Sultanija Ajše (ćerka Ahmeda I)
Ovaj članak nema (dovoljno) veza do drugih članaka na Vikipediji. Poboljšajte ga tako što ćete dodati unutrašnje veze korisne za razumevanje konteksta, poput veza ka važnim i čitaocu možda nepoznatim (tehničkim) terminima. |
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Ajše Sultanija je bila najstarija ćerka Ahmeda I i Kosem sultanije.
| sultanija Ajše | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1607 |
| Mesto rođenja | Istanbul, |
| Datum smrti | 1657 (starost 49–50) |
| Mesto smrti | Istanbul, |
| Grob | Džamija Ahmedija |
| Porodica | |
| Supružnik |
|
| Potomstvo | dva sina |
| Roditelji | Ahmed I Kosem sultanija |
| sultanija Osmanskog carstva | |
Život uredi
Detinjstvo uredi
Ajše je rođena početkom sedamnaestog veka u Topkapi palati. Smatra se da je rođena 1606. godine. Najverovatnije je dobila ime po tetki sultana Ahmeda, Ajše Sultaniji, koja je preminula pre njenog rođenja.
Prvi brak uredi
Osmanske princeze obično su bile udavane za uticajne osmanske zvaničnike od strane sultana. Često su budući muževi birani od strane majki osmanskih princeza na osnovu političkih prednosti. Međutim, princeze su u braku imale privilegije koje su ih razlikovale od drugih muslimanki: imale su pravo da budu jedina žena svog supružnika, da odbiju da konzumiraju brak dok ne budu spremne i da se razvedu ako to žele. Ajše i njena sestra Fatma Sultanija bile su ekstremni primeri, jer su se udavale nekoliko puta.
Ajše je udata kao šestogodišnja devojčica za velikog vezira Nasuh-pašu. Proslave njene veridbe i svadbene svečanosti, kao i proslave njene sestre Gevherhan sa Okuz Kara Mehmed-pašom , koje su se odvijale više meseci te 1612. godine, bile su tako detaljno i ekstravagantno ukrašene po naređenju njihovog oca Ahmeda I, da su bile široko zapažene.
Ajše je počela da živi sa svojim mužem od jula 1614. godine u palati nasuprot okruga Salačak, sve dok Nasuh-paša nije pogubljen 17. oktobra 1614. godine zbog podmićivanja. Veruje se da je Nasuh-paša pogubljen pred devetogodišnjom devojčicom. Nakon ove smrti, Ajše Sultan je prisvojila svu imovinu Nasuh-paše.
Drugi i treći brak uredi
Ajše se po naređenju polubrata Osmana II udala 1620. godine za namesnika Budima, Karakaš Mehmed-pašu, sve dok paša nije poginuo u ratu protiv Poljske 14. septembra 1621.
Već naredne godine se udaje za Halil-pašu, bivšeg supruga njene tetke, od kojeg se razvodi 1627. godine.
Četvrti brak uredi
1627. godine Kosem sultanija je dala Ajšinu ruku Hafiz Ahmed-paši. Paša je nakon smrti velikog vezira Čerkez Mehmed Ali-paše postao veliki vezir, i bio je na toj poziciji sve do 1. decembra 1626. godine. Dana 25. oktobra 1631. postao je ponovo veliki vezir, a pre toga je bio namesnik Vana. Poginuo je 10. februara 1632. tokom pobune janjičara.
Sa njim je imala sina Mustafu-bega (1628-1670).
Peti brak uredi
Samo mesec dana nakon ubistva Hafiz-paše tokom pobune janjičara protiv njenog brata Murata IV, Ajše je verena sa Murtaza-pašom koji je bio namesnik Dijarbekira. Međutim, venčanje se dogodilo tek 1635. godine. Stari i bolesni muž, koga je mrzela prema izveštajima iz Mletačke republike, umro je tokom Muradove kampanje protiv Jerevana 1. aprila 1636. godine.
Šesti i sedmi brak uredi
Nakon smrti Murtaza-paše, Ajše je udata 1637. godine za Dželep Ahmed-pašu, koji je bio namesnik Damaska i Alepa. Ahmed-paša je tokom svog ponovnog postavljanja na mesto guvernera Damaska ubio nekog plemića, zbog čega je bio po naređenju sultana Ibrahima odveden u Istanbul i utamničen sve do 1643, kada je pomilovan i pušten na slobodu. Brak se završio pašinom smrću u novembru 1644.
Već u martu 1645. godine Ajše se udaje po naređenju svoje majke za Vojnuk Ahmed-pašu , guvernera Adane i admirala flote (1648-1649). Paša poginuo 28. jula 1649. godine tokom Kandijskog rata, kada je u njega pucao top. Ajše ponovo ostaje udovica.
