Википедија

Sok

„Đus” preusmerava ovde. Za srpskog repera pogledajte stranicu Ivan Ivanović Đus.

Voćni sok je vrsta bezalkoholnog pića koje se dobija ceđenjem sokova iz voća i povrća. Voćni sok se isto tako može odnositi na tečnosti kojima je dat ukus voća ili drugih bioloških prehrambenih izvora, kao što su meso i produkti mora (e.g., sok od školjki). Sok se obično konzumira kao napitak ili koristi kao sastojak ili začin u hrani ili drugim pićima, kao što su smudiji. Sok se pojavio kao popularni izbor pića nakon što je razvoj metoda pasterizacije omogućio njegovu prezervaciju bez korištenja fermentacije (pristupa koji se koristi kod produkcije vina).[1] Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) je procenila da je totalna svetska proizvodnja sokova od citrusnog voća bila 12.840.318 tona 2012. godine.[2] Najveći potrošači voćnog soka su Novi Zeland (gotova čaša, ili 8 unci, dnevno) i Kolumbija (više od tri četvrtine čaše dnevno). Konzumacija voćnog soka se u proseku povećava sa povišenjem nivoa prihoda zemlje.[3]

Čaša voćnog soka od narandže

Etimologija uredi

 
Voćni sok se koristi za pripremu smudija.

Reč juice (đus) potiče od starog francuskog jezika iz perioda oko 1300. godine. Ona se razvila iz starih francuskih reči jus, juis, jouis, sa značenjem „tečnost dobijena kuvanjem bilja“.[4] Stara francuska reč jus „sok, sap, tečnost“ dolazi od latinske reči ius sa značenjem „čorba, sos, sok, supa“ sa korenom *yeue- „blendirati, mešati hranu“ (srodne reči: sanskrit yus- „čorba“, grčki jezik zyme „kvasac“, stari crkveni slovenski jucha „čorba, supa“, litvanski juse „riblja supa“)."[4] Upotreba reči „đus“ sa značenjem „vodeni deo voća ili povrća“ je prvi put zabeležena u ranom 14. veku.[4] Od 19. veka, termin „voćni sok“ je takođe korišten u figurativnom smislu (npr., sa značenjem alkohol ili elektricitet). Danas se, „au jus“ odnosi na meso koje se servira zajedno sa svojim sokom, obično s prelivom.

Vrste sokova uredi

Sokovi se mogu podeliti po raznim kategorijama. Jedna od podela može biti na bistre i guste. Bistri imaju veći procenat vode i pravi su sokovi. Nasuprot tome, gusti imaju veći udeo voćnih delova — od malo pulpe pa do celih parčadi voća.

Sokovi mogu biti gazirani ili negazirani. Negazirane varijante su najčešće i to su pravi voćni sokovi. Takvi su, na primer, sveže ceđeni i većina industrijskih. S druge strane, gazirani sokovi sadrže i udeo industrijski dodatog ugljen-dioksida. Oni imaju nešto drugačiji ukus, a mogu se koristiti i za otklanjanje problema sa varenjem. U zavisnosti od sastava, nazivani su „crnim“ i „žutim“. Crni imaju ukus kole, a žuti pomorandže.

U industrijske sokove se dodaju i aditivi, čija je funkcija dobijanja odgovarajuće boje ili ukusa. U većinu se se dodaje i šećer. Uglavnom se pakuju u atraktivnu ambalažu, najčešće od plastike, tetrapaka, stakla i sličnog materijala.

Priprema uredi

 
Voće za pripremu svežih voćnih sokova na tezgama u Istanbulu

Sok se priprema mehaničkim ceđenjem (što se ponekad naziva hladnim presovanjem[5]) svežeg voća ili povrća bez primene toplote ili rastvarača. Na primer, sok od pomorandže je tečni ekstrakt ploda drveta pomorandže, a sok od paradajza je tečnost koja nastaje presovanjem ploda paradajza. Sok se može pripremiti kod kuće od svežeg voća i povrća koristeći razne ručne ili električne sokovnike. Mnogi komercijalni sokovi su filtrirani da bi se uklonila vlakna ili pulpa, mada je i sok s visokim sadržaje pulpe popularno piće. Aditivi se stavljaju u neke sokove, kao što su šećer ili veštački ukusi (u nekim pićima baziranim na voćnom soku); začini za promenu ukusa seasonings (npr., u Clamato] ili Caesar pića na bazi soka od paradajza). Uobičajeni postupci za očuvanje i preradu voćnih sokova obuhvataju konzervisanje, pasterizaciju, koncentrisanje,[6] zamrzavanje, evaporaciju i sprejno sušenje.

