Srce tame
Srce tame je roman Džozefa Konrada, prvi put objavljen 1899. godine, zasnivajući ga na svojim iskustvima sa putovanja duž reke Kongo 1890. godine. Istoričari književnosti obično kažu da je Konrad u njemu neznatno stilizovao lično iskustvo.
_-_Conrad,_Heart_of_Darkness_1.jpg)
Pripovedač u romanu Marlou svojim prijateljima u Engleskoj kroz priču dočarava različite sredine i vremena. On najpre nastoji da dočara davnu prošlost, kada su Rimljani uz Temzu prodirali u srce tame, tada još varvarskog britanskog ostrva. Niz tu istu Temzu Marlou se otiskuje i u srce tame novijih vremena, kada se odvija njegovo putovanje uz Kongo, do srca Afrike.
Prikazujući različite svetove, kulture i načine života, Džozef Konrad nastoji da pokaže kako je život, u osnovi, isti. Posebno je upečatljiv lik Kerca, koji simbolizuje protivrečnosti ljudske prirode – na jednoj strani je surov, a na drugoj on je i u samrtnom času neko ko kao svetinju čuva sliku svoje drage. Zato Marlou i kaže na kraju da će iza mrtvoga Kerca ostati ono što je govorio u samrtnom času, i njegov život, kao veliki primer za druge ljude.
U „Srcu tame“ Džozef Konrad je težio da prikaže onu ljudsku dramu koja se zasniva na sukobu idealizma i surovosti i koja od čoveka traži da se čas vraća na ono divlje i prvobitno, a da potom, sa istom strašću, uništava i ono iskonsko, oduzimajući tako smisao i svom životu. I da tako trasira svoj put ka usamljenosti i porazu.
Spoljašnje veze uredi
- Muharem Bazdulj - „Srce tame“ (KCNS, januar 2024) (jezik: srpski)
