Википедија

Spisak neprijateljskih zemalja

списак на Викимедији

Spisak neprijateljskih zemalja (rus. Список недружественных стран) je spisak zemalja koje je objavila ruska vlada zbog angažovanja u aktivnostima za koje vlada smatra da su „neprijateljske“ prema Rusiji.

      Rusija
      Zemlje na "Spisku neprijateljskih zemalja"

Prvi put je uspostavljena u maju 2021. sa samo dve zemlje navedene na listi – Sjedinjenim Državama i Češkom, lista je od tada proširena na 56 zemalja i teritorija i na Evropsku uniju nakon što su te zemlje uvele sankcije Rusiji nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. U julu 2022. godine, ruska vlada je izdala saopštenje u kojem se navodi da su dodane i Grčka, Slovenija, Slovačka, Hrvatska i Danska. Na listi su sve zemlje članice G7 i svih 27 država članica Evropske unije.

Zemlje dodane na listu neprijateljskih zemalja podležu određenim ograničenjima vezanim za njihove odnose sa Rusijom, uključujući trgovinska i valutna ograničenja i ograničenja zapošljavanja u diplomatskim predstavništvima navedenih zemalja u Rusiji.

Spisak zemalja i regiona uredi

Češka i Sjedinjene Američke Države su dodate na listu u maju 2021, [1] dok su ostale zemlje na listi dodane od marta 2022. nadalje.[2]

Pozadina uredi

U junu 2018. godine, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim ovlašćuje vladu da uvede kontramere protiv zemalja za koje je utvrđeno da su učestvovale u „neprijateljskim“ akcijama protiv Rusije. Navedene kontramere uključivale su ograničenja uvoza i izvoza, suspenziju ili prekid međunarodne saradnje ili privatizaciju državne imovine.[3] U saopštenju o usvajanju zakona koje su objavili ruski državni mediji posebno su navedene Sjedinjene Države kao meta zakona. [4]

U aprilu 2021. portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova najavila je da će Rusija objaviti „Spisak neprijateljskih zemalja” koji uključuje Sjedinjene Države.[5] Rani nacrti liste su procureli i uključivali su do deset zemalja, [6] ali konačna lista koju je objavila Rusija sadržala je samo dve: Sjedinjene Države i Češku.[7] Objavljujući listu, ruska vlada je ograničila češku ambasadu u Rusiji da zapošljava najviše 19 ruskih državljana i zabranila američkoj ambasadi u Rusiji da zapošljava bilo koje lokalne službenike.[8]

Odnosi Rusije sa obe zemlje tada su bili na niskom nivou. Sjedinjene Države i Rusija su nedavno proterale jedne druge diplomate, a Sjedinjene Države su uvele sankcije Rusiji kao odmazdu za navodne ruske sajber napade i mešanje u američke izbore. Slično, Češka je optužila ruske obaveštajne službenike da stoje iza dve eksplozije skladišta municije unutar zemlje 2014. godine.[9]

Proširenje liste u martu 2022 uredi

U februaru 2022. Rusija je pokrenula invaziju punog obima na susednu Ukrajinu.[10] Brojne zemlje širom sveta počele su da uvode ekonomske sankcije Rusiji kao odmazdu za invaziju sa ciljem da oštete rusku ekonomiju, [11] pored odluke Mikronezije da prekine diplomatske odnose sa Rusijom. Kao odgovor, Rusija je proširila listu neprijateljskih zemalja na 48 zemalja širom sveta koje su uvele sankcije ili prekinule diplomatske odnose.[12]

Ograničenja za navedene zemlje i regione uredi

Pravni osnov za uvođenje sankcija protiv zemalja koje se smatraju „neprijateljskim“ Rusiji prvobitno je usvojen u junu 2018. sa nizom dostupnih kontramera, uključujući ograničenja uvoza i izvoza, suspenziju ili prekid međunarodne saradnje ili privatizaciju državne imovine, ali bez konkretnih ciljeva.[4] Kada su Sjedinjene Države i Češka Republika dodane na listu u aprilu 2021. godine, Rusija je ograničila broj lokalnih službenika koje bi mogle da angažuju diplomatska predstavništva dve zemlje u Rusiji.[9] Ambasada Češke je mogla da zaposli samo 19 ruskih radnika, dok ambasada Sjedinjenih Država nije mogla da zaposli nijednog.[9]

U martu 2022, kao osvetu na sankcije uvedene Rusiji kao odgovor na njihovu invaziju na Ukrajinu, Rusija je dodala dodatnih 48 zemalja koje su joj uvele sankcije na listu neprijateljskih zemalja. Dužnici iz zemalja sa spiska koji su tražili isplatu duga morali su da otvore poseban bankovni račun u ruskoj banci da primaju uplate u ruskoj valuti, rubljama, a ne u nekoj drugoj međunarodnoj valuti.[13] Pored toga, svi novi korporativni poslovi između ruskih kompanija i entiteta u zemljama sa liste neprijateljskih zemalja morali su da traže odobrenje od vladine komisije.[13]

