Otvorite glavni meni

Strelac (sazvežđe)

Strelac (lat. Sagittarius) je jedno od 88 savremenih i 48 originalnih Ptolomejevih sazvežđa. Ovo je veliko sazvežđe sa dosta svetlih zvezda. Prikazuje se kao kentaur sa plaštom koji iz luka ispaljuje strelu ka Antaresu, srcu Škorpije.[2] Kentaur je ponekad identifikovan kao Hiron, ali je Hiron češće povezan sa sazvežđem Kentaur. Po Eratostenu, Strelac predstavlja Krota, sina Pana i Eufeme i pratioca Muza, koji je izumeo luk i strelu. Krot, međutim, nije kentaur, tj. imao je samo dve noge (mada ne ljudske već kozje).

Strelac
Sazvežđe
Strelac
Latinsko imeSagittarius
SkraćenicaSgr
GenitivSagittarii
Simbolizujekentaura naoružanog lukom i strelom
Rektascenzija19
Deklinacija-25
Površina867 sq. deg. (15)
Najsjajnija zvezdaepsilon Strelca (Kaus australis) (1,85m)
Meteorski rojevinema
Susedna
sazvežđa
Vidljivo u rasponu +55° i −90°.
U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u avgustu.
Strelac u Uranometriji Johanesa Hevelija. U skladu sa tadašnjom praksom, prikazano je kako bi izgledalo gledano „spolja“, tj. zamenjene su leva i desna strana.[1]

ZvezdeUredi

 
Sazvežđe Strelac na noćnom nebu.

Epsilon, delta i lambda Strelca formiraju luk. Njihova latinska imena (Kaus Australis, Kaus Media i Kaus Borealis, respektivno) označavaju njihov položaj na luku („južni luk“, „srednji luk“ i „severni luk“). Epsilon Strelca je najsjajnija zvezda u sazvežđu i 36. najsjajnija na noćnom nebu, magnitude 1,85. Ovaj svetli džin je od Sunca udaljen oko 145 svetlosnih godina, skoro 4 puta masivniji a 375 puta luminozniji.

Delta Strelca je četvorostruki sistem u kome je primarna komponenta džin K klase, a oko njega kruže tri patuljka. Lambda Strelca je narandžasti džin, od Sunca udaljen 77 svetlosnih godina.

Druga po sjajnosti je sigma Strelca, svetli patuljak B klase koji je od Sunca udaljen oko 225 svetlosnih godina. Od Sunca je oko 7 puta masivnija, 630 puta luminoznija, rotira oko svoje ose 100 puta brže od sunca i najverovatnije neće živeti duže od 50 miliona godina.

Zeta Strelca (Ascella, „pazuh“) je treća po magnitudi. U pitanju je binarna zvezda čije su komponente beli džin i subdžin.

Eta Strelca je ranije bila klasifikovana kao beta Teleskopa, a nosi tradicionalna imena Sephdar („siloviti ratnik“) i Ira Furoris („žestok gnev“). U pitanju je višestruki sistem udaljen od Sunca oko 149 svetlosnih godina čija je primarna komponenta nepravilno promenljivi crveni džin.

Objekti dubokog nebaUredi

U Strelcu se nalazi središte Mlečnog puta, zbog čega ovo sazvežđe obiluje objektima dubokog neba. Samo središte je sakriveno od pogleda gustim slojem međuzvezdane prašine, ali je uočljivo u radio delu spektra kao izvor Sagittarius A. Sam izvor se sastoji iz istočne i zapadne komponente i komponente označene kao Sagittarius A*. Istočna komponenta je ostatak supernove, a zapadna je spiralna struktura u čijem se središtu nalazi Sagittarius A*, najverovatnije supermasivna crna rupa koja predstavlja samo središe Mlečnog puta.

U strelcu se nalazi 13 Mesjeovih objekata: M8, M17, M18, M20, M21, M22, M23, M28, M54, M55, M69, 70 i 75.

Najsjajniji zvezdano jato u regionu je M55, globularno jato udaljeno od Sunca oko 17.300 svetlosnih godina. Otkrio ga je u 18. veku Nikola Luj de Lakaj, a nalazi se u blizini delte Strelca.

M8 (maglina Laguna) je veliki međuzvezdani oblak prašine u blizini lambde Strelca, dimenzija 110×50 svetlosnih godina. Predstavlja emisionu maglinu i jedna je od svega dve magline u kojima se formiraju zvezde a koje se mogu videti golim okom. Udaljena je od Sunca oko 4.100 svetlosnih godina.

M17 (maglina Omega ili Labud) je još jedna emisiona maglina u kojoj su formirane zvezde, tako da se njoj nalazi i rasejano jato od 35 mladih, svetlih, vrelih zvezda.

M20 (Trodelna maglina) je takođe mesto intenzivnog stvaranja zvezda. Sastoji se od emisione, refleksione i tamne magline i otvorenog zvezdanog jata. Nasin svemirski teleskop Špicer je 2005. godine snimio 30 embionskih i 120 mladih zvezda u M20.

U Strelcu se nalaze i dve galaksijepatuljasta eliptična galaksija Strelac (u kojoj se nalazi M54), jedan od najbližih satelita Mlečnog puta i patuljasta nepravilna galaksija Strelac, najudaljenija galaksija za koju se veruje da je član Lokalne grupe.

ReferenceUredi

  1. ^ P.K. Chen (Sky Publishing 2007) A Constellation Album: Stars and Mythology of the Night Sky. ISBN 978-1931559386.
  2. ^ Star Tales: The Bow and Arrow of Sagittarius

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi