Sretenjska velika narodna skupština

Sretenjska velika narodna skupština je održana 14. februara 1835. godine[1] na hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje, po kojem nosi naziv.

Sretenjska velika narodna skupština

uredi
 
Prva strana Sretenjskog Ustava

Ha osnovu hatišerifa Srbija je dobila pravo vlastite unutrašnje uprave, a s tim u vezi bilo je potrebno da se donese ustav i propišu potrebni zakoni. Miloš se za taj posao pripremao još ranije utoliko više što se i u narodu, a naročito među narodnim starešinama, Javio pokret koji je težio za tim da se Kneževa vlast ograniči i da se zavede puna zakonitost koje dotle nije bilo u meri koja je bila potrebna. Bio je pripremljen i novi ustav koji je trebalo obnarodovati. Da bi se to izvelo, sazvana je za Sretenje, 14. februara 1835.[1] y Kragujevcu, velika narodna skupština na kojoj je bilo oko 4000 lica, i to je najveća narodna skupština iz vremena Kneza Miloša. Na njoj nisu bili samo narodne starešine, kmetovi i činovnici, nego i od naroda izabrani poslanici, kojima su troškove podmirivali krajevi koje su zastupali na skupštini.

Skupština je protekla vrlo svečano. Knez Miloš je držao besedu kojom je skupštinarima objasnio sistem nove uprave koja će se zavesti. Posle toga pročitan je novi ustav od poglavlja do poglavlja koji je skupština primila jednoglasno, javnim glasanjem i bez ikakva pretresa. Ustav je, u stvari, bio oktroisan od strane Kneza Miloša.

Sretenjski ustav prvi je ustav vazalne Srbije u kome se, y VIII glavi, predviđa i ustanova narodne skupštine, a na osnovu toga ustava ustanovljeno je i ministarstvo.

Odredbe Sretenjskog ustava iz 1835. o narodnoj skupštini

uredi

Sretenjski ustav iz 1835 sadrži ove odredbe o narodnoj skupštini:

  • (Čl. 82) — Skupština narodna sastoji se iz sto, najodabraniji, najrazumniji, najpošteniji i povjerenije narodno u najvećem stepenu zaslužujući deputata iz sviju Okružija i svega Knjažestva Serbije. Kako će se ovi deputati, i po koliko od svakog Okružija birati, dokle li njiovo zvanije trajati, odrediće se osobitim zakonom.
  • (Čl. 83) — Svaki deputat koi bi se birao za Skupštinu narodnu, ne smje mlađi biti od 30 godina.
  • (Čl. 84) — Svaki deputat naroda šalje se u skupštinu o trošku oni koji ga šilju.
  • (Čl. 85) — Skupština narodna kupi se svake godine po jedan put o Đurđevudne u punom čislu na pozvanije knjažeskog ukaza, ako li bude nužio i više puta u godini. Isto tako i odpušta se knjažeskim Ukazom.
  • (Čl. 86) — Nikakav danak ne može se naložiti ili udariti bez odobrenija narodne skupštine.
  • (Čl. 87) — Svaki danak određuje se samo za jednu godinu dana; i ako se po istečeniju ove vidi i dokaže iz računa kaznačejstva državnog, da nije dovoljan, to će ga skupština narodna za drugu godinu shodno povisiti, kako bi manjak prošle godine izišao.
  • (Čl. 88) — Skupštini narodnoj dužna je finansija davati svake godine a na zahtevanje njeno i pre, čiste račune kako o prihodima tako i o rashodima državnim.
  • (Čl. 89) — Godišnja plaća Knjažeska ne može se bez odobrenija narodne skupštine povisiti, no i bez odobrenija Knjaza ne može se umanjiti.
  • (Čl. 90) — Narodna shupština ima pravo činiti Knjazu i Državnom Sovjetu predstavlenija o žalbama kakvim i tegobama, i moliti ji, da izdadu zakon o tomu; javljati im zloupotreblenija, koja bi vidila u pravleniju; i tužiti se Knjazu na Državni Sovjet, ako bi členovi njegovi ili druge vlasti narušile ustav ili prava, utvrđena ustavom, i narušile prava koga god Srbina.
  • (Čl. 91) — Samo narodnoj skupštini predstoji pravo razpolagati danak na narod.

U drugim odeljcima toga ustava narodnoj skupštivi daju se još nekoja prava.

  • (Čl. 28) — Tako narodna skupština zajedno sa Državnim Sovjetom bira kneza u slučaju izumiranja loze Obrenovića i predlaže ga Porti na potvrdu.
  • (Čl. 54) — Sa narodnom skupštinom Knjaz razgovara preko Državiog Sovjeta, ukoliko mu se ne dade prilika da se sam neposredno s njom sporazumeva.
  • (Čl. 104) — Zajam za državne potrebe može se praviti samo uz pristanak narodne skupštine.
  • (Čl. 131) — Kad se budu podizale bolnice, škole i druge državne ustanove, narodna skuština treba da im opredeli trošak.
  • (Čl. 140) — Promene u ovome ustavu mogu se vršiti samo uz pristanak narodne okupštine.

Izvori

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b po gregorijanskom kalendaru ili 2. februara po julijanskom kalendaru tada korišćenom u Srbiji


Narodne skupštine Srbije

1835