Iako se postupci prerade razlikuju među sokovima, opšti metod prerade sokova obuhvata:[7]

  • Pranje i sortiranje
  • ekstrakcija
  • Presovanje, filtracija i klarifikacija
  • Pasterizacija s mešanjem
  • Punjenje, pečaćenje i sterilizacija
  • Hlađenje, obeležavanje i pakovanje.

Nakon što je voće ubrano i isprano, sok se ekstrahuje jednim od dva automatska metoda. U prvom metodu, dve metalne šolje sa oštrim metalnim cevima na dnu šolje se sklapaju, uklanjajući ljusku i istiskujući mesnati deo voća kroz metalnu cev. Sok od voća zatim izlazi kroz male otvore na cevi. Ljuske mogu da budu dalje korištene, i ispiraju se da bi se uklonila ulja, koja se zasebno koriste. Drugi metod zahteva da voće bude presečeno na pola pre obrade u aparatu sa zavrtnjem, kojim se ekstrahuje sok.[8]

Nakon što je sok filtriran, on može da bude koncentrovan u evaporatorima, koji redukuju količinu soka za faktor od 5, čime se olakšava transport i povećava dužina trajanja. Sokovi se koncentruju zagrevanjem pod vakuumom čime se uklanja voda, i zatim se hlade do oko 13 °C. Oko dve trećine vode iz soka se uklanja.[7] Sok se kasnije rekonstituira, pri čemu se koncentrat meša sa vodom i drugim faktorima da bi se povratio eventualni gubitak ukusa tokom procesa koncentrovanja. Sokovi isto takom mogu da budu u prodaji u koncentrovanom stanju, u kom slučaju potrošač dodaje vodu koncentrovanom soku pre upotrebe.[8]

Sokovi se zatim pasterizuju i smeštaju u kontejnere, obično dok su još vrući. Ako se sok uspe u kontejner dok je vruć, on se hladi što je brže moguće. Za primenu pakovanja koja ne mogu da podnesu toplotu neophodno je da se punjenje odvija u sterilnom okruženju. Hemikalije kao što je vodonik peroksid se mogu koristiti za sterilizaciju kontejnera.[8]

Prerada uredi

 
Mnoštvo upakovanih sokova u supermarketu.

Pulsirajuća električna polja visokog intenziteta se koriste kao alternativa toplotnoj pasterizaciji voćnih sokova. Toplotni tretmani ponekad ne uspeju da proizvedu kvalitetne, mikrobiološki stabilne proizvode.[9] Utvrđeno je da se obrada pulsirajućim električnim poljem visokog intenziteta (PEF) može primeniti na voćne sokove da bi se proizveli stabilni, postojani i bezbedni proizvodi.[9] Isto tako, je utvrđeno da pulsirajuća električna polja proizvode sveže proizvode visoke hranljive vrednosti.[9] Pulsirajuća električna polja su predložena kao tip netermičkog metoda za prezervaciju hrane.[10]

Pulsirajuća električna polja koriste kratke pulseve elektriciteta za inaktivaciju mikroba. Upotreba PEF ima minimalno detrimentalno dejstvo na kvalitet hrane.[11] Pulsirajuća električna polja ubijaju mikroorganizme uz bolje održavanje originalne boje, ukusa, i nutricione vrednosti hrane u poređenju s toplotnim tretmanima.[11] Ovaj metod prezervacije se ostvaruje tako što se sok stavi između dve elektrode i zatim primeni pulsirajući visoki napon tokom nekoliko mikrosekundi do milisekondi.[11] Pulsevi visokog napona imaju intenzitet u opsegu od 10 do 80 kV/cm.[11]

