Strip

Strip je priča predstavljena nizom slika praćenih tekstualnim dijalogom i objašnjenjima. U skorije vreme postoje i stripovi samo u slikama, bez teksta.

Strip iz 1922. godine

Danas se obično strip smatra vrstom umetnosti, čak je poznat i kao „deveta umetnost“ i kategoriše se da pripada likovnim, dramskim i književnim vrstama umetnosti. Sredinom 20. veka došlo je do snažne polarizacije angloameričkog stripa na superherojske i novinske stripove (comics) i na nezavisni strip, koji insistira na supkulturnoj tradiciji, odnosno grafički roman (graphic novels). Međutim, postoje teoretičari koji se ne slažu s tim i strip smatraju narativnom, ali ne i književnom formom.

Razlikuju se više žanrova stripa: naučna fantastika, fantastika, superheroji, vestern, pustolovni, horor, erotski, komični i kriminalistički strip.

Istorijat

Koreni likovnog pripovedanja nalaze se u pećinskom slikarstvu evropskog gornjeg paleolita, da bi kroz istoriju strip dobio više svojih oblika: narodne grafike, freske, žitijne ikone, novinski strip, stripske sveske i albumi, murali i veb-strip.

Začetkom stripa se smatra još Trajanov stub na kom je uklesan niz slika koji čini priču, a slične tvorevine su pronađene i u Staroj Grčkoj i Starom Egiptu u hijeroglifima i na tapiserijama. Sa pronalaskom štamparske prese počeo je da se razvija i crtež uz tekst. U početku su slike bile isključivo verskog karaktera, da bi u 17. i 18. veku strip postao pretežno satiričan i komičan.

Moderni svetski strip je počeo da se formira u današnjem obliku sredinom 19. veka. Strip se danas u nekim zemljama kao što su Francuska, Italija, SAD, Japan, Srbija i druge zemlje bivše SFRJ, tretira kao visoka umetnička forma, društveno je omiljen i izučava se na akademskom nivou.

Najstariji nacrtani superheroj je Supermen koji je nastao u prvoj strip knjizi 1938. godine. Nacrtao ga je Džo Šuster, a doradio Džeri Sigl. Supermen je ubrzo postao vrlo popularan, a u stripove je uveden novi žanr sa superherojima. Veliku popularnost je stekao i strip sa Piterom Parkerom, koji je bio srednjoškolski štreber, a nakon ujeda radioaktivnog pauka se transformisao u Spajdermena, čoveka pauka. Strip sa Spajdermenom je izašao 1962. godine, a kreirao ga je Stiv Ditko. Jedan od najpoznatijih crtača stripova je Alan Mur, dok je Frenk Miler poznat po mračnim stripovima. Stripovi su nekad poslužili i kao osnove filmova, kao što je režiser Robert Rodrigez snimio film po stripu Grad greha.

Strip u svetu

Danas postoje tri glavna centra stripa koja imaju potpuno različite tradicije i nastanak stripa. Centri se dele prema državama i razlikujemo centre u Francuskoj i Belgiji, u Japanu i SAD.

Centar u Francuskoj i Belgiji

Centar stripa u Belgiji

Francuska i Belgija oduvek neguju umetničku stranu stripa, a sa usponom stripa za odrasle šezdesetih godina prošlog veka, strip počinje da se tretira kao prava umetnost. Francuski strip je obično izdavan na kvalitetnoj hartiji u formatu albuma sa tvrdim koricama na četrdesetak velikih stranica.

Najčuveniji autori ovog centra strpa su Belgijanac Žorž Remi poznat pod pseudonimom Erže, autor Tintina, zatim Uderco koji je pisao i ilustrovao stripove Asteriks, Umpah Pah, Tangi i Laverdir i Moris, autor Taličnog Toma.

U Francuskoj poznati stripovi su: Asteriks, Gaston/Gaša, Torgal, Ratnici sa Akbara, a najpopularniji belgijski stripovi su: Talični Tom, XIII, Iznogud, Džeremaja i Tintin. Izdvajaju se i čuveni italijanski stripovi, kao što su: Alan Ford, Korto Malteze, Dilan Dog, Kapetan Miki, Zagor, Teks Viler, Martin Misterija, Mister No.

