Slamnati argument

Slamnati argument ili argument strašila je vrsta logički nevaljanog retoričkog argumentovanja. Naziv potiče od (engl. strawman - slamnato strašilo), a opisuje argument protiv slamnatog umesto protiv pravog čoveka ili stava. Uključuje zamenu teza, a može biti i podvrsta ad hominem napada. Pripada teoriji medijske manipulacije.

Označava situaciju u kojoj neko, češće namerno, iako može biti i zbog zablude, pogrešno protumači ili izvrne izjavu druge strane te zatim pobija svoje izvrnuto značenje izjave. Time se on služi slamnatim argumentom. Slamnati argument, tako stvoren, predstavlja tvrđenje koje je lakše pobiti. Naziv argumenta upućuje na to da se radi o zameni težeg objekta za napad (izvorne izjave) lakšom metom (metom od slame), izvrnutim značenjem argumenta. Izvrnuti argument može imati i ulogu strašila, izazivanja odbojnosti prema izvornom argumentu kod onoga kome je upućena retorika, publici napada na slamnato strašilo.

Ishod uspešne upotrebe slamnatog argumenta je logički nevaljano pobijanje (poraz ili omalovažavanje) izvorne teze. Suštinska logička greška je u tome što se ne pokušava pobiti argument koji je prva osoba dala, nego nešto sasvim drugo. U retorici, slamnatom argumentu se pribegava zato što je osnovni argument teže pobiti, a izmenjeni mnogo lakše.

Nastanak

Kada osoba A iznese neki argument, a osoba B u potpunosti zanemari (ili ne primeti) ključnu poentu izjave osobe A, te preinači argument dajući mu više ili manje izmenjeno značenje i zatim ga počne pobijati, osoba B koristi slamnati argument.

Sledeći uzorci opisuju nastanak:

• Osoba 1 drži stav X
• Osoba 2 zanemaruje određene ključne postavke stava X i menja ih naizgled sličnim stavom Y. Načinjeni stav Y je iskrivljeno značenje stava X, a moguće ga je stvoriti na više načina, uključujući:
• * Predstavljanjem neodgovarajuće varijante protivnikovog stava, na primer, pojednostavljivanjem protivnikovog argumenta i napadom na banalizovanu verziju.
• * Vađenjem protivnikovih reči iz konteksta, odabirom navoda koji ne iskazuju stav na odgovarajući način.
• * Predstavljanjem kao zastupnika stava X nekoga ko stav brani naročito loše; sledi pobijanje argumenata koje iznosi "zastupnik" što stvara privid poraza svakog podržavaoca ideje X, odnosno i same ideje.
• * Uvođenjem u raspravu izmišljene osobe čije se ponašanje ili uverenje zatim kritikuje, posredno pridajući njene osobine grupi prema kojoj je govornik nenaklonjen, koju na taj način kritikuje.
• Osoba 2 napada (i opovrgava) stav Y i zaključuje kako je stav X osporen i/ili lažan i/ili nevaljan i/ili štetan...

Primeri

Slamnati argumenti često se javljaju u javnim istupima i raspravama kao što su sledeći:

Izmišljeni primeri

A: Trebalo bi da snizimo poreze.

B: Ne bi trebalo, jer bez poreza država ne može funkcionisati.

Izneseni predlog snižavanja poreza osoba B pojednostavljuje (zamenjuje) ukidanjem poreza, podižući tako predlog osobe A na teže branjiv nivo.

C: Sunčani dani su dobri.

D: Kada bi svi dani bili sunčani, ne bismo imali kiše, a bez kiše imali bismo sušu - smrt.

U navedenom primeru B lažno predstavlja kako A smatra da su samo sunčani dani dobri što je izjava koju je lako osporiti. A zapravo nije ništa rekao o kišnim danima, nije izjavio da ne bi trebalo da ih bude.

F: Trebalo bi dati deci sladoled svakog dana posle škole.

G: To bi bilo poprilično štetno za njihovo zdravlje.

F: Zar želiš da nam deca gladuju?

Osoba F menja stav da deci ne bi trebalo dati sladoled svakog dana jer bi to bilo štetno za njihovo zdravlje stavom da im ne bi trebalo dati ništa za jelo.

Literatura

• Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 10-11. ISBN 978-86-86059-45-1.