Osmi brak uredi
Ajše je 28. oktobra 1654. bila verena za Ibšir Mustafa-pašu. Zahvaljujući braku, Mustafa-paša je dobio mesto velikog vezira. Očigledno je sa nestrpljenjem čekala dolazak svog budućeg muža koji je kasnio mesecima - čak je poslala nekoliko emisara da ga dovedu u glavni grad. Njen lični sluga Merdžan-aga je uspeo u tome, a kada su Mustafa-paša i njegove trupe stigli do palate u Uskudaru, ona je njega i pozvane državne goste primila s bogatom trpezom. Venčanje se održalo 28. februara 1655. godine, ali je zajednički život kratko trajao pogubljenjem muža 11. maja 1655.
Ličnost i legende uredi
Opisivana je kao sposobna i oštroumna sultanija. Govorilo se da je odlikuju strastvenost i hrabrost. Svrstavana je u red najlepših sultanija. Pominjalo se da je imala belu kožu, smeđu kosu i zelene oči.
Ajše sultanija je uticala na političku situaciju, kao i njena sestra Fatma sultanija, kroz brakove koje je sklapala njihova majka Kosem sultanija. Za razliku od tri sestre sultanije Hanzade, Gevherhan sultanije i Atike sultanije, Ajše je bila ambiciozna žena, politički aktivna jer je budućnost njene braće bilo za nju važnije od svega drugog.
Prema priči, Ajše je gajila naklonosti prema njenom bratu Kasimu u odnosu na njenu ostalu braću, kao što je i sama Kosem, koji su videli Kasima kao idealnog naslednika prestola.
Veruje se da je bila u lošim odnosima sa Turhan sultanijom, i nagađa se da je čak planirala njeno ubistvo , ali zbog ljubavi prema svom nećaku Mehmetu IV je odustala od toga; Ajše je ostala upamćena da je stajala iza akcije gde su pobunjenici tražili od sultana Mehmeda da preda pravdi sve koju su odgovorni za ubistvo Kosem sultanije, uključujući i njegovu majku. Sultan Mehmed je napravio nagodbu sa pobunjenicima da preda svakoga ko je odgovoran za smrt Kosem sultanije njima, a da ostave njegovu majku Turhan u životu, kako je i učinjeno.
Ajše sultanija je takođe bila poznata po svojoj čvrstini i smirenosti. Ona je 1656. uhvatila sluškinju Melek-kalfu i ostale robove odgovorne za smrt njene majke. Pričalo se da tokom pogubljenja majčinih ubica nije zatvarala oči, i da je to za nju bio veliki trijumf.
Osnovala je malu čaršiju, izgradila jedno malo kupatilo i imala je nekoliko zadužbina i dobrotvornih dela.
Reference uredi
Literatura uredi
- Börekçi, Günhan (2010). Factions And Favorites At The Courts Of Sultan Ahmed I (r. 1603-17) And His Immediate Predecessors. Ohio State University. str. 303.
- Çelebi, Evliya. 1991 [1659]. “Kaya Sultan (1659).” In The Intimate Life of an Ottoman Statesman: Melek Ahmed Pasha (1588–1662) As Portrayed in Evliya Çelebi's Book of Travels (Seyahat-Name). Ed. Robert Dankoff. Albany: SUNY Press, pp. 221–36.
- Freely, John (1999). Inside the Seraglio: Private Lives of the Sultans in Istanbul. Viking. str. 360. ISBN 978-0140270563.
- Gülsoy, Ersin (2004). Girit'in fethi ve Osmanlı idaresinin kurulması 1645–1670. Tarih ve Tabiat Vakfı. str. 383.
- Halman, Talât Sait; Warner, Jayne L. (2008). I, Anatolia and Other Plays. Syracuse University Press. str. 256. ISBN 9786059306409.
- Naima, Mustafa (1832). Annals of the Turkish Empire from 1591 to 1659 of the Christian Era: Volume 1. Oriental Translation Fund. str. 471.
- Peirce, Leslie P. (1993). The Imperial Harem: Women and Sovereignty in the Ottoman Empire. Oxford University Press. ISBN 978-0-195-08677-5.
- Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları: Vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler. Oğlak Yayıncılık. str. 303.
- Singh, Nagendra Kr (2000). International encyclopaedia of Islamic dynasties (reproduction of the article by M. Cavid Baysun "Kösem Walide or Kösem Sultan" in The Encyclopaedia of Islam vol V). Anmol Publications PVT. str. 423—424. ISBN 81-261-0403-1.
- Uluçay, M.Cağatay (1956). Harem'den mektuplar I. Vakit matbaasi. str. 206.
- Uluçay, Mustafa Çağatay (1985). Padışahların kadınları ve kızları. Türk Tarihi Kurumu Yayınları. str. 220.