Слободна Далмација
Slobodna Dalmacija su hrvatske dnevne novine, u Dalmaciji najtiražnije. Izlaze u Splitu, a izdaje ih Hanza medija (do 1. jula 2016. pod nazivom Europapres holding, EPH).
 | |
| Tip | dnevne novine |
|---|---|
| Format | berliner |
| Vlasnik | Hanza medija |
| Izdavač | Hanza medija |
| Glavni urednik | Sandra Lapenda-Lemo |
| Osnivanje | 17. jun 1943. god. |
| Jezik | hrvatski |
| Sedište | Hrvatske mornarice 4, Split |
| Tiraž | 35.039[1] |
| ISSN | 0350-4662 |
| OCLC broj | 8546528 |
| Veb-sajt | slobodnadalmacija.hr |
Istorijat uredi
List su tokom Drugog svetskog rata osnovali partizani, a prvi broj je odštampan 17. juna 1943. u pojati na Mosoru, u blizini Splita, koji je tada bio pod italijanskom okupacijom. Nakon toga se štampao na Brštanovu, Splitu, Ogorju, Livnu, Hvaru i Visu, a kada su jedinice NOVJ 26. oktobra 1944. zauzele Split, stalno izlazi u Splitu.
Ostala izdanja uredi
Nedjeljna Dalmacija uredi
Nedjeljna Dalmacija je hrvatski nedeljnik koji je štampan u razdoblju 1971-2002. kao nedeljno izdanje Slobodne Dalmacije. U okviru tog nedeljnika ponikao je i kasniji Feral Tribjun.
Feral Tribjun uredi
Feral Tribjun je bio hrvatski satirički nedeljnik koji je izlazio kao podlistak nedeljnog izdanja Slobodne Dalmacije, a kasnije kao samostalan nedeljnik do prestanka štampanja 2008. godine. Isticao se provokativnim naslovnicama i izrazito kritičnim pristupom. Parafraziranje i fotomontaže prepoznatljive su osobine ovog nedeljnika.
Mali Oglasnik SD uredi
Mali Oglasnik je nedeljni oglasnik u izdanju Slobodne Dalmacije.
Slobodna BiH uredi
Slobodna BiH je bio hrvatski dnevni list iz BiH, kojeg je izdavala novinska kuća Slobodna Dalmacija.
Internet izdanje uredi
Internet izdanje objavljeno je prvi put 3. juna 1999. godine.
Glavni urednici uredi
- Šerif Šehović (1943—1944)
- Neven Šegvić (1944—1945)
- Petar Šegvić (1945—1946)
- Antun Maštrović (1946—1947)
- Božidar Novak (1947—1949)
- Branko Karadžole (1949)
- Vladimir Pilepić (1949—1951)
- Igor Radinović (1951)
- Mirko Peršen (1951—1953)
- Nikola Disopra (1955—1957)
- Sibe Kvesić (1957—1965)
- Hrvoje Baričić (1965—1973)
- Marin Kuzmić (1973—1978)
- Miro Jajčanin
- Mirko Prelas
- Joško Franceschi (1982—1983)
- Joško Kulušić (1983—1993)
- Dino Mikulandra (1993—1995)
- Josip Jović (?—2001)
- Dražen Gudić (2001—2005)
- Mladen Pleše (2005—2008)
- Zoran Krželj (2008—2010)
- Krunoslav Kljaković (2010—2014)
- Ivo Bonković (2014—)
Reference uredi
- ^ Hrvatska gospodarska komora, sektor za industriju, Zagreb (24. 4. 2013). Evidencija izdanih potvrda o upisu u upisnik HGK o izdavanju i distribuciji tiska. Prosječna prodana naklada (2011). Pristupljeno 1. 5. 2017.
Literatura uredi
- Mirković Vojko, „Šezdest godina dnevnika Slobodna Dalmacija”, Slobodna Dalmacija, Split, 2003.