: Veče. (rusko izdanje)
- Terzić, Slavenko (2013). „Mileševa u istorijskoj svesti Srba u 19. veku”. Osam vekova manastira Mileševe: Zbornik radova. 1. Prijepolje: Eparhija mileševska. str. 113—117.
- Terzić, Slavenko (2013). „Civilizacijski smisao oslobođenja Stare Srbije i Vardarske Makedonije”. Prvi balkanski rat 1912/1913. godine: Društveni i civilizacijski smisao. 1. Niš: Filozofski fakultet. str. 15—21.
- Terzič, Slavenko (2013). „Evropa i istoričeskiй revanšizm: K stoletiю Pervoй balkanskoй voйnы”. Bezopasnostь Evropы: Balkanskiй vektor (PDF). Zvenья. 16. Moskva: Fond istoričeskoй perspektivы. str. 28—36. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 02. 2019. g. Pristupljeno 22. 04. 2019.
- Terzić, Slavenko (2015). „Prilike u Staroj Srbiji uoči oslobođenja 1912. godine”. Prvi balkanski rat 1912-1913: Istorijski procesi i problemi u svetlosti stogodišnjeg iskustva. Beograd: SANU. str. 37—44.
- Terzić, Slavenko (2015). „Akademik Milorad Ekmečić (1928-2015)” (PDF). Zbornik Matice srpske za istoriju. 92: 113—116.
- Terzić, Slavenko (2018). „Balkanske studije Stojana Novakovića”. Stojan Novaković: Povodom sto sedamdeset pet godina od rođenja. Beograd: SANU. str. 23—35.
- Terzić, Slavenko (2018). „Skadarski vilajet u drugoj polovini XIX veka prema opisu ruskog konzulata u Skadru”. Glas SANU. 428 (18): 97—110.
- Terzić, Slavenko (2021). Na kapijama Konstantinopolja: Rusija i balkansko pitanje u 19. veku. Beograd: Istorijski institut Beograd.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v g d đ „SLAVENKO TERZIĆ”. iib.ac.rs. Pristupljeno 29. 1. 2024.
- ^ a b v g d đ e ž „Slavenko Terzić”. anurs.org. Pristupljeno 4. 2. 2024.
- ^ Džamije na temeljima srpskih manastira („Politika“, 18. novembar 2012), Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ „Srpske novine: Govor Matije Bećkovića na skupu crnogorskih državljana u Srbiji (2001)”. Arhivirano iz originala 15. 07. 2019. g. Pristupljeno 15. 07. 2019.
- ^ „Bilten vesti (2005): Osnovan pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore”. Arhivirano iz originala 21. 06. 2020. g. Pristupljeno 15. 07. 2019.
- ^ „PEREGOVORЫ S POSLOM SERBII V MID TURKMENISTANA”. Arhivirano iz originala 02. 10. 2013. g. Pristupljeno 27. 09. 2013.
- ^ „Dr Slavenko Terzić: Evropska budućnost beogradskog pašaluka”. Geopolitika magazin (na jeziku: srpski). 2011-09-19. Pristupljeno 2023-09-02.
- ^ Predsednik Republike Srpske: Članovi Senata Republike Srpske Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. jun 2021) (jezik: srpski)
- ^ „Pljevljak dr Slavenko Terzić redovni član SANU”.
- ^ O, P. „Slavenku Terziću nagrada za monografiju „Na kapijama Konstantinopolja. Rusija i balkansko pitanje u 19. veku””. Politika Online. Pristupljeno 2021-12-20.
