Stefan Prvomučenik
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. |
Sveti Stefan (nazvan Prvomučenik) je bio arhiđakon prvobitne Jerusalimske crkve i srodnik apostola Pavla.
Stefan je bio prvi od sedam đakona, koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja siromašnih u Jerusalimu. Zato je nazvan arhiđakonom. Bio je Jevrejin koji je živeo u grčkim oblastima Rimskog carstva.
Pravoslavna crkva, drugog dana po Božiću, molitveno se seća Svetog prvomučenika — arhiđakona Stefana.
Biografija uredi
Stefan je bio Jevrejin, i to pripadnik onog jevrejskog naroda koji su živeli u grčkim oblastima i govorili grčkim jezikom. Bio je u srodstvu sa apostolom Pavlom, koji u vreme Stefanovog mučeništva još uvek nije prihvatio hrišćansko učenje.
Stradanje Svetog Stefana zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno više od godine dana od kada se Isus Hristos vazneo na nebo. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom. Njegovo mučeništvo potresno je opisano na stranicama Svetog pisma Novog zaveta.
Sveti Stefan se naziva Arhiđakonom, jer je bio prvi od sedam đakona koje su sveti apostoli postavili na službu oko pomaganja sirotinji u Jerusalimu.
Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom pismu Novog zaveta. U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećajući na reči zakona i proroka Starog zaveta, dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova. Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svojim jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom. Tako su narodne duhovne starešine pobunile narod protiv Svetog Stefana. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje.
Na suđenju Sveti Stefan je odlučno i razložno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem. No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i narodne poglavare. U tom uzavrelom trenutku, Arhiđakon Stefan pogleda u nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima: „Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga." To je razjarilo sve njegove sudije te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše kamenjem.
Među prisutnim mučiteljima bio je i Stefanov rođak Savle. On je kasnije, iskreno se pokajavši, spoznao istinu o Gospodu Isusu Hristu, primio njegovo učenje i sveto krštenje, i ostatak zemaljskog života proveo kao apostol Pavle, propovedajući jevanđeljsku istinu, šireći Hristovu reč i osnivajući crkvene zajednice.
A toga dana, kada su Jevreji kamenovali arhiđakona Stefana, stajala je podaleko na jednoj uzvišici Presveta Bogorodica, sa svetim Jovanom Bogoslovom, gledajući mučeništvo ovog prvog mučenika za istinu njenog Sina i moleći se usrdno Bogu za njegovu dušu.
Sveti prvomučenik Stefan, kada je postradao imao je nešto više od 30 godina. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“.
Arhiđakon Stefan je dao, i dan danas daje primer mučeništva i bezpogovornog stradanja svim hrišćanima. Njegov primer najbolje objašnjava reči da je „krv mučenika seme Crkve“.
Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine, potom prenete na Sion, a nešto kasnije su bile pohranjene u Carigradu.[1]
Stefandan uredi
Sveti Stefan se proslavlja 9. januara po julijanskom kalendaru, dok se po gregorijanskom slavi 27. decembra[2]. Stefandan je bila krsna slava Nemanjića pa posle toga i Stefana Tvrtka Prvog Kotromanića,[3], a danas je i krsna slava Republike Srpske. Takođe je bila i krsna slava srpske srednjovekovne porodice Branković. Za Nemanjiće postoji i druga pretpostavka da im je slava bila sveti arhangel Mihailo. [4] U Crnoj Gori se pored Stefandana koristi i naziv Šćepandan. [5]
Napomene uredi
Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Prenos moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Pristupljeno: 29. septembra 2017. http://www.spc.rs/sr/prenos_moshtiju_svetog_prvomuchenika_arhidjakona_stefana_0 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. septembar 2017)
- ^ Katolički kalendar 2017. http://mojkalendar.com.hr/katolicki-kalendar-2017.aspx
- ^ SPC: Proslavljena krsna slava Herceg Novog Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. maj 2016)
evo i Tvrtko Kotromanić, osnivač grada Herceg Novog, kada je primio kraljevsku krunu od kivota Svetog Save u manastiru Mileševi, uzeo je slavu svoje dinastije, svog vladarskog doma Svetog prvomučenika Stefana.
- ^ „Manastir Slanci u Beogradu - posed manastira Hilandara – RASEN”. Arhivirano iz originala 4. 2. 2018. g. Pristupljeno 3. 2. 2018.
- ^ Raspored bogosluženja Mitropolita Amfilohija za Badnji dan i Božić.
Spoljašnje veze uredi
- Tajna praznika: Sveti Prvomučenik i Arhiđakon Stefan (TV Hram - Zvanični jutjub kanal)]
- Žitije Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana