Википедија

Smaragd

варијетет берила, зелене је боје са хромом у траговима, а понекад и ванадијумом

Smaragd (Be3Al2(SiO3)6) je varijetet berila. Zelene je boje sa hromom u tragovima, a ponekad i vanadijumom.[2] Izuzetno je cenjen i po težini se smatra najvrednijim dragim kamenom. Beril ima tvrdoću 7,5 do 8 po Mosovoj skali tvrdoće.[2] Ipak efektivna tvrdoća smaragda je manja zbog fraktura i inkluzija.[3] Većina smaragda ima dosta inkluzija (ubačenih delova) tako da se ipak lakše lome nego što bi se očekivalo po stepenu tvrdoće. Smaragdi se javljaju u mnogo nijansi zelene i plavozelene boje. Postoji širok spektar jasnoće, koji zavisi od inkluzija i rascepa kristala. Najveću cenu dostiže jasno kamenje sa tamnom, ali živahnom bojom.

Smaragd
Smaragdni kristal iz Muza, Kolumbija
Opšte informacije
KategorijaBerilni varijetet
FormulaBe3Al2(SiO3)6
Kristalne sistemeHeksagonalna (6/m 2/m 2/m) prostorna grupa: P6/mсc
Prostorna grupa(6/m 2/m 2/m) – diheksagonalno dipiramidalan
Jedinična ćelijaa = 9.21 Å, c = 9.19 Å; Z = 2
Identifikacija
Molekulska masa537,50
BojaPlavkasto zelena do zelena
Kristalni habitusMasivan do dobro kristalnog
CepljivostNesavršen na [0001]
PrelomKonhoidan
Tvrdoća po Mosu7.5–8
SjajnostStaklasta
OgrebBeo
ProvidnostProziran do neprozirnog
Specifična težinaProsečno 2,76
Optičke osobineJednoosna (−)
Indeks prelamanjanω = 1,564–1,595,
nε = 1,568–1,602
Dvojno prelamanjeδ = 0.0040–0.0070
Ultravioletna fluorescencijaNijedan (neki materijali za ispunu loma koji se koriste za poboljšanje bistrine smaragda fluoresciraju, ali sam kamen to ne čini)
Reference[1]
Glavne zemlje proizvođači smaragda

Većina smaragda se ulji, da bi se poboljšala jasnoća. Ulje od kedra se često koristi u tu svrhu, jer ima sličan indeks prelamanja. Pri trgovini dragim kamenjem ne prihvata se uljenje zelenim uljem.

U antičkom vremenu smaragdi su se kopali u Egiptu, Austriji i Svatu u severnom Pakistanu. Redak tip smaragda zvan trapiš nalazi se u Kolumbiji. Kolumbijski smaragdi su najcenjeniji zbog jasnoće. Dobri smaragdi kopaju se i u Zambiji, Brazilu, Zimbabveu, Madagaskaru, Pakistanu, Indiji, Avganistanu i Rusiji. Vrednost smaragda zavisi od brušenja, boje, jasnoće i broja karata.

Sintetički smaragd uredi

 
Smaragd sa heksagonalnom strukturom
 
Gašala smaragd je jedan od najvećih brušenih smaragda u svetu. Ima 858 karata. Nađen je 1967. u rudniku Gošala u Kolumbiji. Pohranjen je u Smitsonijan institutu u Vašingtonu.

Smaragdi su retko i vredno drago kamenje i zbog toga se pokušalo sa sintetičkom proizvodnjom smaragda. Prvi uspešan komercijalni proizvođač sintetičkih smaragda bio je Karol Čatam. Drugi veliki proizvođač je Pjer Žilson, koji ih proizvodi od 1964. Obično se bezbojni beril koristi kao centar kristalizacije. Kristal raste oko 1 milimetar mesečno, tako da se za 7 meseci proizvede smaragd veličine 7 milimetara. Prvi veoma uspešan komercijalni smaragd se prodavao kao „Emerita“ ili „Simeraldi“, a proizvodnja je bila u Inzbruku. Od 1965. do 1975 Junion Karbid proivodi sintetičke smaragde hidrotermalnim procesom. Postižu rast i trećinu milimetra dnevno.