Vreme obrade soka se izračunava množenjem broja pulseva sa efektivnim trajanjem pulsa.[11] Visoki napon pulseva proizvodi električno polje koje dovodi do inaktivacije mikroba koji su eventualno prisutni u soku.[11] PEF temperature su manje od onih koje se koriste pri termičkog obradi.[11] Nakon tretmana visokim naponom, sok se aseptično pakuje i smešta u frižidere.[11] Sok može da prenosi elektricitet zahvaljujući prisustvu jona proizvedenih tokom obrade.[11] Kad se električno polje primeni na sok, električne struje teku kroz tečni sok putem naelektrisanih molekula.[11] Stoga, pulsirajuća električna polja imaju sposobnost inaktivacije mikroorganizama, produžavanja roka trajanja soka, i redukovanja enzimske aktivnosti soka, uz održavanje kvaliteta sličnog originalnom, sveže pripremljenom soku.[11]

Terminologija uredi

 
Slatki sok od limuna i od šipka.

U Ujedinjenom Kraljevstvu ime ili imena voća kojima sledi sok mogu se legalno koristiti za opisivanje proizvoda koji je 100% voćni sok, kao što je određeno Propisom za voćne sokove i voćne nektare (Engleska)[12] i ekvivalentnim propisom u Škotskoj iz 2003.[13] Sokovi koji su napravljeni rekonstituisanjem koncentrata se mogu nazivati sokom. Proizvod koji je opisan kao „voćni nekar“ mora da sadrži najmanje 25% do 50% soka, u zavisnosti od voća. Sok ili nektar uključujući koncentrat moraju da imaju natpis sa ovim podatkom. Termin „sokovno piće“ nije definisan pravilom i može se koristiti za opisivanje bilo kog pića koje sadrži sok, nezavisno od količine soka.[14] Slična pravila važe u svim EU zemljama članicama na njihovim respektivnim jezicima.

U SAD se termin voćni sok može jedino koristiti za opisivanje proizvoda koji je 100% voćni sok. Mešavina voćnog soka i drugih sastojaka, kao što je visokofruktozni kukuruzni sirup, se naziva sokovni koktel ili sokovno piće.[15] Prema Američkoj administraciji za hranu i lekove (FDA), termin „nektar“ je generalno prihvaćen u SAD i u međunarodnoj trgovini za razblaženi sok da bi se označilo piće koje sadrži voćni sok ili pire, vodu, i koji može da sadrži veštačke zaslađivače.[16] Natpis „bez dodatog šećera“ se obično stavlja na etikete kontejnera soka, mada proizvodi mogu da sadrže velike količine prirodnih šećera.[17][18] U mnogim zemljama etiketa isto tako navodi sadržaj šećera sa drugim ugljeni hidratiima.

U zavisnosti od trendova i regulacija, pića označena kao 100% sok mogu zapravo da sadrže nenavedene aditive. Na primer, većina sokova od pomorandže sadrži dodati etil butirat (za ukus, koji se retko pominje), askorbinsku kiselinu (Vitamin C, obično napomenutu), i vodu (ako je sok napravljen iz koncentrata, mada je to tehnički ponovno dodavanje).

Kada je voćni sok suviše kiseo ili bogat za konzumaciju, on se obično razblažuje vodom i šećerom da bi se kreirao zaslađeni sok (kao što je limunada, sok od višnje, ili pomorandže).

Zdravlje uredi

Sokovi se često piju zbog dobrog uticaja po zdravlje, na primer, sok od narandže sadrži vitamin C, folnu kiselinu, kalijum, i izuzetno je dobar izvor biodostupnih antioksidanasa fitohemikalija[19] i znatno poboljšava profil krvnih lipida kod ljudi obolelih od hiperholesterolemije.[20] Smatra se da sok od šljiva poboljšava varenje. Sok od brusnice može da pomogne u sprečavanju ili čak i tretiranju infekcija mokraćne bešike. Poznato je da brusnice sadrži supstance koje sprečavaju vezivanje bakterija za mokraćnu bešiku.[21][22] Međutim, konzumiranje soka u većim količinama može dovesti do gojaznosti,[23] a pijenje previše soka koji sadrži veliku količinu fruktoze dovodi do dijabetesa tipa II.[24] Takođe, često se dešava da zbog šećera, zaslađivača, emulgatora, veštačkih boja i konzervansa voćni sok može biti više štetan nego koristan po zdravlje organizma.

