Stojan (Dobrilović) Čupić , poznat i pod imenom Zmaj od Noćaja (Piva, 1765Zvornik, 1815) bio je jedan od najznačajnijih vojvoda Prvog srpskog ustanka.

Stojan Čupić
Stojan Čupić
Datum rođenja1765.
Mesto rođenjaPivaOsmansko carstvo
Datum smrti1815.
Mesto smrtiZvornikOsmansko carstvo

Biografija

uredi
 
Grb vojvode Stojana Čupića

Stojan je rođen u Pivi, u Hercegovini negde oko 1765. godine. Veoma rano je ostao bez roditelja, pa iako mlad, ali i najstariji u porodici, odlučio je da se preseli u Srbiju. Sa tri sestre zaputio se u Mačvu u Crnobarski salaš, gde mu je živeo deda po ocu. Iako krajem 18. veka u Srbiji nije bilo nikakvih škola u kojima bi se deca opismenjavala, Stojanu je to nekako pošlo za rukom, verovatno, smatra se, u nekom od mačvanskih manastira.[1]

U Crnobarskom salašu i okolini počeo je da se bavi trgovinom stoke. Bistrog, okretnog i odlučnog momka zapazio je Strahinja Čupić iz susednog Noćajskog Salaša. Mladić mu se svideo, pa mu je predložio da ga posini. Stojan je to prihvatio i svom imenu dodao poočimovo prezime Čupić. Strahinja mu je dodelio nešto zemlje i uputio ga kako da je obrađuje. Stojan se oženio, a legende u Srbiji kažu da je Čupić čak tri puta na svojim njivama nailazio na zakopani novac.[1]

Početkom pobune protiv dahija Čupića je zatekao kao čuvenog i poštovanog domaćina. Čim je saznao za početak bune on je oko sebe počeo da okuplja ljude i priprema zasede Turcima na putevima i prolazima. Postao je jedan od najznačajnijih vojvoda Prvog srpskog ustanka, poznat i pod imenom Zmaj od Noćaja. Istakao se u bojevima na Mišaru (gde je izazvao i pobedio turskog junaka Musu Sarajliju) i na Crnobarskom Salašu (u kojoj je pobedio Mehmed-kapetana). U boju kod Bajine Bašte je prešao preko Drine i izazvao na megdan bega Zumbulića. U borbi na Glavici preko Drine je spasao Cincar Janka. Ostao je zapamćen u narodnoj epskoj pjesmi „Zmaj od Noćaja“. Bio je poznat i kao dobar govornik, a o tome govore i Karađorđeve reči: Ko mi nadgovori Čupića i natpiše Molera, daću što zatraži.[2]

Nakon propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine otišao je u Srem. Međutim, ubrzo se vratio i krijući se po Mačvi očekivao je novi ustanak. Na početku Drugog srpskog ustanka sastao se u Valjevu sa Milošem Obrenovićem i započeo je sa organizovanjem ustanka u Mačvi.[3] Uhvaćen je u turskoj zasedi i potom ubijen u Zvorniku juna 1815,[4] gde je i sahranjen.[5] Smatralo se da je bio žrtva izdaje, ali nije sigurno čije - kneza Miloša ili seljaka koji su se razilazili s njim povodom dizanja ustanka.[4] Sokolsko društvo u Bogatiću je na leto 1938. odlučilo da bude prenet u njegovu zadužbinu u Salašu Noćajskom,[6] a sledećeg septembra mu je podignut spomenik na zvorničkom groblju.[7]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 37. 
  2. ^ Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 37—38. 
  3. ^ Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 38. 
  4. ^ a b "Politika" 18. feb. 1941
  5. ^ Zaboravljeni grob Zmaja od Noćaja... u Zvorniku. "Vreme", 5. jul 1938
  6. ^ "Vreme", 16. jul 1938
  7. ^ "Politika", 7. sept. 1938, str. 13

Literatura

uredi
  • Jovan R. Ćalasan: Znameniti ljudi Pive, Novi Sad 2003.

Spoljašnje veze

uredi