Kulturna i istorijska upotreba uredi

Smaragd se smatra tradicionalnim dragim kamenom za one rođene u maju, kao i one rođene u znaku bika i raka.[4]

Smaragdno zelena kao pigment uredi

Glavni članak: Pigment

Smaragdno zelena je izumljena u Nemačkoj 1814. Uzimanjem sirćetne kiseline, mešanjem i kuvanjem s sirćetom, a zatim dodavanjem arsena nastala je svetla plavo-zelena nijansa.[5] Tokom 19. veka pariško zelena boja, koja sadrži arsen, stavljala se na tržište kao smaragdno zelena.[6] Bila je poznata po tome što je uzrokovala smrt, jer je bila popularna boja koja se koristila za tapete. Viktorijanske su žene ovu svetlu boju koristile za haljine, a cvećarice na lažnom cveću.

Smaragdno zelena (eng. emerald) ili švajnfurtska zelena uvedena je u upotrebu početkom 19. veka. Ima svetlozelenu nijansu, otrovna je i nepostojana prema svetlosti i kiselinama, reaktivno se ponaša prema mnogim pigmentima. Zamenjena je sintetskim organskim bojama.

Viridian uredi

Glavni članak: Viridian

Viridian ili hromhidroksidna zelena je plavo-zeleni pigment, hidratizovani hrom(III) oksid, srednje zasićenosti i relativno tamne nijanse. Sastoji se više od zelene nego plave boje. Tačnije, reč je o tamnoj nijansi proletno zelene boje. Viridian uzima svoje ime od latinskog viridis, što znači „zeleno”.[7] Prva zabeležena upotreba viridiana kao naziva boja na engleskom jeziku bila je oko 1860.[8]

Hromhidroksidna zelena ili viridian se često naziva i emerod zelena (fra. vert emeraude), što bi se moglo prevesti kao smaragdno zelena. Vrlo brzo nakon pronalaska, sedamdesetih godina 19. veka postala je tražena zelena boja. Hromhidroksidna zelena je dublje zelene obojenosti, prozirna i slabije pokrivne moći, otporna prema svetlosti, alkalijama i kiselinama. Koristi se u svim tehnikama slikanja. Uljana boja suši umerenom brzinom iako se priprema s više veziva, a osušeni premaz je elastičan i postojan. Hromhidroksidna zelena prilikom zagrejavanja gubi vodu gradeći hromov oksid bleđe maslinaste nijanse.[9]

Značajni smaragdi uredi

Smaragd Poreklo Veličina Lokacija
Baija smaragd[10] Brazil, 2001 180.000 karata, kristaliu steni domaćina Šerif okruga Los Anđeles [11]
Karolinski car[12][13] Sjedinjene Države, 2009 310 karata nesečen, 64,8 karata sečen Muzej prirodnih nauka Severne Karoline , Rali
Kredni smaragd Kolumbija 38,40 karata sečen, zatim ponovo sečen do 37,82 karata Nacionalni prirodnjački muzej, Vašington
Smaragd vojvode od Devonšira Kolumbija, pre 1831 1.383,93 karata nesečen Prirodnjački muzej u Londonu
Smaragd Sent Luisa[14] Austrija, verovatno habahtal 51,60 karata sečen Nacionalni prirodnjački muzej, Pariz
Gačala smaragd[15] Kolumbija, 1967 858 karata nesečen Nacionalni prirodnjački muzej, Vašington
Mogul Mogal smaragd Kolumbija, 1107 A.H. (1695–1696) 217,80 karata sečen Museum of Islamic Art, Doha, Katar
Rokfelerov smaragd[16] Kolumbija 18k04 karata, sečen ortogonalnim korakom Privatna kolekcija
Patricijin smaragd[17] Kolumbija, 1920 632 karata nesečen, diheksagonalan (dvanaestostrani) Američki prirodnjački muzej, Njujork
Mim smaragd[18] Kolumbija, 2014 1.390 karata nesečen, diheksagonalan (dvanaestostrani) Mim muzej, Bejrut

Galerija uredi

  •  
    Smaragd
  •  
    Smaragd na kvarcu, iz rudnika Karnajba, Pindobaku, ultramafički kompleks Kampo Formoso, Baija, Brazil
  •  
    Kredno smaragdni prsten, sadrži smaragda vrhunskog kvaliteta od 37 karata, u američkom Nacionalnom muzeju prirodne istorije
  •  
    Smaragdni kristali
  •  
    Petokaratni smaragd iz Muza sa heksagonalnim poprečnim presekom
  •  
    Gačala smaragd, jedan od najvećih draguljskih smaragda na svetu, na 858 carats (171,6 g). Pronađen 1967. godine u rudniku La Vega de San Huan u Gačali, Kolumbija. Čuva se u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju u Vašingtonu
  •  
    Kolumbijski smaragdi
  •  
    Grubi smaragdni kristali iz doline Panjšir u Avganistanu
  •  
    Veliki, diheksagonalni prizmatični kristal od 1.390 karata nerezan sa tamnozelenom bojom. On je proziran i sadrži malo inkluzija u gornjih 2/3, a proziran je u donjem delu. Smešten u Mim muzeju, Bejrut, Liban.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Emerald at Mindat”. Mindat.org. 2010-07-19. Arhivirano iz originala 12. 7. 2010. g. Pristupljeno 2010-07-30. 
  2. ^ a b Hurlbut, Cornelius S. Jr. and Kammerling, Robert C. (1991) Gemology, John Wiley & Sons, New York, p. 203, ISBN 0-471-52667-3
  3. ^ „Emerald Quality Factors”. GIA.edu. Gemological Institute of America. Arhivirano iz originala 2. 11. 2016. g. Pristupljeno 1. 11. 2016. 
  4. ^ Morgan, Diane (2007). From Satan's crown to the holy grail : emeralds in myth, magic, and history. Westport, Conn. [u.a.]: Praeger. str. 171. ISBN 9780275991234. Arhivirano iz originala 30. 3. 2017. g. Pristupljeno 30. 3. 2017. 
  5. ^ „Pigments through the Ages - History - Emerald green”. www.webexhibits.org. Pristupljeno 2020-03-01. 
  6. ^ „Emerald Green or Paris Green, the Deadly Regency Pigment”. Jane Austen's World (na jeziku: engleski). 2010-03-05. Pristupljeno 2020-03-01. 
  7. ^ Maerz and Paul A Dictionary of Color New York:1930 McGraw-Hill Page 18 See: "Table--Polyglot Table of Principle Color Names" Pages 18-19
  8. ^ Maerz and Paul A Dictionary of Color New York:1930 McGraw-Hill Page 206; Color Sample of Viridian: Page 93 Plate 79 Color Sample K11
  9. ^ "Slikarska tehnologija – materijali i tehnika", [1], www.slikarskatehnologija, pristupljeno 20. 7. 2020.
  10. ^ Allen, Nick (2010-09-24). „Judge to decide who owns 250 million Bahia emerald.html”. The Daily Telegraph, UK. Arhivirano iz originala 28. 9. 2010. g. Pristupljeno 31. 12. 2010. 
  11. ^ „The Curse of the Bahia Emerald, a Giant Green Rock That Ruins Lives”. wired.com. 
  12. ^ Gast, Phil (2010-09-01). „North Carolina emerald: Big, green and very rare”. CNN. Cable News Network (Turner Broadcasting System, Inc.). Arhivirano iz originala 25. 9. 2013. g. Pristupljeno 2013-10-08. 
  13. ^ Stancill, Jane (2012-03-16). „N.C. gems to shine at museum”. The News & Observer. The News & Observer Publishing Co. Arhivirano iz originala 27. 3. 2012. g. Pristupljeno 2013-10-08. 
  14. ^ „Emeraude de Saint Louis - St Louis Emerald”. CRPG: Le Centre de Recherches Pétrographiques et Géochimiques. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  15. ^ „Gachala Emerald”. National Museum of Natural History. Smithsonian Institution. 2017. Arhivirano iz originala 11. 2. 2017. g. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  16. ^ „10 jewels that made history”. Christies. 
  17. ^ „Patricia Emerald”. AMNH. Arhivirano iz originala 5. 9. 2015. g. Pristupljeno 2015-08-22. 
  18. ^ Bouillard, J.-C. and Jeanne-Michaud, A. (2016) "101 minéraux et pierres précieuses - qu'il faut avoir vus dans sa vie". Hors collection, Dunod. ISBN 2100742272

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смарагд&oldid=27553175”