Somot

Somot (engl. corduroy, nem. cord) je čvrsta i izdržljiva tkanina sa rebrastom ili valovitom površinom formiranom od rezanih niti, što mu daje „dlakavu”, odnosno „krznastu” teksturu, sličnu baršunu (plišu). Izrađuje se od tri odvojena prediva - jedno u osnovi i dva u potki. Naličje je obično izrađeno jednostavnim ili keper tkanjem, dok je lice rebrasto, sa baršunastim rebrima koja formiraju ova sečena vlakna. Pre sečenja niti zadnji deo tkanine se premazuje lepkom, što sprečava izvlačenje potke iz tkanine tokom sečenja. Lepak se zatim uklanja sa lica i tkanina se četka, kako bi se dobila baršunasta struktura. Tkanina je nastala u Engleskoj, a koristi se za izradu odeće (pantalone, mantili, jakne, košulje, haljine, odeća za lov, uniforme),^[1] ali i za uređenje enterijera (tapaciranje nameštaja, ukrasni jastučići i sl.). Najveći izvoznik somota u svetu danas je Kina.^[2]

Etimologija uredi

Irski radnici u somotskim odelima

U srpskom jeziku „somot” je uobičajeni naziv za ovu vrstu tkanine. Izveden je iz nemačke reči samt, što je zapravo nemački naziv za pliš, tkaninu slične „krznaste” teksture, ali glatke površine.

Na engleskom jeziku ova tkanina se zove corduroy, izvedeno od reči cord - konopac ili žica, što upućuje na uzdužna rebra na tkanini, nalik debelim nitima. Postoje mišljenja da naziv corduroy potiče od francuskog izraza corde du roi (kraljevsko uže), ali i tvrnje da to nije tačno.^[1] Ne postoje istorijski izvori koji bi potvrdili ovu teoriju. Prema drugoj teoriji, engleski naziv tkanine nastao je od prezimena Corderoy. Tkanina je takođe poznata i pod nazivima corded velveteen, Manchester cloth, elephant cord, pincord i dr.^[2]

Istorija uredi

Moderni somotski mantil (1969)

Istoričari veruju da je somot potekao od egipatskog materijala zvanog fustian, ili porhet na našem jezičkom području, a koji je nastao približno 200. godine nove ere. Slično somotu i ova tkanina je izdržljiva i ima rebrastu teksturu, ali na naličju,^[3] hrapavija je i ređe tkana od modernog somota.

Savremeni somot razvili su engleski proizvođači tekstila u 18. veku. Tkanina je ubrzo postala veoma popularna među svim slojevima britanskog društva. Međutim, do 19. veka somot je zamenio baršun (pliš) kao daleko raskošnija tkanin, dostupna eliti, a somot je dobio pogrdni nadimak „baršun za siromašne“.

Popularnost somota je ponovo oživela tokom Prvog svetskog rata, kada je nakratko postala podrazumevana tkanina za izradu pešadijske uniforme, kao i školskih uniformi tog doba. Ova tkanina ostala je relativno popularna tokom prve polovine 20. veka, pre nego što je 50-ih godina izišla iz mode. U popularnu zapadnjačku kulturu vraća se 70-ih godina, a muzički bendovi poput Grejtful Deda popularizuju je širom Sjedinjenih Država. Neki teoretičari mode posmatraju ovu pojavu kao povratak kulturi radničke klase s početka 20. veka, a drugi jednostavno kao „gruvi“ tkaninu sa jedinstvenim bojama i teksturama. Od tada je somot mnogo puta ulazio i izlazio iz mode. Iako je ova tkanina u velikoj meri izgubila svoj kult i dalje se smatra izdržljivom tkaninom, pogodnom za najrazličitije namene, a posebno za pantalone, jakne i dečiju odeću.

