Solomon

Solomon ili Solomun je treći kralj Izraela (uključujući Judeju), graditelj Jerusalimskog hrama u Jerusalimu, čuven po velikoj mudrosti, bogatstvu i snazi, ali i optužen da je zanemario poštovanje samo jednog jevrejskog boga. Jevreji ga nazivaju Šlomo (hebr. שְׁלֹמֹה; st. hebr. Šəlomo; tib. hebr. Šəlōmōh), a muslimani Sulejman (arap. سُلَيْمَان بْن دَاوُوْد). Važna je ličnost u sve tri glavne monoteističke religije (hrišćanstvo, islam i judaizam). Pominje se kasnije u mnogim legendama. Spada takođe u red najvećih majstora kabale, legendarnih kabalista. On je opisan kao pretposlednji vladar spojenog Izraela i Jude. Pretpostavljeni datumi Solomonove vladavine su od 970. do 931. pre nove ere. Nakon njegove smrti, njegov sin i naslednik Rovoam je uspostavio oštru politiku prema severnim plemenima, što je na kraju dovelo do podele Izraelita između Kraljevstva Izraela na severu i Kraljevstva Jude na jugu. Nakon rascepa, njegovi patrilinealni potomci su vladali samo Judom.

Solomon
Car Solomon - ruska ikona
Lični podaci
Datum rođenja	1011. p. n. e.
Mesto rođenja	Jerusalim,
Datum smrti	931. p. n. e.
Mesto smrti	Jerusalim,
Porodica
Supružnik	Nama, faraonova ćerka 700 žena kraljevske loze i 300 konkubina
Potomstvo	Rovoam, Menelik I
Roditelji	David Vitsaveja
Dinastija	Davidic line
Kralj Izraela
Prethodnik	David
Naslednik	Rovoam Jerovoam

Biblija kaže da je Solomon sagradio Prvi hram u Jerusalimu, posvetivši hram Jahveu, ili Bogu u judaizmu. Solomon je prikazan kao bogat, mudar i moćan, i kao jedan od 48 jevrejskih proroka. On je takođe predmet mnogih kasnijih referenci i legendi, posebno u Solomonovom zavetu (deo biblijskih apokrifa iz prvog veka).

Ime Solomon

Ime Solomon znači miroljubiv. Ime koje je Bog dao Solomonu bilo je Jedidija (što znači „od Boga voljen“) pa tako neki istraživači smatraju da je Solomon kraljevsko ime uzeto ili po zauzimanju prestola ili pred smrt. Ime Solomon povezuje se sa periodom mira u Izraelu za vreme njegove vladavine. (Prva knjiga dnevnika 22:7-9)

Solomonov slučaj je jedan od nekoliko takvih koji se opisuju u Bibliji kada određene ličnosti ne zadrže ime koje im je od Boga dato. Solomonov dolazak na svet je viđen kao milost Božja nakon smrti Davidovog i Vitsavejinog prethodnog deteta.

Biblijska verzija

Solomon je drugi sin Davida i Vitsaveje. U Bibliji, prorok Natan saopštava Davidu da je Božja volja da njegov prvorođeni sin umre kao kazna za ubistvo Urije Hitita i njegovog poroda sa ženom mu Vitsavejom kojeg je počinio David.. Posle jednonedeljnog posta i molitve, David dobi vest da mu je sin mrtav i uteši ožalošćenu Vitsaveju koja začne Solomona.

Dalji događaji

Solomonov život zapisan je u Knjizi o carevima 1–11 i 2 dn. 1–9. Vladarski tron nasleđuje od oca oko 1037. p. n. e. (Prva knjiga o carevima 6:1). Otac ga je odredio za svog naslednika bez obzira na proteste starijih sinova kojima majka nije bila Vitsaveja.

Solomon je zaseo na tron nešto pre očeve smrti na nagovor Natana i Vitsaveje da bi se sprečila pobuna Adonije.

Za vreme Solomonove četrdesetogodišnje vladavine Hebrejsko carstvo je dostiglo svoj vrhunac. Ovo razdoblje se u jevrejskim istorijskim spisima sa pravom naziva „avgustovo doba“. Stekao je poštovanje sunarodnika skupivši samo za jednu godinu 666 talenata zlata (po Prvoj knjizi o carevima 10:13.)

Prva polovina njegove vladavine bila je daleko uspešnija nego druga koja je, po pisanim izvorima, bila zasenjena idolatrijom kojoj se odao te njegovim mnogobrojnim brakovima. Po Prvoj knjizi o carevima 11:3, imao je 700 žena i 300 konkubina. Čim je zaseo na presto, počeo je širiti granice svog carstva ušavši u uniju sa Egiptom ženidbom se ćerkom faraona.

Građevine i druga dela

Solomon se okružio svom raskoši i spoljašnjim sjajem koji je mogao biti dostupan nekom istočnjačkom vladaru, a za to vreme njegova vlast je jačala. Sklopio je savez sa Hiramom I, kraljem Tira, koji mu je često bio od velike pomoći u njegovim poduhvatima. Mnogo godina pre smrti, David je aktivno učestvovao u prikupljanju materijala za izgradnju hrama u Jerusalimu u kojem je trajno trebalo da bude smešten zavetni kovčeg.

Nakon završetka hrama, Solomon podiže mnoge građevine u Jerusalimu i širom svog carstva. Punih trinaest godina gradio je kraljevsku palatu u Ofelu. Započinje i velike radove na izgradnji sistema za snabdevanje Jerusalima vodom, gradi tvrđavu Milon u Septuaginti, „Akra“, za odbranu Jerusalima, a u divljini gradi Tadmor koji će služiti podjednako i kao trgovački centar i kao vojna baza.

Za vreme njegove vladavine Izrael je doživeo veliki ekonomski procvat. Sa Tirom, Egiptom i Arabijom postojale su razgranate kopnene veze, a sa Španijom, Južnom Indijom i obalom Afrike pomorske. Sjaj i raskoš Solomonovog dvora bili su bez premca. Solomon je bio čuven po svojoj mudrosti i izrekama. Sa svih strana su dolazili ljudi da bi čuli mudrosti Solomonove, pa čak i kraljica Makeda iz Sabe, (pretpostavlja se da se radilo o državi u oblasti Arabija feliks koja je pokrivala područje današnje Etiopije). Njihov sin, Menelik I, u skladu sa etiopskom tradicijom, postaće prvi vladar Etiopije. Solomonove misli su sačuvane u narodnim predanjima, iako nije moguće sve mudre misli u tim predanjima pripisati samo jednom čoveku.

Slabljenje i propast

Za slabljenje i propast Solomonovog carstva bio je optužen sam Solomon, a njegovi kritičari su mu prigovarali da je zbog mnogoženstva i velikog bogatstva postao dekadentan i da se odao mnogim oblicima idolopoklonstva koji su bili u suprotnosti sa verskim zakonima. Zbog odavanja idolatriji, Solomona posećuje prorok koji mu predskazuje da će se nakon njegove smrti njegovo carstvo podeliti (na Izrael i Judeju) i da će njegov sin, Rovoam, ispaštati zbog njegovih brojnih grehova. Solomon umire posle četrdesetogodišnje vladavine i biva pokopan u Jerusalimu.

Solomon u Kuranu

Vidi Sličnosti između Biblije i Kurana

Solomon se takođe pojavljuje u Kyranu, gde je imenovan kao Sulejman.

Napomena

Po jevrejskom zakonu (Halaka), postojao je običaj da vojnik koji ode na ratište, kao što je bio slučaj sa Vitsevejinim mužem, može svojoj ženi dati retroaktivni razvod, odnosno, kada smatra da će poginuti ili nestati može poništiti njihov brak i na taj način dozvoliti ženi da se ponovo uda. Ovu rupu u zakonu iskoristili su David i Vitsaveja, što je za neke kritičare bilo dovoljno da ih optuže za navodnu preljubu, iako je, zapravo Vitsavejin brak u tom trenutku bio poništen. U biblijskim tekstovima nema elemenata koji bi podržali ovu tvrdnju, pošto se navodi da je David spavao sa Vitsavejom tek pošto je Urija bio poslat na ratište.

Tumačenja Džordža Rolinsona

„Solomonovo kraljevstvo,“ kaže Džordž Rolinson, „jedno je od najmarkantnijih delova celokupne biblijske istorije. Jedan mali narod koji je stotinama godina pokušavao da opstane okružen ratobornim plemenima, od kojih je svako pokušavalo da taj narod porobi i zavlada njime, naglo je, vođen genijalnim umom jednog vojnika-kralja, dostigao bezmernu slavu i veličinu.“

Rolinson nastavlja: „uspostavljeno je kraljevstvo od Eufrata do granice sa Egiptom, široko preko 700 km; to isto kraljevstvo, iako naglo stvoreno, skoro istog trenutka je ušlo u period mira koji je trajao pola veka. Bogatstvo, raskoš, visoki umetnički dometi, razvijena ekonomija, neosporan ugled među svim velikim narodima tog vremena - sve su to blagodeti u kojima je uživalo Solomonovo kraljevstvo u tom periodu, da bi se na kraju tog razdoblja naglo urušilo i propalo“.

Rolinson zaključuje: „vladajući narod je podeljen, podanički narodi su slabili, naglo dobijenu samostalnost su vrlo brzo izgubili, i ponovo počinje teško razdoblje patnji, borbi, porobljavanja, oporavka, poniznog potčinjavanja i očajničkih pokušaja“.

Kasnije legende

Po rabinskim kazivanjima, Solomonu se pripisuju (ali ne u celini) delovi Biblije kao što su Izreke, Knjiga propovednikova i Solomonova pesma. Zatim je tu Solomonova mudrost, napisana verovatno u 2. veku p. n. e. gde je Solomon predstavljen kao astronom. Na kraju, tu su i knjige poezije Solomonove ode i Solomonovi psalmi.

Eupolemus, jevrejski istoričar koji je pisao oko 157. p. n. e., tome dodaje i kopije apokrifnih pisama razmenjivanih između Solomona i vladara Egipta i Tira.

Gnostički spis Adamova apokalipsa, koji je najverovatnije nastao između 1. i 2. veka, poziva se na predanje u kojem Solomon u poteru za odbeglom devicom šalje vojsku demona i predstavlja najranije pominjanje kasnije već uobičajene priče o Solomonovoj navodnoj moći da zarobljava i kontroliše demonske sile. Ova legenda o Solomonovoj moći da kontroliše demone pojavljuje se, razrađena do u detalje, u ranom hrišćanskom spisu nazvanom Solomonov zavet punom elemenata groteskne demonologije.

Solomonova vlast nad demonima uobičajeni je sastojak kasnijih jevrejskih i arapskih predanja i u njima se Solomonu pripisuje i posedovanje magičnog prstena nazvanog "Solomonov pečat".

Stara kraljevska legenda iz Etiopije, po spisu Kebra Nagast, navodi da se kraljica od Sabe vratila u svoje kraljevstvo noseći Solomonovo dete. To dete će, naposletku, naslediti tron davši sebi titulu Menelika I, Cara Etiopije. On će biti rodonačelnik dinastije koja će, uz nekoliko kraćih prekida, vladati Etiopijom sve do smrti cara Hajla Selasija 1974. godine.

Vidi još

• Kabala
• Jerusalimski Hram
• Sulejman, prorok u islamu
• Priče Solomunove

Literatura

• Coogan, Michael D (2009). A Brief Introduction to the Old Testament. Oxford University Press. 
• Dever, William G. (2001). What Did the Biblical Writers Know and When Did They Know It?: What Archaeology Can Tell Us about the Reality of Ancient Israel. Grand Rapids, MI: Eerdmans Pub. ISBN 978-0-8028-4794-2. OCLC 45487499. 
• ——— (2003). Who Were the Early Israelites and Where Did They Come From?. William B Eermans. ISBN 978-0-8028-0975-9. 
• Finkelstein, Israel; Silberman, Neil Asher (2001). The Bible Unearthed: Archaeology's New Vision of Ancient Israel and the Origin of Its Sacred Texts. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-2338-6. 
• ———; Silberman, Neil Asher (2002) [2001]. The Bible Unearthed: Archaeology's New Vision. Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-86913-1. 
• ———; Silberman, Neil Asher (2006). David and Solomon: In Search of the Bible's Sacred Kings and the Roots of the Western Tradition. Free Press. ISBN 978-0-7432-4362-9. 
• Levy, Thomas E; Higham, Thomas, ur. (2005). The Bible and Radiocarbon Dating: Archaeology, Text and Science. London; Oakville, CT: Equinox. ISBN 978-1-84553-056-3. OCLC 60453952. 
• Kitchen, Kenneth A. (2003). On the reliability of the Old Testament. Grand Rapids, MI: Eerdmans. ISBN 978-0-8028-4960-1. 
• Thiele, ER (1983). The Mysterious Numbers of the Hebrew Kings (3rd izd.). Grand Rapids: Zondervan/Kregel. 

Spoljašnje veze

• Jevrejska enciklopedija (1901—1905)
• A collection of King Solomon links on the Web, LT: VDU, Arhivirano iz originala 15. 1. 2008. g. .
• Oussani, Gabriel (1913), „Solomon”, Catholic Encyclopedia (entry) .
• Solomon na sajtu IMDb (jezik: engleski) Animated depiction of the life of Solomon
• Solomon na sajtu IMDb (jezik: engleski) Artistic movie about the rise and the reign of King Solomon
• Salomon engravings, The De Verda collection .

Njegov prethodnik: David

Car ujedinjenog Izraela

Njegovi naslednici: Rovoam i Jerovoam