Stevan Magazinović
Stevan Magazinović (Šabac, 1804 — Beograd, 16. februar 1874) bio je srpski političar i sudija. Bio je predsednik Vrhovnoga suda, ministar unutrašnjih poslova i ministar spoljnih poslova.[1] Predsednik vlade bio je od 1858. do 1859. u vreme smene dinastija.
| Stevan Magazinović | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1804. |
| Mesto rođenja | Šabac, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 16. februar 1874. (69/70 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kneževina Srbija |
Biografija
urediMladost
urediStevan Magazinović je rođen 1804. u Šapcu.[2][3] Za vreme Prvoga srpskoga ustanka pred Osmanlijama je kao dete izbegao u Rumu, gde je odrastao i pohađao školu.[2] Vratio se u Šabac, a pošto je ostao bez oca, majka mu se preudala za Magazinovića, čije prezime je i on kasnije nosio. Tokom 1823. radio je kao besplatni praktikant u šabačkom okružnom sudu, a kao pisar u valjevskom sudu radio je od 1824. do 1829.
Predsednik vrhovnoga suda
urediPrešao je kao pisar u kancelariju kneza Miloša Obrenovića. Tokom 1833. u Jadru i Rađevini u ime kneza Miloša popisivao je spahijski desetak i nagađao se sa spahijama oko njega. Iste godine postao je pocerski kapetan. Tokom 1835. postao je član šabačkoga ispravništva, a 1837. knez ga je unapredio u majora.[2] Za predsednika šabačkoga okružnoga suda postavljen je 1839.[2] Tokom 1840. imenovan je za predsednika rudničkoga suda, 1841. za predsednika beogradskoga okružnoga suda, a krajem 1842. za predsednika apelacionoga suda.[2] Napredovao je dalje, pa je 1846. postao član, a 1852. predsednik Vrhovnoga suda.[2]
Državni savet i Tenkina zavera
urediTokom 1854. postao je član Državnoga saveta i na toj dužnosti se zadržao do 1859.[2] Ministar unutrašnjih poslova postao je 1854. i na toj dužnosti je ostao do kraja 1855.[3] Nakon Tenkine zavere došlo je u pitanje Magazinovićevo mesto u Državnome savetu. Stefan Stefanović Tenka i još trojica članova Saveta su zatvoreni, jer su spremali zaveru protiv kneza Aleksandra Karađorđevića.[4] Pošto je veliki deo Državnoga saveta bio protiv kneza, zavera ohrabrila je kneza na jednu vrstu državnoga udara protiv Saveta. Traženo od šest članova Saveta, uključujući i Magazinovića, da podnesu ostavke, jer su kompromitovani, a ako to ne učine da bi mogli da budu osuđeni.[5] Svih šest savetnika uključujući i Magazinovića podneli su ostavke da bi izbegli robiju.[6]
Predsednik vlade
urediNakon misije Esad-paše marta 1858. knez Aleksandar Karađorđević je bio prisiljen da Magazinovića i ostale smenjene savetnike vrati u Savet.[7] Odmah nakon toga uspostavljena je i nova vlada. Stevan Magazinović je imenovan za kneževa predstavnika tj. predsednika vlade, a na tom položaju bio je od 31. marta 1858. do 7. aprila 1859.[2] Za vreme njegovoga mandata izvršeni su izbori za Svetoandrejsku skupštinu. U isto vreme bio je i ministar spoljnih poslova. Nakon dolaska kneza Miloša još jedno vreme je bio predsednik vlade, a onda je dao ostavku i otišao u penziju. Oporukom je svoje imanje dao za prosvetu.[3] Umro je 16. februara 1874. (4. februara po starom kalendaru).
Reference
uredi- ^ Popov, Čedomir; Živojinović, Dragoljub; Marković, Slobodan; Jeremić, Vuk (2013). Dva veka moderne srpske diplomatije: Bicentenary of Modern Serbian Diplomacy (na jeziku: srpski). Balkanološki institut SANU. ISBN 978-86-7179-079-6.
- ^ a b v g d đ e ž Milićević 1888.
- ^ a b v Stanojević 1928, str. 724.
- ^ Jovanović 1933, str. 262.
- ^ Jovanović 1933, str. 280.
- ^ Jovanović 1933, str. 281.
- ^ Jovanović 1933, str. 309.
Literatura
uredi- Milićević, M. Đ (1888). Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba (na jeziku: srpski). Srpska kraljevska štamparija.
- Stanojević, Stanoje, ur. (1928). Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka (PDF) (2 izd.). Beograd.
- Jovanović, Slobodan (1933). Ustavobranitelji i njihova vlada : (1838-1858). Beograd: G. Kon.