Dok se tokom 20. veka somot najčešće proizvodio od sintetičkih vlakana, skorašnji porast interesovanja za prirodne materijale povećao je popularnost tkanina u potpunosti izrađenih od pamuka ili vune.^[2]

Tkanje somota uredi

Princip tkanja somota:
1. rotirajući diskovi noževi
2. odstojni prstenovi
3. niti osnove primarnog tkanja
4. Plutajuće niti trećeg prediva, koje stvaraju rebra
5. niti potke osnovnog tkanja

Somot se izrađuje sa tri odvojena prediva. Dva primarna prediva stvaraju jednostavno tkanje (niti potke koje se smenjuju preko i ispod niti osnove), ređe keper preplet. Kada se završi primarno tkanje, dodaju se plutajuće (labave) niti koje prelaze preko najmanje četiri niti osnove. Ove plutajuće niti se zatim presecaju po sredini, što na licu tkanine stvara karakteristična uzdužna rebra (valove) formirana od velikog broja tankih niti. Na naličje tkanine nanosi se lepak, kako bi se osiguralo da se pređa koja stvara rebra ne izvuče tokom procesa sečenja. Ovaj lepak se kasnije u doradi uklanja, presečeni vrhovi niti se pale gasnim plamenom i površina se četka, kako bi se dobila ujednačena rebra, mekana na dodir.

Rebra, odnosno valovi mogu biti različite širine. Kvalitet tkanine određuje broj rebara. Standardni broj je 11-12 po jednom inču (oko 4,5 po 1 cm). Što je manji broj rebara, to će ona biti deblja. Istovremeno, veći broj rebara ukazuju na to da su ona tanja i bliže jedno drugom. Takav somot je čvršći i dugotrajniji.

Za izradu somota najčešće se koriste pamuk, mešavina pamuka i poliestera ili samo poliester. Ponekad se izrađuje i od vune, ali rebrana na vunenom somotu nisu toliko izražena kao na somotu napravljenom od drugih materijala. Somot se prodaje u širokom spektru različitih boja, a naročito je estetski privlačan onaj čija je boja neravnomerno izbledela, što se postiže u procesu dorade tkanine.^[2]

Vrste somota uredi

Postoji nekoliko različitih podvrsta somota:

Standardni somot (engl. Standard corduroy) ima 11 rebara po inču. Standardnim se smatra svaki somot čiji se broj rebara na 1 inču kreće između 8 i 13.
Slonovski somot (engl. Elephant cord) nazvan je prema prepoznatljivim naborima u slonovoj koži. Ova vrsta somota ima vrlo debela rebra i njihov broj se kreće 1,5 i 6 po inču (rebra mogu biti šira od 1 cm).
Pinvejl somot (engl. Pinwale corduroy; pin=čioda, špenadla, wale=pruga, naziv za pruge na somotu), kod nas poznat i kao sitni somot za razliku od slonovskog, ima veliki broj veoma tankih rebara po svakom inču. Oni najfinijeg tkanja mogu ih imati i do 21.
Pigmentno bojeni somot izdvaja se zbog posebnog procesa bojenja koji rezultira mrljastim izgledom tkanine, koji postaje sve izraženiji pri svakom pranju.
Spandeks somot odlikuje se rastegljivošću, jer se proizvodi od mešavine pamuka ili vune sa spandeksom. Od spandeks somota se najčešće proizvodi odeća za decu.
Bedford kord (engl. Bedford cord) je američka tkanina sličnog tkanja kao i somot. Razlika je u tome što kod Bedford korda niti pređe u rebrima ostaju nesečene, pa samim tim i manje izražene.

Standardni somot žute boje
Slonovski somot sa 5 rebara po inču
Krupni somot (levo) sa oko 7, i sitni somot (desno) sa oko 16 rebara po inču
Pigmentirano bojeni somot
Pamučni somot (levo) i vuneni (desno)
Uniforma od Bedford korda

Upotreba somota uredi

U prošlosti su proizvođači odeće koristili somot za izradu najrazličitijih tekstilnih proizvoda, od radne odeće i vojničkih uniformi do šešira i presvlaka za nameštaj. Međutim, ova tkanina više nije toliko popularna, pa se i njena primen donekle smanjila. Danas se prvenstveno korist za izradu udobne i ležerne odeće u sportskom stilu^[4] - jakni i pantalona, posebno onih „na tregere”. Iako su izgubile popularnost koju su imale 70-ih, somotske pantalone ipak ne izlaze iz mode.

Proizvođači nameštaja takođe koriste somot za izradu presvlaka za stolice i kauče, kao i ukrasnih jastuka. Od 1910. godine neki od prvih modela automobila imali su sedišta tapacirana upravo somotom, ali su ga brzo zamenile izdržljivije tkanine.

Somot je, zbog komplikovanije tehnologije izrade, nešto skuplji od većine tkanina izrađenih od istih materijala, ali je osavremenjavanje proizvodnje uveliko smanjilo tu razliku^[2]