Sovjetski revolucionarni kalendar

Sovjetski revolucionarni kalendar je korišćen u SSSR od 1929. do 1940.

Stranica sovjetskog revolucionarnog kalendara koja pokazuje 12. decembar 1937: Dan izbora za Vrhovni Sovjet SSSR

Ubrzo nakon Oktobarske revolucije 1917, Lenjin je doneo dekret o promeni kalendara u Rusiji sa julijanskog na gregorijanski kalendar. Ova promena je podrazumevala preskakanje dana od 1. do 13. februara 1918.

Petodnevna nedelja

Počevši od 1. oktobra 1929, eksperimentalno je uvedena nova, racionalizovana verzija kalendara. Po njoj će sve nedelje imati 5 dana, svi meseci 30 dana, a preostalih pet dana godine su umetnuti kao praznici, ne pripadajući mesecima ni nedeljama. Ti dani su bili:

• Lenjinov dan posle 30. januara
• Dani rada, dva dana posle 30. aprila
• Dani industrije, dva dana posle 7. novembra
• U prestupnim godinama, prestupni dan posle 30. februara

Ukidanje sedmodnevne nedelje u korist petodnevne je delom bila antireligiozna mera ukidanja Nedelje kao hrišćanskog dana odmora (po čemu nalikuje na Francuski revolucionarni kalendar). U petodnevnoj nedelji, svi radnici su podeljeni u pet grupa prema bojama (žuta, ružičasta, crvena, ljubičasta, zelena), svaka grupa je imala sopstveni dan odmora, po boji. Namera je bila da se poboljša industrijska efikasnost izbegavanjem stalnog prekidanja radnog ciklusa usled „opšteg“ neradnog dana.

Mada su radnici po novom sistemu imali više slobodnih dana (jedan od pet dana, umesto jedan od sedam), razdvajanje u pet skupina je poremetilo porodični i društveni život, tako da se pokazalo nepopularnim. Pored toga, predviđeni dobitak u efikasnosti usled kraće nedelje se nije pokazao u stvarnosti.

Izgleda da je tokom ovog perioda u Sovjetskom Savezu i dalje korišćen gregorijanski kalendar. Ovo je potvrđeno pregledom datuma/nadnevaka u dnevniku Pravda, zvaničnim novinama Komunističke partije, u kojima je 1930. i 1931. februar imao 28 dana.

Stranica sovjetskog kalendara, pokazuje 22. oktobar 1935, 4. dan šestidnevke, utorak.

Šestodnevna nedelja

Počevši od 1. decembra 1931, vraćen je zapadni raspored dužina meseci. Petodnevna radna nedelja zamenjena 6-dnevnom nedeljom ("šestidnevka"), sa zajedničkim danom odmora svakog 6-og, 12-og, 18-og, 24-og i 30-og u mesecu; 31. je bio van nedeljnog ciklusa i varirao je između radnog i neradnog dana, umesto 30. februara. korišćen je 1. mart.

U praksi je bilo teško eliminisati tradiciju odmora na dan nedelje. Radnici su se često odmarali i nedeljom i novim danom odmora. Stara sedmica je na kraju vraćena juna 1940.

Godina

Numerisanje godina nije menjano, ali ima nekih slučajeva da je godina nazivana „N-ta godina socijalističke revolucije“ s početkom 7. novembra 1917, što je vidljivo na vrhu gornje slike, ili samo "... godina revolucije“, delimično vidljivo na donjoj slici. Ova fraza se javljala sve do 1991. tj. raspada SSSR.

Izvori originala

• Blackburn, Bonnie; and Leofranc Holford-Strevens (1999). The Oxford Companion to the Year. Oxford: Oxford University Press. str. 688-689. ISBN 978-0-19-214231-3. 

Vidi još

• Francuski revolucionarni kalendar

Spoljašnje veze

• När kalendern blev ett vapen mot religion (jezik: švedski)
• A (partly satirical) article discussing the 6-day calendar (jezik: engleski)