Na srpskom tržištu, za primer, istraživanje Nacionalne organizacije potrošača otkrilo je da svaki treći sok nema udeo voća predstavljen na ambalaži. Stoga je i njihov uticaj na zdravlje izmenjen. NOPS ističe da se time obmanjuju potrošači koji misle da piju nešto zdravo, pritom ne znajući da u sebe većinom unose šećer i vodu. Voćni sok bi trebalo da sadrži 100% voća. Dodavanjem vode i šećera ili meda u voćni sok dobija se voćni nektar, koji ima lošiji uticaj na zdravlje.[25]

 
Oglasi često podstiču roditelje da kupuju sok za svoju decu.

Mnogi voćni sokovi imaju veći sadržaj šećera (fruktoze) od drugih zaslađenih sokova; e.g., tipični sok od grožđa ima 50% više šećera od Koka-Kole.[26] Dok bezalkoholnih pića (npr. Koka-Kola) uzrokuju oksidativni stres kada se progutaju, a mogu čak da dovedu do insulinske rezistencije kod dugoročne primene, do toga ne dolazi pri upotrebi voćnih sokova. Naprotiv, voćni sokovi su zapravo poznati po svojoj sposobnosti da podignu serumski antioksidativni kapacitet, pa čak i da kompezuju za oksidativni stres i upalu normalno izazvanu obrocima sa visokom sadržajem masti i šećera.[27] Međutim, frekventna konzumacija voća i voćnih sokova uzrokuje karijes, i može da bude značajniji faktor u razvoju karijesa (šupljina) od bombona.[28] Voćni sok uzrokuje oštećenja zuba je prirodno sadrži kiseline, koje hemijski razlažu gleđ na površini zuba, a šećeri koje bakterije u ustima fermentišu kreiraju još štetnije kiseline za zube.[28]

Sveukupna konzumacija voćnog soka u Evropi, Australiji, Novom Zelandu i SAD se povećala zadnjih godina,[29] verovatno kao posledica javne percepcije sokova kao zdravog prirodnog izvora nutrijenata i povećanog javnog interesa u zdravstvene probleme. Konzumacija voćnog soka je bila konzistentno asocirana sa smanjenjem rizika od mnogih tipova kancera,[30][31][32][33][34][35][36] mogućim zaštitnim dejstvom protiv moždanog udara[37] i odlaganju početka Alchajmerove bolesti.[38]

Kod nekih voćnih sokova su isfiltrirana dijetska vlakna prisutna u voću. U nekim drugim slučajevima, drugi sastojci su dodati.[39] Visokofruktozni kukuruzni sirup, je sastojak mnogih sokovnih koktela, i bio je povezan sa povišenom pojavom tipa II dijabetesa. Visoka konzumacija soka je isto tako povezana sa gojaznošću po nalazima nekih studija,[40][41] dok to nije slučaj sudeći po drugim nalazima.[42] U kontrolisanoj kliničkoj studiji, regularna konzumpcija soka od grožđa tokom 12 nedelja nije uzrokovala uvećanje telesne težine kod volontera, dok konzumacija drugih bezalkoholnih pića jeste.[43] Voćni sok u umerenim količinama može da pomogne deci i odraslima da ostvare dnevne preporuke za konzumaciju voća, unos nutrijenata i kalorija.[44][45]

Američka akademija za pedijatriju navodi da voćni sok ne treba da se daje odojčadi pre 6 meseci starosti. Za decu starosti od 1 do 6 godina, unos voćnog soka treba da bude ograničen na 4 do 6 unci dnevno (oko polovine tri četvrtine čaše). Davanje deci prekomerne količine soka može da dovede do loše ishrane, dijareje, gasova, abdominalnog bola, nadimanja, i oštećenja zuba.[46][47]

