Википедија

Slobodan Ž. Marković

Slobodan Ž. Marković (Gornji Mušić kod Valjeva, 15. jul 1928 – Beograd, 11. septembar 2015[1]) istoričar književnosti, redovni profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[2]

Slobodan Ž. Marković
Prof. dr Slobodan Ž. Marković
Lični podaci
Datum rođenja(1928-07-15)15. jul 1928.
Mesto rođenjaGornji Mušić, Kraljevina SHS
Datum smrti11. septembar 2015.(2015-09-11) (87 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Naučni rad
PoljeKnjiževnost za decu, Makedonska književnost, Novija srpska književnost
InstitucijaFilološki fakultet Univerziteta u Beogradu
NagradeVukova nagrada, Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Medalja Humboltovog univerziteta, medalja "Hans Kristijan Andersen"

Biografija

uredi

U zavičaju, Donjoj Toplici je učio osnovnu školu, a gimnaziju u Beloj Crkvi, gde 1940 završava prvi razred i u Pančevu u kojem nastavlja školovanje ratne 1941. godine. Kasnije, tokom Drugog svetskog rata živi najviše u rodnom selu i u Valjevu gde povremeno polaže pojedinačne gimnazijske ispite, a istovremeno pohađa krojački zanat i u Mionici dobija diplomu za kvalifikovanog krojača. Godine 1944. aktivno se uključuje u Narodnooslobodilački pokret. Od 1945-1946. završava V i VI razred Valjevske gimnazije. Konačno, diplomira u Beogradu 1948. godine u Četvrtoj mešovitoj beogradskoj gimnaziji.

Od 1948. studirao je u grupi za Jugoslovenske jezike i književnost i diplomirao 1952. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu iz oblasti Jugoslovenska književnost. Slobodan Ž. Marković je radio u Vršcu kao gimnazijski profesor, a potom je postavljen za republičkog školskog inspektora. Na Univerzitet u Beogradu izabran je za profesora1956. godine. Prošao je sva univerzitetska zvanja i redovni je profesor Filološkog fakulteta za nove jugoslovenske književnosti. Bio je, pored ostaloga, prodekan i dekan Filološkog fakulteta u Beogradu i predavač na univerzitetima u Getingenu (Nemačka), Pekingu (Kina), u Beogradu, Nišu i Prištini. Od 1956. godine na Filološkom fakultetu kao redovni profesor prvi put pokreće nastavu iz oblasti Književnost za decu. Prvo u okviru seminarskih časova a od 1964. na redovnim predavanjima svoju ljubav prema ovoj oblasti pretvorio je u struku i generacije studenata upućivao na aktivan rad u ovoj oblasti. U oktobru 1963. odbranio je doktorat iz književnih nauka - Život i književno delo Jovana Popovića : 1905-1952.[3]

Jedan je od osnivača i dugogodišnji direktor Međunarodnog slavističkog centra Srbije. Bio je više godina predsednik Društvo za srpski jezik i književnost Srbije i Saveza slavističkih društava Jugoslavije, glavni i odgovorni urednik časopisa „Književnost i jezik“, predsednik Upravnog odbora Zmajevih dečjih igara i višegodišnji glavni urednik časopisa „Detinjstvo“, član Predsedništva Međunarodnog komiteta slavista, potpredsednik i predsednik UNESKO asocijacije radnika na knjizi za decu i stalni naučni savetnik, jedan od osnivača i član Izvršnog odbora Vukove zadužbine, jedan je od osnivača i desetogodišnji predsednik Upravnog odbora Zadužbine „Desanke Maksimović“ i predsednik Kulturno prosvetne zajednice Srbije[4].

Naučni i književni rad

uredi

Naučni rad profesora dr Slobodana Ž. Markovića posvećen je istoriji novih jugoslovenskih književnosti, njihovoj međusobnoj povezanosti i vezama sa svetskom književnošću, kao i književnosti za decu. Objavljivao je stručne i naučne radove iz sledećih oblasti: Iz školske prakse nastave srpskog jezika i književnosti; o pojedinim piscima i književnim razdobljima o kojima piše kritike i prikaze književnih dela; istraživački rad i studije o piscima i književnim problemima u srpskoj i drugim, slovenskim književnostima, posebno o vezi srpske književnosti sa drugim literaturama. Objavio je oko 600 književnih studija i rasprava u periodičnim publikacijama i zbornicima na srpskom, nemačkom, ruskom, engleskom, francuskom i mađarskom jeziku.[5] kao i knjige — „Zapisi o književnosti za decu“ I, II, III i IV (više izdanja), „Književni pokreti i tokovi između dva svetska rata“, monografije „Laza Lazarević“, „Milan Rakić“, „Branko Ćopić“, „Isidora Sekulić“, „Jovan Popović — život i književno delo“, „Vuk Karadžić u književnom trajanju“, „Književno stvaralaštvo Desanke Maksimović“, „Traganje za idealima“ i „Pojave, stvaraoci i dela u makedonskoj književnosti“; Nadaleko su čuvene njegove antologije: „Antologija srpske priče za decu“, „Antologija srpskih poema za decu“ „Ko je bolji junak“, „Đaku prvaku“, „Zlatna knjiga“; studije — „Književne pojave između dva svetska rata“, „Kontinuiteti i vrednosti“ i putopis „Profesor u Peking — profesor iz Pekinga“.[5][4][6]

Markovićevi radovi su prevođeni na sve južnoslovenske jezike, kao i na nemački, engleski, francuski, rumunski, mađarski, češki i ruski jezik. Takođe, zapaženim saopštenjima i referatima učestvovao je na više kongresa i stručnih skupova u zemlji i svetu.

Nagrade i priznanja

uredi

Za svoj rad dobio je više priznanja, među ostalima i „Vukovu nagradu“, Medalju Humboltovog univerziteta, medalju „Hans Kristijan Andersen“, nemački orden Veliki krst I reda za zasluge u međunarodnoj saradnji. Odlikovan je 1988. godine „Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom“ Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije[4].

Dela

uredi
  • „Zapisi o književnosti za decu“ I, 1984.
  • „Zapisi o književnosti za decu“ II, 1984.
  • „Zapisi o književnosti za decu“ III, 1984.
  • „Zapisi o književnosti za decu“ IV, 1984.
  • „Književni pokreti i tokovi između dva svetska rata“, 1970.
  • „Profesor u Peking — profesor iz Pekinga“, 1992.
  • „Književne pojave između dva svetska rata“, 1982.
  • „Kontinuiteti i vrednosti : studije o novoj srpskoj književnosti“, 1990.
  • „Đaku prvaku“, 1994.
  • „Zlatna knjiga : antologija književnog stvaralaštva za mlade“, 1996.
  • "Sto godina društva za srpski jezik i književnost", 2011.

Monografije:

  • „Laza Lazarević“, 1962.
  • „Milan Rakić“, 1962.
  • „Branko Ćopić“, 1966.
  • „Isidora Sekulić“, 1968.
  • „Jovan Popović — život i književno delo“, 1969.
  • „Vuk Karadžić u književnom trajanju“, 1987.
  • „Književno stvaralaštvo Desanke Maksimović“, 1998.
  • „Traganje za idealima“, 2006.
  • „Pojave, stvaraoci i dela u makedonskoj književnosti“, 2007.
 
Gradska biblioteka Ljig, Dečja biblioteka "Slobodan Ž. Marković"

Biblioteke

uredi

Slobodan Ž. Marković je poklonio bibliotekama Kolubarskog okruga preko 9 000 knjiga. To su biblioteke iz tri opštine koje smatra svojim zavičajem: Matičnoj biblioteci „Ljubomir Nenadović“ Valjevo, Biblioteci „Milovan Glišić“ Mionica i Gradskoj biblioteci u Ljigu .[7] Poklonio je Gradskoj biblioteci Ljig preko 5 000 naslova knjiga. Zahvaljujući tom poklonu pri Gradskoj biblioteci Ljig je 30. aprila 2012. godine otvorena Dečja biblioteka koja nosi naziv svog darodavca Slobodana Ž. Markovića. Prostor se nalazi u centru varoši koji je obezbedila opštinska uprava Ljig. Dečja biblioteka „Slobodan Ž. Marković“ je osmišljena za najmlađe čitaoce, ali i one koji se bave naučnim radom[8]

Galerija

uredi

Detinjstvo

uredi
  •  
    Slobodan Ž. Marković prvi sleva sa đacima iz Gornjeg Mušića (1942)
  •  
    Slobodan Ž. Marković kao đak, iz lične arhive
  •  
    Slobodan Ž. Marković kao gimnazijalac

Iz lične arhive

uredi
  •  
    Sa ocem Živoradom u šljiviku (1989)
  •  
    Slobodan Ž. Marković u Narodnoj biblioteci Srbije, 1996. godine
  •  
    Slobodan Ž. Marković, iz lične arhive 1
  •  
    Slobodan Ž. Marković, iz lične arhive 2
  •  
    Potpisivanje sporazuma o poklonu preko 5 000 knjiga Gradskoj biblioteci u Ljigu

S javnim ličnostima

uredi
  •  
    Sa Desankom Maksimović (1975)
  •  
    Sa Desankom Maksimović na otvaranju nove zgrade Biblioteke grada Beograda (oktobar, 1986)
  •  
    Uručenje nagrade "Desanka Maksimović" Stevanu Raičkoviću u Brankovini 1995. godine