Putin je nekoliko nedelja kasnije najavio da će Rusija prihvatiti samo rublju kao plaćanje za ruski izvoz prirodnog gasa u zemlje sa liste neprijateljskih zemalja.[14] Kao rezultat zamrzavanja deviznih rezervi ruske Centralne banke u evrima i dolarima od strane neprijateljskih zemalja, pored SVIFT-ove zabrane transfera dolara i evra u ili iz velikog dela ruskog bankarskog sektora, Rusija više nije razmatrala plaćanje u dolarima i evrima preko stranih računa. Ruska Gazprombanka i Rosnjeftbanka pošteđene su sankcija SVIFT-a kako bi se omogućila obrada plaćanja za ruski gas i naftu Gaspromu i Rosnjeftu. Međutim, Rusija je i dalje bila suočena sa rizikom da bi uplata energije u dolarima ili evrima uskladištena u ovim bankama takođe tamo mogla biti zamrznuta u budućem produženju zabrane SVIFT-a. Sa zahtevom za plaćanje u rubljama, ovo je sprečeno. Putin je rekao da zbog toga „nema smisla“ primati uplate u drugim valutama.[15] Pored toga, međunarodne sankcije protiv Rusije izazvale su pad vrednosti rublje.[16] Evropska unija, koja je dodata na listu, oslanja se na Rusiju za 40% svog uvoza prirodnog gasa, a prisilno plaćanje u rubljama moglo bi pomoći da se poveća potražnja i vrednost valute.[15]

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o uvođenju viznih ograničenja za građane iz „neprijateljskih zemalja“, odluku donetu kao odmazdu na neprijateljske mere koje je preduzela Evropska unija, saopštio je Kremlj 4. aprila 2022. godine. Prema uredbi, Rusija će delimično suspendovati svoje pojednostavljene sporazume o vizama sa zemljama članicama EU zajedno sa Norveškom, Islandom, Švajcarskom i Lihtenštajnom. Kremlj je saopštio da je dekretom takođe naloženo ministarstvu spoljnih poslova zemlje da uvede pojedinačna ograničenja ulaska strancima i licima bez državljanstva koji počine neprijateljska dela protiv Rusije, njenih građana ili pravnih lica.[17]

Rusija je zabranila izvoz inertnih gasova, uključujući neon i helijum, u „neprijateljske zemlje“ 31. maja 2022. godine. Ovo je bila kontrasankcija koja je usledila nakon zabrane izvoza elektronike u Rusiju.[18]

Rusija je 22. jula 2022. dodala Hrvatsku, Dansku, Grčku, Slovačku i Sloveniju pojedinačno na listu, odvojeno od Evropske unije.[19] Ruski premijer Mihail Mišustin izjavio je da je spisak sada sastavljen od zemalja koje su „usvojile akcije koje su neprijateljske prema Rusiji, a posebno protiv ruskih diplomatsko-konzularnih predstavništava u inostranstvu“.[19] Danska ambasada u Rusiji ograničena je na 20 zaposlenih, grčka na 34, a slovačka na 16. Osim toga, hrvatske i slovenačke ambasade "neće moći da angažuju zaposlene u svojim diplomatsko-konzularnim predstavništvima".[19]

Rusija je 24. jula 2022. na listu dodala Bahame, Gernzi i Ostrvo Men.[20]

Izvori uredi

  1. ^ „Russian government approves list of unfriendly countries”. Russian News Agency TASS. 14. 5. 2021. 
  2. ^ „Russian government approves list of unfriendly countries and territories”. Russian News Agency TASS. 7. 3. 2022. 
  3. ^ „Putin signs law on countersanctions against unfriendly states”. Russian News Agency TASS. 4. 6. 2018. 
  4. ^ a b „Putin signs law on countersanctions against unfriendly states”. Russian News Agency TASS. 4. 6. 2018. 
  5. ^ „Russia Puts U.S. Top of 'Unfriendly Countries' List”. Newsweek. 27. 4. 2021. 
  6. ^ „Russia includes Baltic states in its list of unfriendly nations - newspaper”. Baltic Times. 28. 4. 2021. 
  7. ^ „Russian government approves list of unfriendly countries”. Russian News Agency TASS. 14. 5. 2021. 
  8. ^ „Russia lists US, Czech Republic as 'unfriendly states'”. France 24. 14. 5. 2021. 
  9. ^ a b v „Russia lists US, Czech Republic as 'unfriendly states'”. France 24. 14. 5. 2021. 
  10. ^ Parker, Claire (23. 2. 2022). „What counts as an 'invasion,' or as 'lethal aid'? Here's what some terms from the Russia-Ukraine crisis really mean.”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 05. 03. 2022. g. Pristupljeno 23. 2. 2022. 
  11. ^ Melander, Ingrid; Gabriela, Baczynska (24. 2. 2022). „EU targets Russian economy after 'deluded autocrat' Putin invades Ukraine”. Reuters. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  12. ^ „Russian government approves list of unfriendly countries and territories”. Russian News Agency TASS. 7. 3. 2022. 
  13. ^ a b „Russia issues list of 'unfriendly' countries amid Ukraine crisis”. Al Jazeera. 8. 3. 2022. 
  14. ^ „Putin says 'unfriendly' countries must now pay for Russian natural gas in rubles”. The Hill. 23. 3. 2022. 
  15. ^ a b „Putin wants 'unfriendly countries' to pay rubles for gas”. Associated Press. 23. 3. 2022. 
  16. ^ „'It will be a lot harder on people.' How sanctions will impact ordinary Russians”. USA Today. 1. 3. 2022. 
  17. ^ „Putin signs decree on retaliatory visa measures for citizens from "unfriendly countries"”. Xinhua net. 22. 5. 2022. 
  18. ^ „Russia limits exports of noble gases, a key ingredient for making chips”. 
  19. ^ a b v „Greece listed as 'unfriendly country' by Russia in expanded list”. Neos Kosmos. 23. 7. 2022. Pristupljeno 24. 7. 2022. 
  20. ^ „Russia adds Bahamas, Guernsey, Isle of Man to list of unfriendly countries and territories”. Tass. 24. 7. 2022. Pristupljeno 24. 7. 2022. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_непријатељских_земаља&oldid=27011946”