Centar u Japanu

Stranica Mange

Japanski strip je mlađi od centara i u Evropi i Americi, ali i najveći od ova tri centra. Japanski stripovi manga čine 40% ukupnog štampanog materijala u Japanu. Svaki mesec izlazi oko 350 strip-magazina i oko 500 stripova. Izdaju se u sveskama od dvestotinak stranica (tankobon), a nije neobično da serija dosegne i do 10.000 stranica i zbog toga se u japanskim stripovima akcenat stavlja na radnju, dok je crtež sporedan. Poseban fenomen japanskog centra stripa je dodžinši, ogromno tržište amaterskih stripova.

Najpoznatiji autor je Osamu Tezuka koji je napisao stripove Astro Boj i Blekdžek.

Centar u Sjedinjenim Američkim Državama

U SAD masovna potrošnja stripova nastala je tek pojavom superheroja, koji i danas čini osnovu američke industrije stripa.

Sredinom 20. veka došlo je do snažne polarizacije angloameričkog stripa na superherojske i novinske stripove (comics) i na nezavisni strip, koji insistira na supkulturnoj tradiciji, odnosno grafički roman (graphic novels). Postoji razlika između comic books, koje se prodaju u formi sveščica od dvadesetak stranica i smatraju se razbibrigom, i grafičkih romana, koji su u obliku albuma i pravljen su ca umetničkim pretenzijama.

Glavni članak: Grafički roman

Najslavniji autor Američkog centra je Frenk Miler, autor stripova kao što su Povratak Crnog Viteza, Grad greha.

Poznati svetski izdavači stripa su: Marvel, DC, Dargo i Serđo Boneli editore.

Strip u Srbiji

Kultura stripa je kod nas stekla popularnost delimično kroz strane, a delimično kroz naše stripove poput: Faktor 4, Divlja magija, Dikan, Mirko i Slavko, Ket Klou, Generacija Tesla, Borci sumraka, Kobra (strip), Vekovnici i Tehnotajz.

Istorijat razvoja domaćeg stripa

Dobrosav Bob Živković, smatra se srpskim najpoznatijim ilustratorom. Bavi se stripom, karikaturom i grafičkim dizajnom

Od 21. oktobra 1934. u Srbiji su počele da se objavljuju prevedene moderne strane novinske crtane priče, a već početkom 1935. je nastalo prvi originalni strip na srpskom jeziku autora Vlaste Beklića. Stripove na domaćem jeziku su u ovih nekoliko godina predratne epohe štampala dva domaća časopisa: Mika Miš i Mikijevo carstvo, a iz tog perioda je ostao veoma mali broj originala.

Nakon rata, 1945. godine, novouspostavljeni komunistički režim zabranio je strip kao štampanu formu. Pedesetih godina se on pojavio na nekoliko mesta, ali pošto nikakve reakcije od strane vlasti nisu stizale, strip je lako pronašao tržište i ponovo postao redovna štampa. Kroz strip posle Drugog svetskog rata su stvarali mnogi umetnici iz različitih grafičkih disciplina, a prvenstveno karikaturisti. Stil stripa se menjao, a veliki uticaj promeni pristupa kreiranja je imala omladinska štampa koja je kroz različite publikacije uvela avangardu u strip. Devedesete godine obeležene građanskim ratom ponovo su dovele do prekida izdavanja domaćeg stripa u do tada najvećim neprikosnovenim velikim izdavačkim kućama, a u tom periodu domaći strip je izdavalo samo nekoliko malih alternativnih izdavača.

Strip u Srbiji danas

U Srbiji danas postoji nekoliko stripskih škola.

• Strip se u okviru primenjene grafike izučava na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i u okviru opšte scenaristike na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
• Specijalizovani kursevi stripa postoje u Školi stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev“ sa sedištem u Studentskom kulturnom centru u Beogradu i odeljenjem u Klubu „Dragon“ u Novom Sadu, pod vođstvom likovnog umetnika Vladimira Vesovića, kao i Škola stripa u Leskovcu, gde mentorišu Marko Stojanović i Srđan Nikolić.

Vidi još

• Grafički roman
• Asteriks
• Žorž Remi
• Talični Tom
• Manga
• Mirko i Slavko
• Kobra (strip)
• Dilan Dog

Literatura

• Ahrens, Jörn; Meteling, Arno (2010). Comics and the City: Urban Space in Print, Picture, and Sequence. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-4019-8. 
• Alaniz, José (2010). Komiks: Comic Art in Russia. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-366-2. 
• Barker, Martin (1989). Comics: Ideology, Power, and the Critics. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-2589-1. 
• Beaty, Bart (2007). Unpopular Culture: Transforming the European Comic Book in The 1990s. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-9412-4. 
• Beaty, Bart (2012). Comics Versus Art. University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-9627-3. 
• Beronä, David A. (2008). Wordless Books: The Original Graphic Novels. Abrams Books. ISBN 978-0-8109-9469-0. 
• Booker, M. Keith, ur. (2014). „Introduction”. Comics through Time: A History of Icons, Idols, and Ideas. ABC-CLIO. str. xxv—xxxvii. ISBN 978-0-313-39751-6. 
• Bramlett, Frank (2012). Linguistics and the Study of Comics. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-36282-6. 
• Bramlett, Frank; Cook, Roy; Meskin, Aaron, ur. (2016). The Routledge Companion to Comics. Routledge. str. 45—6. ISBN 978-1-317-91538-6. 
• Brenner, Robin E. (2007). Understanding Manga and Anime. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-09448-4. 
• Cates, Isaac (2010). „Comic and the Grammar of Diagrams”. Ur.: Ball, David M.; Kuhlman, Martha B. The Comics of Chris Ware: Drawing Is a Way of Thinking. University Press of Mississippi. str. 90—105. ISBN 978-1-60473-442-3. 
• Chapman, Robyn (2012). Drawing Comics Lab: 52 Exercises on Characters, Panels, Storytelling, Publishing & Professional Practices. Quarry Books. ISBN 978-1-61058-629-0. 
• Childs, Peter; Storry, Michael (2013). Encyclopedia of Contemporary British Culture. Routledge. str. 532. ISBN 978-1-134-75555-4. 
• Chute, Hillary L (2010). Graphic Women: Life Narrative and Contemporary Comics. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-15062-0. 
• Chute, Hillary; DeKoven, Marianne (2012). „Comic books and graphic novels”. Ur.: Glover, David; McCracken, Scott. The Cambridge Companion to Popular Fiction. Cambridge University Press. str. 175—195. ISBN 978-0-521-51337-1. 
• Clark, Alan; Clark, Laurel (1991). Comics: An Illustrated History. Green Wood. ISBN 978-1-872532-55-4. 
• Cohn, Neil (2013). The Visual Language of Comics: Introduction to the Structure and Cognition of Sequential Images. London, UK: Bloomsbury. ISBN 978-1-4411-8145-9. 
• Collins, Rachel (2010). „Drawing Comics into Canadian Libraries”. Ur.: Weiner, Robert G. Graphic Novels and Comics in Libraries and Archives. McFarland & Company. str. 226—241. ISBN 978-0-7864-5693-2. 
• Cooper-Chen, Anne M. (2010). Cartoon Cultures: The Globalization of Japanese Popular Media. Peter Lang. ISBN 978-1-4331-0368-1. 
• Dawson, Willow (2010). Lila & Ecco's Do-It-Yourself Comics Club. Kids Can Press Ltd. ISBN 978-1-55453-438-8. 
• Duncan, Randy; Smith, Matthew J (2009). The Power of Comics. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-2936-0. 
• Eisner, Will (1985). Comics and Sequential Art. Poorhouse Press. ISBN 978-0-9614728-0-1. 
• Fingeroth, Danny (2008). The Rough Guide to Graphic Novels. Rough Guides. ISBN 978-1-84353-993-3. 
• Forceville, Charles; Veale, Tony; Feyaerts, Kurt (2010). „Balloonics: The Visuals of Balloons in Comics”. Ur.: Goggin, Joyce; Hassler-Forest, Dan. The Rise and Reason of Comics and Graphic Literature: Critical Essays on the Form. McFarland & Company. str. 54. ISBN 978-0-7864-4294-2. 
• Gabilliet, Jean-Paul (2010). Of Comics and Men: A Cultural History of American Comic Books. translated from French by Bart Beaty and Nick Nguyen. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-267-2. 
• Goldsmith, Francisca (2005). Graphic Novels Now: Building, Managing, And Marketing a Dynamic Collection. American Library Association. ISBN 978-0-8389-0904-1. 
• Gordon, Ian (2002). Comic Strips and Consumer Culture. Smithsonian. ISBN 978-1-58834-031-3. 
• Gravett, Paul (2004). Manga: 60 Years of Japanese Comics. Laurence King Publishing. ISBN 978-1-85669-391-2. 
• Groensteen, Thierry (2012) [Originally published in French in 1999]. „The Impossible Definition”. Ur.: Heer, Jeet; Worcester, Kent. A Comics Studies Reader. translated by Bart Beaty. University Press of Mississippi. str. 124—131. ISBN 978-1-60473-109-5. 
• Grove, Laurence (2005). Text/Image Mosaics in French Culture: Emblems and Comic Strips. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-3488-1. 
• Grove, Laurence (2010). Comics in French: The European Bande Dessinée in Context. Berghahn Books. ISBN 978-1-84545-588-0. 
• Guigar, Brad J. (2010). The Everything Cartooning Book: Create Unique And Inspired Cartoons For Fun And Profit. Adams Media. ISBN 978-1-4405-2306-9. 
• Harvey, R. C. (1994). The Art of the Funnies: An Aesthetic History. University Press of Mississippi. ISBN 978-0-87805-674-3. 
• Harvey, R. C. (2001). „Comedy at the Juncture of Word and Image”. Ur.: Varnum, Robin; Gibbons, Christina T. The Language of Comics: Word and Image. University Press of Mississippi. str. 75—96. ISBN 978-1-57806-414-4. 
• Hashimoto, Akiko; Traphagan, John W. (2008). Imagined Families, Lived Families: Culture and Kinship in Contemporary Japan. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-7577-5. 
• Hatfield, Charles (2005). Alternative Comics: An Emerging Literature. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-719-0. 
• Holbo, John (2012). „Redefining Comics”. Ur.: Meskin, Aaron; Cook, Roy T. The Art of Comics: A Philosophical Approach. John Wiley & Sons. str. 3—30. ISBN 978-1-4443-3464-7. 
• Inge, Thomas M. (1989). Handbook of American Popular Culture. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-25406-2. 
• Jenkins, Henry (2004). „Pop Cosmopolitanism: Mapping Cultural Flows in an Age of Media Convergence”. Ur.: Suárez-Orozco, Marcelo M.; Qin-Hilliard, Desirée Baolian. Globalization: Culture and Education for a New Millennium. University of California Press. str. 114—140. ISBN 978-0-520-24125-1. 
• Jobs, Richard Ivan (2012). „Tarzan under Attack”. Ur.: Wannamaker, Annette; Abate, Michelle Ann. Global Perspectives on Tarzan: From King of the Jungle to International Icon. Routledge. str. 73—106. ISBN 978-1-136-44791-4. 
• Johnson-Woods, Toni (2010). Manga: An Anthology of Global and Cultural Perspectives. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-2938-4. 
• Kaplan, Arie (2008). From Krakow to Krypton: Jews and Comic Books. Jewish Publication Society. ISBN 978-0-8276-0843-6. 
• Karp, Jesse; Kress, Rush (2011). Graphic Novels in Your School Library. American Library Association. ISBN 978-0-8389-1089-4. 
• Kinsella, Sharon (2000). Adult Manga: Culture & Power in Contemporary Japanese Society. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2318-4. 
• Kovacs, George; Marshall, C. W. (2011). Classics and Comics. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-979290-0. 
• Lee, Hye-Kyung (2010). „Between Fan Culture and Copyright Infringement: Manga Scanlation”. Ur.: O'Reilly, Daragh; Kerrigan, Finola. Marketing the Arts: A Fresh Approach. Taylor & Francis. str. 153—170. ISBN 978-0-415-49685-8. 
• Lee, Stan (1978). How to Draw Comics the Marvel Way. Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-53077-8. 
• Lopes, Paul (2009). Demanding Respect: The Evolution of the American Comic Book. Temple University Press. ISBN 978-1-59213-443-4. 
• Lefèvre, Pascal (2010). „European Comics”. Ur.: Booker, M. Keith. Encyclopedia of Comic Books and Graphic Novels: [Two Volumes]. ABC-CLIO. str. 185—192. ISBN 978-0-313-35747-3. 
• Lyga, Allyson A. W.; Lyga, Barry (2004). Graphic Novels in Your Media Center: A Definitive Guide. Libraries Unlimited. ISBN 978-1-59158-142-0. 
• MacWilliams, Mark Wheeler (2008). Japanese Visual Culture: Explorations in the World of Manga and Anime. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-1602-9. 
• Mansfield, Stephen (2009). Tokyo: A Cultural History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538634-9. 
• McCloud, Scott (1993). Understanding Comics: The Invisible Art. Kitchen Sink Press. ISBN 978-0-87816-243-7. 
• McCloud, Scott (2000). Reinventing Comics: How Imagination and Technology Are Revolutionizing an Art Form. HarperCollins. ISBN 978-0-06-095350-8. 
• McKinney, Mark, ur. (2011). History and Politics in French-Language Comics and Graphic Novels. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-761-5. 
• Meskin, Aaron; Cook, Roy T., ur. (2012). The Art of Comics: A Philosophical Approach. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4443-3464-7. 
• Miller, Ann (1998). „Comic Strips/Cartoonists”. Ur.: Hughes, Alex; Reader, Keith. Encyclopedia of Contemporary French Culture. CRC Press. str. 116—119. ISBN 978-0-415-13186-5. 
• Miller, Ann (2007). Reading Bande Dessinée: Critical Approaches to French-language Comic Strip. Intellect Books. ISBN 978-1-84150-177-2. 
• Morita, Naoko (2010). „Cultural Recognition of Comics and Comics Studies: Comments on Thierry Groensteen's Keynote Lecture”. Ur.: Berndt, Jaqueline. Comics worlds & the world of comics : towards scholarship on a global scale. Global Manga Studies. 1. International Manga Research Center, Kyoto Seika University. str. 31—39. ISBN 978-4-905187-03-5. 
• Nordling, Lee (1995). Your Career in the Comics. Andrews McMeel Publishing. ISBN 978-0-8362-0748-4. 
• O'Nale, Robert (2010). „Manga”. Ur.: Booker, M. Keith. Encyclopedia of Comic Books and Graphic Novels: [Two Volumes]. ABC-CLIO. str. 378—387. ISBN 978-0-313-35747-3. 
• Orr, Tamra (2008). Manga Artists. Rosen Publishing. ISBN 978-1-4042-1854-3. 
• Petersen, Robert (2010). Comics, Manga, and Graphic Novels: A History of Graphic Narratives. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-36330-6. 
• Poitras, Gilles (2001). Anime Essentials: Every Thing a Fan Needs to Know. Stone Bridge Press. ISBN 978-1-880656-53-2. 
• Power, Natsu Onoda (2009). God of Comics: Osamu Tezuka and the Creation of Post-World War II Manga. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-478-2. 
• Raz, Aviad E. (1999). Riding the Black Ship: Japan and Tokyo Disneyland. Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-76894-9. 
• Rhoades, Shirrel (2008). A Complete History of American Comic Books. Peter Lang. ISBN 978-1-4331-0107-6. 
• Rowland, Barry D. (1990). Herbie and Friends: Cartoons in Wartime. Dundurn Press. ISBN 978-0-920474-52-5. 
• Sabin, Roger (1993). Adult Comics: An Introduction. Routledge. ISBN 978-0-415-04419-6. 
• Sabin, Roger (2005). „Some Observations on BD in the US”. Ur.: Forsdick, Charles; Grove, Laurence; McQuillan, Libbie. The Francophone Bande Dessinée. Rodopi. str. 175—188. ISBN 978-90-420-1776-4. 
• Saraceni, Mario (2003). The Language of Comics. Routledge. ISBN 978-0-415-21422-3. 
• Schodt, Frederik L. (1996). Dreamland Japan: Writings on Modern Manga. Stone Bridge Press. ISBN 978-1-880656-23-5. 
• Screech, Matthew (2005). Masters of the Ninth Art: Bandes Dessinées and Franco-Belgian Identity. Liverpool University Press. ISBN 978-0-85323-938-3. 
• Stewart, Ronald (2014). „Manga as Schism: Kitazawa Rakuten's Resistance to "Old-Fashioned" Japan”. Ur.: Berndt, Jaqueline; Kümmerling-Meibauer, Bettina. Manga's Cultural Crossroads. Routledge. str. 27—49. ISBN 978-1-134-10283-9. 
• Stringer, Jenny, ur. (1996). „Graphic novel”. The Oxford Companion to Twentieth-Century Literature in English. Oxford University Press. str. 262. ISBN 978-0-19-212271-1. 
• Sugimoto, Yoshio (2010). An Introduction to Japanese Society. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-87956-9. 
• Theobald, John (2004). The Media and the Making of History. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-3822-3. 
• Thomas, Evan (2010). „10: Invisible Art, Invisible Planes, Invisible People”. Ur.: Aldama, Frederick Luis. Multicultural Comics: From Zap to Blue Beetle. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-73743-3. 
• Thorne, Amy (2010). „Part Eight: Metacomic/Webcomics”. Ur.: Weiner, Robert G. Graphic Novels and Comics in Libraries and Archives: Essays on Readers, Research, History and Cataloging. McFarland & Company. str. 209-212. ISBN 978-0-7864-5693-2. 
• Tondro, Jason (2011). Superheroes of the Round Table: Comics Connections to Medieval and Renaissance Literature. McFarland. ISBN 978-0-7864-8876-6. 
• Thompson, Jason (2007). Manga: The Complete Guide. New York: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-48590-8. 
• Vessels, Joel E. (2010). Drawing France: French Comics and the Republic. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-444-7. 
• Williams, Paul; Lyons, James (2010). The Rise of the American Comics Artist: Creators and Contexts. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-792-9. 
• Wong, Wendy Siuyi (2002). Hong Kong Comics. Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-56898-269-4. 
• Couch, Chris (decembar 2000). „The Publication and Formats of Comics, Graphic Novels, and Tankobon”. Image & Narrative (1). ISSN 1780-678X. Arhivirano iz originala 04. 11. 2013. g. Pristupljeno 5. 2. 2012. 
• Frahm, Ole (oktobar 2003). „Too much is too much. The never innocent laughter of the Comics.”. Image & Narrative (7). ISSN 1780-678X. Arhivirano iz originala 06. 05. 2021. g. Pristupljeno 5. 2. 2012. 
• Groensteen, Thierry (proleće 2012). „The Current State of French Comics Theory”. Scandinavian Journal of Comic Art. 1 (1): 111—122. 
• Cohen, Martin S. (april 1977). „The Novel in Woodcuts: A Handbook”. Journal of Modern Literature. Indiana University Press. 6 (2): 171—195. JSTOR 3831165. 
• Yuan, Ting (2011). „From Ponyo to 'My Garfield Story': Using Digital Comics as an Alternative Pathway to Literary Composition”. Childhood Education. 87 (4). 
• Beerbohm, Robert (2003). „The Adventures of Obadiah Oldbuck Part III”. The Search For Töpffer in America. Arhivirano iz originala 09. 06. 2013. g. Pristupljeno 23. 7. 2012. 