Pročišćavanje sokom je postalo popularni deo dijete. Ključni koncept čišćenja i detoksifikacije sokom je baziran na tvrdnji da konzumiranje jedino nutriciono bogatih supstanci (soka) i eliminisanjem mlečnih proizvoda, pšenice, glutena, i fermentisane hrane, telo može bolje da zaleči fizičke probleme. Za čišćenje sokom je neophodno da se ne konzumira ništa drugo izuzev soka tokom više dana. Navodi se da zdravstvene koristi: redukcija apetita, odmaranje stomaka i jetre, eliminacija štetne hrane, preplavljivanje tela super nutricijom, gubitak težine, poboljšanje energije, rehidratacija, detoksifikacija, i lečenje ćelija. Za razliku od većine drugih dijeta, čišćenje sokom ne traje tokom dužih perioda, već se obično završava za manje od nedelju dana.[48]

Poređenje sa celim voćem uredi

Longitudinalne prospektivne kohortne studije sprovedene na Harvardu su pokazale znatno povećanje rizika od tipa 2 dijabetesa kad se konzumira sok za razliku od celog voća, koje znatno redukuje rizik.[49] Voćni sok je isto tako povezan sa dečjom gojaznošću. Američki časopis javnog zdravlja je predložio da Zakon o zdravoj i sitoj deci iz 2010 u SAD eliminiše 100% voćnih sokova pošto su povezani sa dečjom gojaznošću, i da se sokovi zamene celim voćem.[50]

Pošto sokovi ne sadrže vlakna iz voća, mnoge dalje koristi celog voća su stoga negirane. Prebiotici imaju značajan koristan uticaj na apsorpciju kalcijuma, apsorpciju minerala, zdravlje creva, i promovisanje zdravije stomačne flore.[51][52][53] Osim toga, većina polifenola je vezana za biljnih vlakana i čine glavni deo dijetarnih fitonutrijenata.[54][55] Stoga postoji izraženo smanjenjena nutritivne korist od konzumiranja voćnog soka u odnosu na konzumaciju celih plodova.

Reference uredi

  1. ^ Ryan A. Ward (01. 05. 2011). „A Brief History of Fruit and Vegetable Juice Regulation in the United States”. Works.bepress.com. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 02. 2015. g. Pristupljeno 27. 12. 2015. 
  2. ^ „Faostat”. Faostat.fao.org. 2015. Arhivirano iz originala 14. 01. 2013. g. Pristupljeno 27. 12. 2015. 
  3. ^ Singh, Gitanjali M., et al. "Global, regional, and national consumption of sugar-sweetened beverages, fruit juices, and milk: a systematic assessment of beverage intake in 187 countries." PLOS one 10.8 : e0124845.
  4. ^ a b v „Online Etymology Dictionary”. Pristupljeno 26. 1. 2017. 
  5. ^ „Juicer Types: The Difference Between Cold Press Juicers vs. Centrifugal Juice Extractors”. Huffingtonpost.com. 2013-02-08. Pristupljeno 25. 08. 2014. 
  6. ^ „Understanding Concentrated Juice”. 
  7. ^ a b „Fruit Juice Processing, Fruit Juice Powder Plant, Fruit Juice Processing Plant, Juice Powder Plant”. sspindia.com. Arhivirano iz originala 10. 11. 2010. g. Pristupljeno 7. 5. 2015. 
  8. ^ a b v „How orange juice is made - production process, making, used, processing, product, industry, Raw Materials, The Manufacturing Process of orange juice, Byproducts/Waste, Quality Control”. madehow.com. Pristupljeno 7. 5. 2015. 
  9. ^ a b v Toepfl, S.; Heinz, V.; Knorr, D. (1. 6. 2007). „High intensity pulsed electric fields applied for food preservation”. Chemical Engineering and Processing: Process Intensification. 46 (6): 537—546. doi:10.1016/j.cep.2006.07.011 — preko ScienceDirect. 
  10. ^ Yanniotis, Stavros; Taoukis, Petros; Stoforos, Nikolaos G; Karathanos, Vaios T, ur. (2013). Advances in Food Process Engineering Research and Applications. Food Engineering Series. Springer. ISBN 978-1-4614-7905-5. S2CID 113436343. doi:10.1007/978-1-4614-7906-2. 
  11. ^ a b v g d đ e ž z i j Mohamed, M.E.A., & Eissa, A.H.A. (2012). Pulsed Electric Fields for Food Processing Technology. In A.A. Eissa (Ed.), Structure and Function of Food Engineering (pp. 275-280). Retrieved from http://cdn.intechopen.com/pdfs-wm/38363.pdf}-[mrtva veza]
  12. ^ „Fruit Juices and Fruit Nectars (England) Regulations” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 02. 04. 2012. g. Pristupljeno 25. 08. 2014. 
  13. ^ „Fruit Juices & Fruit Nectars (Scotland) Regulations 2003” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 02. 04. 2012. g. Pristupljeno 25. 08. 2014. 
  14. ^ „Parents beware: Juice in juice drinks costs up to £34 $10 per litre!”. Health78.com. Arhivirano iz originala 09. 10. 2014. g. Pristupljeno 25. 08. 2014. 
  15. ^ „The Code of Federal Regulations, Title 21 Sec. 102.33 Beverages that contain fruit or vegetable juice”. Arhivirano iz originala 3. 12. 2008. g. Pristupljeno 25. 08. 2014. 
  16. ^ „FDA Juice HACCP Regulation: Questions & Answers”. 04. 09. 2003. Arhivirano iz originala 13. 5. 2009. g. Pristupljeno 25. 08. 2014. 
  17. ^ „Canadian Food Inspection Agency: Criteria for the Nutrient Content Claim No Added Sugars”. Inspection.gc.ca. 4. 9. 2014. Pristupljeno 25. 08. 2014. 
  18. ^ „Juice and sweet drinks - children”. State Government of Victoria. Arhivirano iz originala 04. 08. 2004. g. Pristupljeno 17. 10. 2014. 
  19. ^ Franke, AA; Cooney, RV; Henning, SM; Custer, LJ (2005). „Bioavailability and antioxidant effects of orange juice components in humans”. J Agric Food Chem. 53 (13): 5170—8. PMC 2533031  . PMID 15969493. doi:10.1021/jf050054y. 
  20. ^ Kurowska, EM; Spence, JD; Jordan, J; Wetmore, S; Freeman, DJ; Piché, LA; Serratore, P (2000). „HDL-cholesterol-raising effect of orange juice in subjects with hypercholesterolemia”. Am J Clin Nutr. 72 (5): 1095—100. PMID 11063434. doi:10.1093/ajcn/72.5.1095. 
  21. ^ Sobota, AE (01. 05. 1984). „Inhibition of bacterial adherence by cranberry juice: potential use for the treatment of urinary tract infections.”. The Journal of Urology (na jeziku: engleski). 131 (5): 1013—1016. ISSN 0022-5347. PMID 6368872. doi:10.1016/s0022-5347(17)50751-x. 
  22. ^ „Drug Watch: Cranberry juice reduces bacteriuria and pyuria”. Jr2.ox.ac.uk. Arhivirano iz originala 10. 10. 2015. g. Pristupljeno 25. 08. 2014. 
  23. ^ „Juice alert”. The Sydney Morning Herald. 13. 1. 2008. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  24. ^ „A Perspective on Sugars”. Diabetes in Control. Arhivirano iz originala 03. 12. 2013. g. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  25. ^ „Umesto voćnih sokova šećerna vodica”. Blic Online. 23. 8. 2013. Pristupljeno 15. 11. 2013. 
  26. ^ „Just What Is The Sugar Content Of Fruit Juice”. Hookedonjuice.com. 02. 10. 2006. Pristupljeno 25. 08. 2014. 
  27. ^ Ghanim, H; Sia, CL; Upadhyay, M; Korzeniewski, K; Viswanathan, P; Abuaysheh, S; Mohanty, P; Dandona, P (2010). „Orange juice neutralizes the proinflammatory effect of a high-fat, high-carbohydrate meal and prevents endotoxin increase and Toll-like receptor expression”. Am J Clin Nutr. 91 (4): 940—9. PMC 2844681  . PMID 20200256. doi:10.3945/ajcn.2009.28584. 
  28. ^ a b „Delivering better oral health: an evidence-based toolkit for prevention” (PDF). Public Health England. 2014. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 01. 2017. g. 
  29. ^ [Report] West Europe Fruit Juice Market Research, Trends, Analysis TOC Arhivirano septembar 28, 2007 na sajtu Wayback Machine
  30. ^ Uzcudun, AE; Retolaza, IR; Fernández, PB; Sánchez Hernández, JJ; Grande, AG; García, AG; Olivar, LM; De Diego, Sastre I; Barón, MG; Bouzas, JG (2002). „Nutrition and pharyngeal cancer: results from a case-control study in Spain”. Head Neck. 24 (9): 830—40. PMID 12211047. S2CID 24981687. doi:10.1002/hed.10142. 
  31. ^ Radosavljević V, Janković S, Marinković J, Dokić M. Non-occupational risk factors for bladder cancer: a case-control study. Tumori. 2004 Mar-Apr. . 90 (2): 175—80.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  32. ^ Kwan, M. L.; Block, G.; Selvin, S.; Month, S.; Buffler, P. A. (decembar 2004). „Food consumption by children and the risk of childhood acute leukemia”. Am J Epidemiol. 160 (11): 1098—107. PMID 15561989. doi:10.1093/aje/kwh317. 
  33. ^ Chan, JM; Wang, F; Holly, EA (2005). „Vegetable and fruit intake and pancreatic cancer in a population-based case-control study in the San Francisco bay area”. Cancer Epidemiol Biomarkers Prev. 14 (9): 2093—7. PMID 16172215. S2CID 7445112. doi:10.1158/1055-9965.epi-05-0226. 
  34. ^ Maserejian, N. N.; Giovannucci, E.; Rosner, B.; Zavras, A.; Joshipura, K. (2006). „Prospective study of fruits and vegetables and risk of oral premalignant lesions in men”. Am J Epidemiol. 164 (6): 556—66. PMID 16847039. doi:10.1093/aje/kwj233. 
  35. ^ Wu, H; Dai, Q; Shrubsole, MJ; Ness, RM; Schlundt, D; Smalley, WE; Chen, H; Li, M; Shyr, Y; Zheng, W (2009). „Fruit and vegetable intakes are associated with lower risk of colorectal adenomas”. J Nutr. 139 (2): 340—4. PMC 2646202  . PMID 19091801. doi:10.3945/jn.108.098889. 
  36. ^ Lewis, J. E.; Soler-Vilá, H.; Clark, P. E.; Kresty, L. A.; Allen, G. O.; Hu, J. J. (2009). „Intake of plant foods and associated nutrients in prostate cancer risk”. Nutr Cancer. 61 (2): 216—24. PMID 19235037. S2CID 1693141. doi:10.1080/01635580802419756. 
  37. ^ Feldman EB. "Fruits and vegetables and the risk of stroke. Nutr Rev. 2001 Jan;59(1 Pt 1):24-7.
  38. ^ Dai, Q; Borenstein, AR; Wu, Y; Jackson, JC; Larson, EB (2006). „Fruit and vegetable juices and Alzheimer's disease: the Kame Project”. Am J Med. 119 (9): 751—9. PMC 2266591  . PMID 16945610. doi:10.1016/j.amjmed.2006.03.045. 
  39. ^ Norris, Jeffrey (25. 06. 2009). „Sugar Is a Poison, Says UCSF Obesity Expert”. Ucsf.edu. Pristupljeno 25. 08. 2014. 
  40. ^ Faith, Myles S.; Dennison, Barbara A.; Edmunds, Lynn S.; Stratton, Howard H. (27. 07. 2006). „Fruit Juice Intake Predicts Increased Adiposity Gain in Children From Low-Income Families: Weight Status-by-Environment Interaction”. American Academy of Pediatrics. 
