Srpska liberalna stranka

Srpska liberalna stranka (SLS) je nekadašnja klasično liberalna, nacionalistička, monarhistička i antikomunistička politička stranka u SR Jugoslaviji i Republici Srbiji, osnovana 1991. godine. Raspuštena je 2010. godine, pošto nije uspela da prikupi dovoljan broj potpisa za preregistraciju političke stranke, koja je bila predviđena novim Zakonom o političkim strankama.

Srpska liberalna stranka
Grb Srpske liberalne stranke.jpg
Grb Srpske liberalne stranke
PredsednikMilovan Jeremić
OsnivačNikola Milošević,
Kosta Čavoški.
Osnovana22. januar 1991.
Raspuštena24. januar 2010.
PrethodnikDeo Demokratske stranke
SedišteBeograd,
 Srbija
Ideologijaklasični liberalizam,
srpski nacionalizam,
monarhizam,
antikomunizam.
BojeŽuta

PredistorijaUredi

Kada je Inicijativni odbor Demokratske stranke najavio osnivanje ove političke stranke 1989. godine, bio je sastavljen od pojedinaca različitih ideoloških pozicija, koje je okupljala samo jedna zajednička ideja, a to je obnova stranačkog pluralizma. Do prvih unutrašnjih sukoba došlo je uoči opštih izbora u decembru 1990. godine. Vladajuća Socijalistička partija Srbije je načinila izvesne ustupke prema opoziciji, koji nisu bili dovoljni za organizovanje poštenih izbora. Ipak, predsednik DS dr Dragoljub Mićunović i dr Zoran Đinđić (predsednik Izvršnog odbora DS) su smatrali da je to sjajna prilika da se na praktičnim primerima ukaže građanima na neregularnosti i izborne manipulacije koje će SPS sprovoditi. S druge strane, grupa visokih funkcionera Demokratske stranke okupljena oko dr Koste Čavoškog, dr Nikole Miloševića, Aleksandra Petrovića, Milana Božića i dr Vladete Jankovića, najavila je 9. oktobra bojkot izbora. Ovo je rezultiralo time da Demokratska stranka na izborima dobije svega 7 poslaničkih mandata, odnosno 374.887 glasova ili 7,5% i tako se nađe na trećem mestu sa 8 puta manje glasova od SPS-a i dva puta manje glasova od SPO-a. Za izborni neuspeh, zastupnici bojkota su okrivili Mićunovića. Međutim, radilo se o oštrijem ideološkom obračunu između stranačkih funkcionera bliskih levičarskim idejama, gde su bili Mićunović i Đinđić i onih kojima je bila bliža konzervativna desnica, odnosno Čavoški i Milošević.

IstorijaUredi

 
Akademik dr Nikola Milošević, prvi predsednik SLS

Srpska liberalna stranka je osnovana 22. januara 1991. godine. Za prvog predsednika je izabran akademik dr Nikola Milošević, a među osnivačima su bili dr Kosta Čavoški (profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu), Vladan Vasiljević, Aleksandar Petrović i Milan Božić. Stranci su se pridružili istoričar i akademik dr Vasilije Krestić, dr Smilja Avramov (profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu), dr Milo Lompar (profesor Filološkog fakulteta u Beogradu) i psiholog dr Žarko Trebješanin (profesor na FASPER-u).[1]

Stranka se 16. oktobra jasno deklarisala kao monarhistička i založila za obnovu ustavne monarhije. Čavoški je tada izjavio da bi to predstavljalo simboličan, ali radikalan otklon od komunističke prošlosti. Budući da su u rukovodstvu Demokratske stranke ostali akademik Borislav Pekić (član Krunskog saveta) i dr Vojislav Koštunica, koji su nastavili da predvode nacionalno krilo stranke, SLS nije predstavljao ozbiljnu konkurenciju.

Zajedno sa Srpskim pokretom obnove i Novom demokratijom, SLS je osnovala Ujedinjenu srpsku demokratsku opoziciju (USDO) 22. maja 1991. godine. Na Trgu republike u Beogradu su 9. juna održali protestni skup, koji je prošao mirno. Tada ih je kritikovao Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke i nazvao ih izdajnicima, na šta su oni njemu uzvratili kvalifikacijom da je "crveni vojvoda", a njegove pristalice nazvali "crveni četnici". Ova koalicija je prestala da postoji tokom leta iste godine.

Uoči parlamentarnih izbora 1992. godine, Srpska liberalna stranka je sa Srpskim pokretom obnove i Novom demokratijom osnovala koaliciju DEPOS. Demokratska stranka nije ušla u koaliciju zbog oštrog neslaganja sa monarhističkim i tradicionalističkim opredeljenjima koalicije. Akademik Ljubomir Tadić, funkcioner DS-a, nazvao je Srpsku liberalnu stranku "satelitom Srpskog pokreta obnove". Kasnije je DEPOS-u pristupila i Demokratska stranka Srbije, čiji se predsednik dr Vojislav Koštunica izdvojio iz Demokratske stranke u julu 1992. godine.

SLS je napustila DEPOS pred izbore u novembru 1993. godine, jer se nezadovoljna izbornim uslovima odlučila za bojkot izbora. Stranački funkcioner Milan Božić je tada napustio SLS i pridružio se Srpskom pokretu obnove.

Nakon smene Dragoljuba Mićunovića i dolaska Zorana Đinđića na mesto predsednika Demokratske stranke 1994. godine, ona počinje da dobija nacionalno-demokratski kurs. Tako je došlo do kratkotrajne saradnje sa Srpskom liberalnom strankom, sve dok nije formirala koalicija Zajedno 1996. godine, od strane Demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove i Građanskog saveza Srbije.

Srpska liberalna stranka je bojkotovala izbore 1997. godine, zajedno sa većinom opozicionih stranaka.

U koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije, SLS je izašla na parlamentarne izbore 2003. godine. Tada su dobili samo jedno poslaničko mesto, a narodni poslanik je postao Nikola Milošević, predsednik SLS.

Raspuštanje i nasledniciUredi

Posle smrti Nikole Miloševića u januaru 2007. godine, novi predsednik SLS je postao Milovan Jeremić. Posle donošenja novog Zakona o političkim strankama, Srpska liberalna stranka nije uspela da prikupi 10.000 potpisa za preregistraciju i obrisana je iz registra političkih stranaka 24. januara 2010. godine.

Pošto je bilo uočeno da SLS neće prikupiti potpise, 3. januara 2010. godine je osnovan Srpski liberalni savet, udruženje građana koje je trebalo da produži politiku Srpske liberalne stranke.

Srpski liberalni savet se 2015. godine pridružio koaliciji Demokratske stranke Srbije i Dveri.[2] Generalni sekretar Srpskog liberalnog saveta Aleksandar Nedić, unuk generala Milana Nedića, bio je kandidat za narodnog poslanika na listi DSS-Dveri na izborima 2016. godine.

Trenutni zastupnik Srpskog liberalnog saveta je Milorad Stanojlović.

IdeologijaUredi

Rehabilitacija političkih osuđenikaUredi

Srpska liberalna stranka se zalagala za rehabilitaciju političkih osuđenika, koje su osudile komunističke vlasti u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata iz ideoloških razloga.

Zajedno sa Omladinom Demokratske stranke Srbije, Srpska liberalna stranke je 3. maja 2006. godine podnela zahtev za rehabilitaciju dr Slobodana Jovanovića, predratnog rektora Beogradskog univerziteta, dekana Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednika Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije u emigraciji. Rešenje o rehabilitaciji je doneto 25. oktobra 2007. godine, te su posmrtni ostaci Slobodana Jovanovića preneti u Srbiju i sahranjeni 10. decembra 2011. godine na Novom groblju u Beogradu.

Dana 26. februara 2009. godine, Vojislav Mihailović (unuk generala Dragoljuba Draže Mihailovića) je pokrenuo zahtev za rehabilitaciju svog dede, uz podršku Srpske liberalne stranke, Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i profesorke međunarodnog prava Smilje Avramov.

Tokom 2008. godine, Aleksandar Nedić (unuk generala Milana Nedića) je uz pomoć Srpske liberalne stranke pokrenuo postupak za rehabilitaciju svog dede.[3]

Istaknuti članoviUredi

ReferenceUredi

  1. ^ „Alarm srpske javnosti”. 8. mart 2010. 
  2. ^ „Srpski liberalni savet i PULS pristupili „Patriotskom bloku. Nova srpska politička misao. 31. januar 2015. 
  3. ^ Radišić, Nikola (6. novembar 2015). „Rehabilitacija Nedića - izjednačavanje žrtava i zločinaca”. N1.