• Harvey, R. C. (20. 12. 2010). „Defining Comics Again: Another in the Long List of Unnecessarily Complicated Definitions”. The Comics Journal. Fantagraphics Books. Arhivirano iz originala 14. 9. 2011. g. Pristupljeno 6. 2. 2013. 
• Markstein, Don (2010). „Glossary of Specialized Cartoon-related Words and Phrases Used in Don Markstein's Toonopedia”. Don Markstein's Toonopedia. Arhivirano iz originala 16. 10. 2009. g. Pristupljeno 5. 2. 2013. 
• Carrier, David (2002). The Aesthetics of Comics. Penn State Press. ISBN 978-0-271-02188-1. 
• Cohn, Neil (2013). The Visual Language of Comics: Introduction to the Structure and Cognition of Sequential Images. London, UK: Bloomsbury. ISBN 978-1-4411-8145-9. 
• Dowd, Douglas Bevan; Hignite, Todd (2006). Strips, Toons, And Bluesies: Essays in Comics And Culture. Princeton Architectural Press. ISBN 978-1-56898-621-0. 
• Eisner, Will (1995). Graphic Storytelling. Poorhouse Press. ISBN 978-0-9614728-3-2. 
• Estren, Mark James (1993). A History of Underground Comics. Ronin Publishing. ISBN 978-0-914171-64-5. 
• Groensteen, Thierry (2007) [1999]. The System of Comics. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-57806-925-5. 
• Groensteen, Thierry (2014). „Definitions”. Ur.: Miller, Ann; Beaty, Bart. The French Comics Theory Reader. Leuven University Press. str. 93—114. ISBN 978-90-5867-988-8. 
• Groth, Gary; Fiore, R., ur. (1988). The New Comics. Berkley Books. ISBN 978-0-425-11366-0. 
• Heer, Jeet; Worcester, Kent, ur. (2012). A Comics Studies Reader. University Press of Mississippi. ISBN 978-1-60473-109-5. 
• Horn, Maurice, ur. (1977). The World Encyclopedia of Comics. Avon. ISBN 978-0-87754-323-7. 
• Kunzle, David (1973). The Early Comic Strip: Narrative Strips and Picture Stories in the European Broadsheet from c. 1450 to 1825. University of California Press. ISBN 978-0-520-05775-3. OCLC 470776042. 
• Kunzle, David (1990). History of the Comic Strip: The Nineteenth Century. University of California Press. ISBN 978-0-520-01865-5. 
• Sabin, Roger (1996). Comics, Comix and Graphic Novels: A History of Comic Art. Phaidon. ISBN 978-0-7148-3993-6. 
• Waugh, Coulton (1947). The Comics. University Press of Mississippi. ISBN 978-0-87805-499-2. 
• Stein, Daniel; Thon, Jan-Noël, ur. (2015). From Comic Strips to Graphic Novels. Contributions to the Theory and History of Graphic Narrative. De Gruyter. ISBN 978-3-11-042656-4. 

Spoljašnje veze

• Strip na sajtu Curlie
• UPPS - Udruženje za promociju i produkciju stripa (jezik: srpski)
• Knjižara i prodavnica stripova u Beogradu Alan Ford (jezik: srpski)
• Baza stripova (jezik: engleski)
• Studentski kulturni centar (jezik: srpski)
• The Comics Grid: Journal of Comics Scholarship
• ImageTexT: Interdisciplinary Comics Studies
• Image [& Narrative] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. novembar 2020)
• International Journal of Comic Art Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. januar 2013)
• Journal of Graphic Novels and Comics
• Billy Ireland Cartoon Library & Museum
• Michigan State University Comic Art Collection
• Comic Art Collection at the University of Missouri
• Cartoon Art Museum of San Francisco
• Time Archives' Collection of Comics
• „Comics in the National Art Library”. Prints & Books. Victoria and Albert Museum. Arhivirano iz originala 4. 11. 2009. g. Pristupljeno 15. 3. 2011. 
• Comic Book Database Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. decembar 2019)
• Grand Comics Database