  41. ^ Andrea M Sanigorski; A Colin Bell; Boyd A Swinburn (04. 07. 2006). „Association of key foods and beverages with obesity in Australian schoolchildren”. Public Health Nutrition. 10 (2): 152—157. PMID 17261224. S2CID 16255844. doi:10.1017/s1368980007246634. 
  42. ^ O'Neil, CE; Nicklas, TA; Kleinman, R (2010). „Relationship between 100% juice consumption and nutrient intake and weight of adolescents”. Am J Health Promot. 24 (4): 231—7. PMID 20232604. S2CID 25724565. doi:10.4278/ajhp.080603-quan-76. 
  43. ^ Hollis, JH; Houchins, JA; Blumberg, JB; Mattes, RD (2009). „Effects of concord grape juice on appetite, diet, body weight, lipid profile, and antioxidant status of adults”. J Am Coll Nutr. 28 (5): 574—82. PMID 20439553. S2CID 21927672. doi:10.1080/07315724.2009.10719789. 
  44. ^ „New studies reveal: Fruit juice not related to overweight children”. Juicerfanatics.com. Arhivirano iz originala 03. 12. 2018. g. Pristupljeno 13. 08. 2014. 
  45. ^ „Inside the Pyramide”. USDA. 22. 1. 2010. Arhivirano iz originala 4. 12. 2010. g. Pristupljeno 02. 09. 2010. 
  46. ^ „Feeding Your Baby and Toddler (Birth to Age Two): Your Child: University of Michigan Health System”. Med.umich.edu. Pristupljeno 25. 08. 2014. 
  47. ^ American Academy of Pediatrics Committee on Nutrition (2001). „The use and misuse of fruit juice in pediatrics”. Pediatrics. 107 (5): 1210—3. PMID 11331711. S2CID 7678110. doi:10.1542/peds.107.5.1210. 
  48. ^ „The Real Reasons Juice Cleanses Can Get Your Health Back on Track”. awaken.com. Arhivirano iz originala 29. 06. 2017. g. Pristupljeno 7. 5. 2015. 
  49. ^ Muraki, Isao; Imamura, Fumiaki; Manson, Joann E.; Hu, Frank B.; Willett, Walter C.; van Dam, Rob M.; Sun, Qi (2013-01-01). „Fruit consumption and risk of type 2 diabetes: results from three prospective longitudinal cohort studies”. BMJ (Clinical Research Ed.). 347: f5001. ISSN 1756-1833. PMC 3978819  . PMID 23990623. doi:10.1136/bmj.f5001. 
  50. ^ Wojcicki, Janet M.; Heyman, Melvin B. (2012-09-01). „Reducing childhood obesity by eliminating 100% fruit juice”. American Journal of Public Health. 102 (9): 1630—1633. ISSN 1541-0048. PMC 3482038  . PMID 22813423. doi:10.2105/AJPH.2012.300719. 
  51. ^ Abrams, Steven A.; Griffin, Ian J.; Hawthorne, Keli M.; Liang, Lily; Gunn, Sheila K.; Darlington, Gretchen; Ellis, Kenneth J. (2005-08-01). „A combination of prebiotic short- and long-chain inulin-type fructans enhances calcium absorption and bone mineralization in young adolescents”. The American Journal of Clinical Nutrition. 82 (2): 471—476. ISSN 0002-9165. PMID 16087995. doi:10.1093/ajcn.82.2.471. 
  52. ^ Alexiou, H.; Franck, A. (2008-09-01). „Prebiotic inulin-type fructans: nutritional benefits beyond dietary fibre source”. Nutrition Bulletin. 33 (3): 227—233. ISSN 1467-3010. doi:10.1111/j.1467-3010.2008.00710.x. 
  53. ^ Kumar, Vikas; Sinha, Amit K.; Makkar, Harinder P. S.; de Boeck, Gudrun; Becker, Klaus (2012-01-01). „Dietary roles of non-starch polysaccharides in human nutrition: a review”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 52 (10): 899—935. ISSN 1549-7852. PMID 22747080. S2CID 24295723. doi:10.1080/10408398.2010.512671. 
  54. ^ Arranz, Sara; Silván, Jose Manuel; Saura-Calixto, Fulgencio (2010-11-01). „Nonextractable polyphenols, usually ignored, are the major part of dietary polyphenols: a study on the Spanish diet”. Molecular Nutrition & Food Research. 54 (11): 1646—1658. ISSN 1613-4133. PMID 20540148. doi:10.1002/mnfr.200900580. hdl:10261/50305. 
  55. ^ Saura-Calixto, Fulgencio (2012-11-14). „Concept and health-related properties of nonextractable polyphenols: the missing dietary polyphenols”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 60 (45): 11195—11200. ISSN 1520-5118. PMID 23095074. doi:10.1021/jf303758j. 

Spoljašnje veze uredi

  •   Mediji vezani za članak Sok na Vikimedijinoj ostavi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сок&oldid=26488407”