Reference

uredi
  1. ^ Preminuo Slobodan Ž. Marković („Večernje novosti“, 11. septembar 2015)
  2. ^ „PROF. DR SLOBODAN Ž. MARKOVIĆ”. fil.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala 04. 02. 2022. g. Pristupljeno 4. 2. 2022. 
  3. ^ Zapisi o pojavama u književnosti za decu: Beleška o piscu; Gornji Milanovac,1982
  4. ^ a b v Priznanje profesoru Slobodanu Ž. Markoviću: zbornik; Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2007
  5. ^ a b „Književno stvaralaštvo Desanke Maksimović“ beleška o autoru; Beograd: Čigoja štampa, 1998
  6. ^ Traganje za idealima/Slobodan Ž. Marković; Beograd: Beogradska knjiga,2005 Predgovor/ Đoko Stojić strana 5-7
  7. ^ Dobri čovek iz Mionice, objavljeno 16.06.2007, preuzeto 12. avgusta 2015
  8. ^ Ljig, Gradska biblioteka - Otvaranje dečijeg odeljenja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015), objavljeno 30. aprila 2012, preuzeto 12. avgusta 2015

Literatura

uredi
  • Susreti u književnosti dvaju bliskih naroda : ogledi iz komparatistike, balkanistike i jugoslavistike / Ilija Konev. - Beograd : Zavod za udžbenike : Vukova zadužbina ; Novi Sad : Matica srpska, 2010 (Subotica : Minerva). - 186 str. - (Studije o Srbima ; knj. 19). - pp. 182-185: Pogovor / Slobodan Ž. Marković. (COBISS)[mrtva veza]
  • Roman u srpskoj književnosti za decu i mlade / Hristo Georgijevski. - Novi Sad : Zmajeve dečje igre, 2005 (Novi Sad : Offset print). - 173 str. - (Biblioteka Zmaj ; knj. 15) (COBISS)[mrtva veza]
  • Književnost za decu i njena uloga u vaspitanju i obrazovanju dece predškolskog uzrasta : tematski zbornik / [glavni i odgovorni urednik Sunčica Denić]. - Vranje : Učiteljski fakultet, 2012 (Vranje : Aurora). - 422 str. : ilustr. - Radovi na srp., mak., i bug. jeziku. (COBISS)[mrtva veza]
  • Poezija Matije Bećkovića : zbornik radova / Desankini majski razgovori, Beograd, Valjevo, Brankovina, 14, 15. i 16. maja 1999. ; priredio Slobodan Ž. Marković. - Beograd : Zadužbina Desanka Maksimović, 2002 (Bor : Bakar). - 84 str. - ("Desankini majski razgovori" ; knj. 9) (COBISS)[mrtva veza]
  • Bibliografija dela Desanke Maksimović : 1920-1971 / Ljubica Đorđević. - Beograd : Zadužbina Desanke Maksimović [itd.], 2001 (Beograd : "Mrlješ"). - 425 str. : slika D. Maksimović . - (Studije o književnom delu Desanke Maksimović ; knj. 1). - pp. 7-8: O ediciji Studije o književnom delu Desanke Maksimović / Slobodan Ž. Marković. (COBISS)[mrtva veza]
  • Valjevski almanah / glavni i odgovorni urednik Slobodan Ž. Marković. - 1998, sv. 1- . - Beograd : Udruženje Valjevaca u Beogradu, 1998- . (COBISS)[mrtva veza]
  • Poezija Branislava Petrovića : zbornik radova / Desankini majski razgovori, Beograd, Valjevo, Brankovina, 14, 15. i 16. maja 2001. ; priredio Slobodan Ž. Marković. - Beograd : Zadužbina Desanke Maksimović, 2004 (Beograd : Beosing). - 78 str. - ("Desankini majski razgovori" ; knj. 13) (COBISS)[mrtva veza]
  • Desanka Maksimović u deceniji 1993-2003 : zbornik radova / Desankini majski razgovori, Beograd, Valjevo, Brankovina, 14, 15. i 16. maja 2003. ; priredio Slobodan Ž. Marković. - Beograd : Zadužbina Desanke Maksimović, 2004 (Beograd : Beosing). - 126 str. - ("Desankini majski razgovori" ; knj. 18) (COBISS)[mrtva veza]
  • Istorijski romani Mihajla Lalića "Svadba" i Oskara Daviča "Pesma" / Slobodan Ž. Marković. U: Književnost i istorija. 4 / [uredio Miroljub Stojanović. - Niš : Centar za naučna istraživanja SANU i Univerziteta : Studijska grupa za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta ; [Beograd] : Slavističko društvo Srbije, -. 2001. ISBN 978-86-7025-303-2.. - pp. 73-79. (COBISS)[mrtva veza]
  • Zvezdana svetkovina / Desanka Maksimović ; [izbor, predgovor i pogovor Slobodan Ž. Marković]. - Valjevo : "Milić Rakić", 1988 (Valjevo : "Milić Rakić"). - 256 str. - (Biblioteka Zavičajnik ; knj. 4) (COBISS)[mrtva veza]

Spoljašnje veze

uredi
 
Slobodan Ž. Marković na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Ж._Марковић&oldid=28783282”