Википедија

Странац (roman)

Stranac (fr. L’Étranger) objavljena i na engleskom kao The Outsider, je novela iz 1942. koju je napisao francuski pisac Alber Kami. Prvi Kamijev roman objavljen za njegovog života, prati Mersoa, ravnodušnog naseljenika u francuskom Alžiru, koji nedeljama nakon sahrane svoje majke ubija neimenovanog Arapa. Priča je podeljena na dva dela, predstavljajući Mersoov narativ u prvom licu pre i posle ubistva.

Stranac
Naslovna strana izdanja iz 1942.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovL’Étranger
AutorAlber Kami
Zemlja Francuska
Jezikfrancuski
Žanr / vrsta delaRoman
Izdavanje
IzdavačÉditions Gallimard
Broj stranica159
Prevod
Datum
izdavanja		1942.
Klasifikacija
OCLC ?315861829

Kami je završio početni rukopis do maja 1941, sa revizijama koje su predložili Andre Malro, Žan Polan i Rejmon Keno, a koje su usvojene u konačnoj verziji. Originalno prvo izdanje novele na francuskom jeziku objavljeno je 19. maja 1942. od strane Galimarda, pod originalnim naslovom; pojavio se u knjižarama od tog juna, ali je bio ograničen na početnih 4.400 primeraka, toliko malo da nije mogao da bude bestseler. Objavljen tokom nacističke okupacije Francuske, pušten je u prodaju bez cenzure ili propusta od strane nemačkih okupatora.

Počeo je da se objavljuje na engleskom od 1946. godine, prvo u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde mu je naslov promenjen u The Outsider da bi se izbegla zabuna sa prevodom istoimenog romana Marije Kuncevičove; nakon što je objavljena u Sjedinjenim Državama, novela je zadržala svoj originalni naziv, a britansko-američka razlika u naslovima je opstala u narednim izdanjima. Stranac je stekao popularnost među antinacističkim krugovima nakon što je bio fokus članka Žan-Pola Sartra iz 1947. „Explication de L'Étranger“ („Analiza stranca“).

Smatran klasikom književnosti 20. veka, Stranac je dobio kritičko priznanje za Kamijev filozofski pogled, apsurdizam, sintaksičku strukturu i egzistencijalizam (uprkos Kamijevom odbacivanju etikete), posebno u poslednjem poglavlju. Le Monde je Stranca rangirao kao broj jedan u svojih 100 knjiga 20. veka. Novela je dva puta adaptirana za film: Lo Straniero (1967) i Yazgı (2001), videla je brojne reference i omaže na televiziji i u muzici (posebno „Killing an Arab" od The Cure), i prepričavana je iz perspektive neimenovanog brata Arapa u romanu Istraga Mersoa autora Kamela Dauda iz 2013.

Radnja

uredi
  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

U strogo književnoumetničkom smislu roman „Stranac“ najbolje je Kamijevo delo. To je priča o činovniku Mersou, koji dobija obaveštenje da mu je umrla majka. On odlazi na sahranu, ali ljudi se čude njegovom „hladnom“ držanju: nije se rasplakao, majku nije želeo čak ni da vidi, razmišljao je jedino o tome da je majka živela kako je mogla i da sebi nema šta da prebacuje. Kada se vratio sa sahrane, pošao je na plažu, susreo devojku Mariju, s kojom je radio, i koja mu je bila simpatična, pa kada se ustanovilo da je simpatija obostrana, ona dolazi k njemu. Nakon toga uvučen je u svađu svog suseda Remona, s kojim uskoro odlazi u vikendicu na plaži.

Rejmon se potuži da ga goni grupa Arapa, te izbija tuča, Remon je povređen i želi da se osveti. Merso ga, tada, nagovori da mu preda pištolj, da ne bi bilo veće nevolje. Ali, na plaži, u šetnji, Merso susreće Arapina koji je krenuo nožem na njega. Zaslepljen suncem, Merso u njega puca i ubije ga.

Drugi deo romana posvećen je Mersoovom boravku u zatvoru, te opisu njegovog neshvatanja ozbiljnosti situacije. Njegova devojka, Marija, posećuje ga, a tužilaštvo se raspitalo o njegovom životu, pa na suđenju neprestano naglašava kako je bezosećajan, jer nije plakao za majkom i isti je dan našao ljubavnicu. Izmišljena je čitava tobožnja zavera sa Remonom o ubistvu s predumišljajem, i Merso je, na kraju, osuđen na smrt.

Zatvor, suđenje, pa i presudu, Merso prima smireno, ne shvatajući da se sve to događa njemu i u tome je sam sebi „stranac“. Jedino se razjari kada mu ispovednik nudi utehu: u gnevu tada spominje da su ga zapravo osudili jer nije plakao za majkom, da ga dubinski ne razumeju jer nije živeo u iluzijama, i da mu je na kraju svejedno, jer je proživeo život onako kako je mogao, oslobođen iluzija. Zaključuje zato da, ako ga gomila dočeka povicima mržnje pre pogubljenja, to će ga na neki način učiniti čak i srećnim.

Tumačenja ovog romana najčešće su upozoravala na srodnost sa Sartrovom filozofijom, i to je u velikoj meri tačno. Žan Pol Sartr mu je, zaista, filozofski blizak. Ali, podjednako je tačno da je „Stranac“ gotovo moralistička osuda pravosuđa. U tom smislu radi se, zapravo, o sudski krajnje nepravednoj kazni - Merso nije ubio s predumišljajem - pa dolazi do izražaja apsurd pravnog postupka. Mersou sude ljudi koji ga naprosto ne razumeju: ono što se njima čini bezosećajno, zapravo je podjednako moglo proizaći iz prave osećajnosti koja se jedino ne želi izraziti očekivanom „glumom“; nemali broj ljudi plače na sahrani jedino zato sto se to od njih očekuje.

Merso, tako, jeste „stranac“ u svetu navika i običaja, ali njegovo ponašanje je dosledno njegovom uvidu u realnost života i njegovom karakteru. Njemu se naprosto dogodio „tragičan slučaj“ kakav se svima lako može dogoditi, jedino što je on, ovaj put, imao nesagledive posledice; na kraju ga je tobožnja pravda osudila na smrt bez pravog razloga. Ali Kami ga ne osuđuje, niti želi da to mi činimo.

Temeljna vrednost Kamijevog romana je, ipak, u stilu: upravo zbog jednostavnog, a izuzetno upečatljivih izlaganja odlično je ocrtan kako jedan lik - možda i tip čoveka - tako i raspoloženje, pa i celokupna atmosfera nepredvidivog i besmislenog niza slučajnosti koje tako često upravljaju našim životima.

Zanimljivo je, međutim, da se pojam apsurda počeo koristiti i kao oznaka određene pozorišne tehnike, takve tehnike kakva zapravo znači svojevrsno dovršenje avangarde, a istovremeno direktno uvodi i postupke koje će preuzeti postmodernizam.

Filozofija apsurda Albera Kamija

uredi
 
Alber Kami, „Stranac“, Rad, Beograd, 1963.

Da bi se bolje shvatilo književno delo Stranac potrebno je znati nekoliko glavnih obeležja filozofije Albera Kamija.[1]

  • 1. Stalna čovekova razapetost između raznih protivrečnosti i odluke (izbora) da ili ne.
  • 2. Dve određujuće konstante u njegovoj filozofiji su apsurd i revolt ili pobuna.
  • 3. Naglašena je usamljenost i otuđenost čoveka i konačnost ljudskog života.
  • 4. Prisutan je osećaj izgubljenosti jer se život ne može jasno sagledati.
  • 5. Apsurdnost je uslovljena i svešću o smrti, o neminovnosti smrti koja se doživljava kao kraj svega.
  • 6. Svet je bezosećajan i indiferentan prema pojedincu i njegovoj sudbini.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Književnost i srpski jezik, priručnik za učenike četvrtog razreda gimnazije i srednjih stručnih škola, Časlav Đorđević, mr Predrag Lučić, Novi Sad, 2009. god

Literatura

uredi
  • Yacine Kateb, Nedjma, réponse de l’étrangère à l’étranger
  • Vicente Barretto, Camus: vida e obra. [S.L.]: João Álvaro, 1970
  • Albert Camus, L’Étranger, collection Folio, Éditions Gallimard (ISBN 978-2-07-036002-4.).
  • Revue des Lettres modernes, Autour de L’Étranger, série Albert Camus 16, 1995
  • P.-G. Castex, Albert Camus et « L’Étranger », José Corti, Paris, 1965
  • U. Eisenzweig, Les Jeux de l’écriture dans « L’Étranger » de Camus, Archives des lettres modernes, Minard, Paris, 1983
  • B. T. Fitch, Narrateur et narration dans « L’Étranger », Archives des lettres modernes, Minard, 1968
  • Bernard Pingaud, L’Étranger, d’Albert Camus, Folio, Gallimard, 1992.
  • Jean-Paul Sartre, Situations I, Gallimard, 1947, pp. 99–121.
  • Heiner Wittmann, Albert Camus. Kunst und Moral, Ed. Peter Lang, Frankfurt/M. 2002, S. 23-29.
  • Albert Camus, Le Mythe de Sisyphe, Folio Essais, Gallimard, 1942

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Странац_(роман)&oldid=28865425”