Stanoje Glavaš
Stanoje Stamatović, poznatiji kao Stanoje Glavaš (Glibovac, 21. februar 1763 — Baničina, 15. februar 1815)[1][a] bio je hajduk pre ustanka, vojvoda u Smederevskoj nahiji, jedan od mogućih kandidata za vođu ustanka[2] i jedan od najistaknutijih starešina i junaka u Prvom srpskom ustanku. Bio je predviđen za vođu Prvog srpskog ustanka (1804), ali je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu.
Stanoje Glavaš | |
|---|---|
 | |
| Puno ime | Stanoje Stamatović |
| Datum rođenja | 21. februar 1763. |
| Mesto rođenja | Glibovac Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 15. februar 1815. (51 god.) |
| Mesto smrti | Baničina Osmansko carstvo |
Biografija uredi
Rođen je u selu Glibovcu, kod Smederevske Palanke, od oca Dimitrija i majke Marice, koji su se u taj kraj doselili iz jednog planinskog sela u blizini Debra, bežeći od turskog zuluma i sukoba sa njima. Posle Stanoja su rođeni brat Đoka i sestra Stana. Kada je Stanoje imao svega 14 godina, oko jeseni 1777. godine, pri skupljanju harača, Turci su pretukli oca, pred celom porodicom, posle čega je ovaj pao u postelju, a zatim umro. Posle očeve sahrane, da bi ga sačuvala od teških poslova na selu, majka je Stanoja dala na abadžijski zanat kod očevog poznanika Sreje u Palanci. Majka se posle toga preudala za Petra Stanića, udovca sa dvoje dece, pa je otišla sa Đokom i Stanom da živi u Selevcu. Sa Petrom je posle toga dobila još jednog sina i ćerku.[1]
Stanoju je zanat išao dobro. Kod Sreje je osim zanata, naučio da čita i piše. Sreja mu je zatim pomogao da otvori sopstvenu radnju i predao mu deo klijenata. U kuću mu je posle toga došao dunđer Borisav Petrović iz Negotinske Krajine, pa su oni posle zajedno otvorili i dunđersku radnju. Kako su mu oba posla dobro išla i imanje se uvećalo, Stanoje ubrzo doveo kod sebe brata Đoku i sestru Stanu da mu pomažu.[1]
Prvi srpski ustanak uredi
Na poziv Karađorđa da se pridruže borbi protiv Turaka, Stanoje se odazvao videvši da su se pridružili i njegovi zemljaci iz Glibovca. Njegovo prvo učešće počelo je prilikom osvajanja tvrđave Rudnik. Karađorđe ga je brzo zavoleo, Stanoje ga je svuda pratio i postao njegova desna ruka.[1] U borbama kod Batočine je ranjen.[3]
Istakao se u boju na Deligradu i opsadi Beograda. Stanoje Glavaš je sa 2.500 pešaka, 500 konjanika i jednim drvenim okovanim topom početkom septembra 1806. godine oslobodio Prokuplje od Turaka, a već sutradan ustanici su oslobodili i Kuršumliju.[4]
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Posle ustanka uredi
Glavaš je zbog svoje hajdučke prošlosti, učešća u Prvom srpskom ustanku i popularnosti među rajom bio stalno pod pratnjom ljudi Sulejman-paše Skopljaka.[5] Turci su ga ubili na Sretenje 15. februara 1815. godine po nalogu Sulejman paše[1], posle propasti Hadži-Prodanove bune, iskasapivši celo njegovo telo i odsekavši mu glavu, u selu Baničina[1] pored Smederevske Palanke. U blizini mesta pogibije, u jednoj jaruzi pored puta, prvobitno je bio i sahranjen. Glavu su Turci odneli Sulejman-paši na uvid, posle čega je dugo stajala okačena na čengel ispred Stambol kapije, a zatim je nestala, da bi se kasnije pojavila sahranjena sa telom. Postoje dve verzije priče o tome kako je glava dospela do groba[1]:
- glavu je krišom noću skinula njegova polusestra Marija iz Dubone
- glavu je otkupila njegova sestra Stana od jednog Turčina, kradom, od dela Stanojevog blaga
Baničanci su 1902. godine osnovali Odbor za podizanje spomenika Stanoju Glavašu. Podigli su mu kamenu grobnicu, u dvorištu crkve Svetog Arhangela Gavrila (podignute 1892. godine), u kojoj su ga ponovo sahranili 26. maja 1902. Spomenik je dobro očuvan i na njemu piše:[1]
СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
војвода
Рођен у Глибовцу
Погинуо 1815 год. у Бањичине
Кости пренете и сахрањене 26. маја 1902. године.
Овај споменик је подигнут прилозима племенитих Срба.
U pismu iz 1816. godine Hristifor Obrenović pišući svom stricu knezu Milošu navodi da je „Karađorđe bio sluga kod Glavaša Stanoja“.[6]
Potomci uredi
Jedini Stanojevi potomci su po liniji njegovog brata Petra, prezime su promenili u Petrovići, po starom srpskom običaju kada najstariji sin uzima prezime po očevom imenu, i žive u Smederevu. Stanojeva porodična loza povezana je još sa lozom Hajduk Veljka Petrovića, pošto je Stanoje za njega udao Petrovu ćerku. Potomci Hajduk Veljka (Hajdukveljkovići), danas žive u Smederevu.[7]
1930-ih je u Kruševcu živela Persida Radojković-Glavašević, unuka Stanojevog brata Milosava koji je bio oborknez u Bivolju. Njena tri sina Milan, Milivoje i Ljubomir su poginuli u Prvom svetskom ratu.[8]
Sećanje na Stanoja Glavaša uredi
- Đura Jakšić je napisao dramu „Stanoje Glavaš“, ova istorijska drama je jedna od tri Jakšićeve drame i prikazuje se u mnogim pozorištima.
- Miladin Stevanović je 2005. objavio knjigu „Stanoje Glavaš“ na 404 strane. ISBN 978-86-7712-065-8. (izdavač „Knjiga komerc“, Beograd).
- Spomenik Stanoju Glavašu u Glibovcu
- OŠ „Stanoje Glavaš” Glibovac
Napomene uredi
- ^ datumi po gregorgijanskom kalendaru u izvoru [1]: stoji datum rođenja 10. februar „po starom kalendaru“ i datum smrti 15. februar - Sretenje
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z Stevanović 2005
- ^ Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd: Teodosijev grob, Nadežda katanić, Saopštenje XV 1983 27. 10. 2012, Pristupljeno 20. 11. 2012, (pp. 343-347)[mrtva veza], Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ Stanojević & Vulićević 2023, str. 23.
- ^ „Stanoje Glavaš”. Srpska enciklopedija (na jeziku: srpski). 2018-02-07. Pristupljeno 2023-01-28.
- ^ Stevanović 1990, str. 73.
- ^ Nepravda Miloša Obrenovića prema sinovcima: Dalje od Srbije dalje od vlasti („Večernje novosti“, 5. jul 2015)
- ^ http://www.snd-us.com/sloboda-online/1798-junak-hajduk-vojvoda.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Babović, S. (5. 11. 2022). „BOLNA ISPOVEST UNUKE JUNAKA STANOJA GLAVAŠA U KRUŠEVCU: Sva tri sina sam dala sam u rat, zato dobijam mesečno 40 dinara”. Večernje novosti. Pristupljeno 6. 11. 2022.
Literatura uredi
- Stevanović, Miladin (1990). Drugi srpski ustanak. Dečje novine.
- Stevanović, Miladin (2005). Stanoje Glavaš. Beograd: Knjiga-komerc. ISBN 978-86-7712-065-8.
- Stanojević, Marko; Vulićević, Danijela (2023). Milosav Lapovac : između knjaza i naroda. Lapovo: Opštinska biblioteka „Slovo”. ISBN 978-86-81710-05-0. COBISS.SR 133800713
Spoljašnje veze uredi
- Potraga za blagom – zlatna lobanja Stanoja Glavaša, Politikin Zabavnik, broj 3305, Miodrag Milanović, 2015.
- Đura Jakšić: Stanoje Glavaš (tekst drame)
- Stanoje Glavaš, Treće oko Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2020)
- Baština ratnika: Boj na Deligradu (4.9.2012)
- Poreklo, Potomci
- Dan online - Ljudi i događaji: Mlade podsjećati na djela Stanoja Glavaša (23.10.2016)
