Suhoj Su-12 (rus. Сухой Су-12) je izviđački avion/korektor artiljerijske vatre napravljen u Sovjetskom Savezu neposredno posle Drugog svetskog rata (1947), a napravljen je samo jedan prototip.

Suhoj Su-12
Suhoj Su-12
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjeprototip
Statusprototip
Prvi korisnik SSSR- Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo
Broj primeraka1
Dužina13,05
Razmah krila21,57
Visina4,26
Površina krila52,00
Prazan6.970
Normalna poletna8.839
Maks. masa pri uzletanju9.610 kg
Maks. spoljni teret400 kg
Klipno-elisni motor2 h АШ-82М
Snaga2 h 1.544 kW
Brzina krstarenja505 km/h
Maks. brzina na Hopt550 km/h
Maks. brzina na H=0460 km/h
Dolet1.145 km
Plafon leta11.000 m
Brzina penjanja945 m/min

Projektovanje i razvoj

uredi
 
Avion Fw 189 uzor prema kome je projektovan Suhoj Su-12.

Od početka Drugog svetskog rata pojavila se potreba u Sovjetskom vazduhoplovstvu za specijalizovanim izviđačkim aviononom za korekciju artiljerijske vatre. S obzirom da takav avion nije postojao za tu svrhu je korišćen Su-2 i kasnije Il-2. Prednosti specijalizovanog izviđačkog aviona za korekciju vatre sovjeti su uočili kada se na istočnom frontu pojavio nemački avion Foke Vulf Fw 189. Ovaj avion je imao odličnu preglednost, prostranu kabinu za smeštaj višečlane posade i opreme, jednostavan za pilotiranje, mogao je da leti samo sa jednim motorom, bio je teška meta za protivavionsku artiljeriju, pogodan za održavanje i opremljen svim potrebnim uređajeima za izviđanje i let u lošim vremenskim uslovima. Kada su se sovjeti dokopali jednog aviona koji je bio u sastavu rumunskog ratnog vazduhoplovstva, na osnovu njega Vazduhoplovni institut Vojnog vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza je specificirao 1943. godine taktičko tehničke uslove za sovjetski izviđački avion.

  • maksimalna brzina na 0 m visine oko 380 km/h,
  • maksimalna brzina na 2.000 m visine oko 415 km/h,
  • vreme podizanja na visinu od 2.000 m iznosi 3,0 minuta,
  • naoružanje: 3 topa kalibra 12,7 mm i 750 granata,
  • posada od 3-4 člana.
  • plafon leta 8.000 m.

Već krajem 1943. godine OKB Suhoj je dao idejni projekt izviđačkog aviona iste šeme kao i Fw 189 sa dva radijana motora vazduhom hlađena AL-62. Nažalost zbog surove realnosti rata nije došlo do realizacije ovog projekta tako da je on morao da sačeka kraj rata. Ideja o ovom avionu je obnovljena u leto 1946. godine kada je za pet meseci detaljno prerađen projekt aviona, a do avgusta meseca 1947. napravljen prototip aviona sa oznakom Su-12, koji je bio spreman za fabričko testiranje.[1][2]

Tehnički opis

uredi

Avion je bio takozvane „ram“ konstrukcije, imao je dva trupa i dva repa koja su međusobno bila spojena horizontalnim repnim perajem. Na početku svakog trupa se nalazio po jedan radijalni motor АШ-82М snage 1.544 kW svaki, a imao je četvorokraku metalnu elisu promenljivog koraka i prečnika 3,6 m. Trupovi su bili polu-monokok konstrukcije od čelika i duraluminijuma sa oblogom od glatkog aluminijumskog lima. Prednji delovi trupa su međusobno bili povezana snažnom konstrukcijom u obliku pravougaonog krila. Na sredini tog dela krila se u obliku gondole nalazila kabina za posadu aviona. Napadna ivica krila je bila upravna na trupove aviona. Krila od trupa pa prema krajevima su bila trapezastog oblika sa zaobljenim krajevima. Krila su bila pozicionirana na dnu gondole pa se za avion moglo reći da je bio nisko krilac. Stajni trap je uvlačeći, konvencionalnog sistema sa prednjim nogama, koje su se u toku leta uvlačile u gondole iza nosača motora, a treća neuvlačeća noga u vidu klavirskog točka je bila pričvršćena na sredini horizontalnog repnog stabilizatora. Avion je bio naoružan sa jednim fiksnim topom BT-20 kalibra 20 mm na prednjoj strani aviona i tri topa Б-20Э, kalibra 20 mm, za zaštitu aviona sa zadnje sfere. Pošto je bio namenjen i za lake bombarderske zadatke avion je mogao da ponese ukupno 400 kg bombi različitog kalibra. Zaštita se sastojala iz oklopa debljine 12 mm za posadu, i neprobojnog stakla 90 mm, tako da je ukupna zaštita bila teška oko 450 kg. Avion je prvi put poleteo 26. avgusta 1947. godine, a probni pilot je bio N. D. Fikson.[2][3][4]

Naoružanje

uredi
 
Naoružanje aviona: Suhoj Su-12
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Broj i oznaka topa 4 h Б-20Э
Broj granata 700
Kalibar 20 mm
Mitraljez
Bombardersko naoružanje (bombe)
Ukupna masa 400 kg
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje

uredi

Prototip aviona Su-12 je napravljen u Avio zavodu No134 iz Moskve 1947. godine. Napravljen je jedan prototip koji je završio sva testiranja i fabrička i državna i na jednim i na drugim pokazao dobre rezultate. Predložena je serijska proizvodnja do koje nije došlo, najverovatnije što su testirani avioni na mlazni pogon u to vreme već pokazali dobre osobine kako u pogledu brzine, pouzdanosti, nosivosti i održavanja tako da se nije ušlo u gradnju aviona klipnim motorima. No bez obzira na to ovaj prototip se koristio za razne vojne i civilne potrebe čitav niz godina, uglavnom za aero foto snimanje i istraživanje iz vazduha udaljenih područja.[2]

Zemlje koje su koristile ovaj avion

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „OAO „Kompaniя „Suhoй" - Samoletы - Muzeй - Su-12”. www.sukhoi.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ a b v [1][mrtva veza]
  3. ^ „Suhoй Su-12”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Sukhoi Su-12 - spotter aircraft”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura

uredi
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon,, Yefim & others (1996). OKB Sukhoi (na jeziku: (jezik: engleski)). Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant,, Christopher; (1995). Jane`s Combat Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Gordюkov, Nikolaй (1994). Pervыe reaktivnыe istrebiteli Suhogo (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Polygon. str. 26-35. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Bagratinov, Valeriй (2005). Krыlья Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Эksmo. str. 695-696. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W; Swanborough,, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 

Spoljašnje veze

uredi
  • „Zvanični sajt Suhoja” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 11. 2. 2011. [mrtva veza]
  • „VVS Rossii Kto estь kto:” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.airforce.ru. Pristupljeno 30. 1. 2011. 
  • „Su-12” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 14. 3. 2011. 
  • „Su-12” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 14. 3. 2011. 
  • „Sukhoi Su-12 1947.” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 3. 2011. 
  • „Su-12, P.O.Sukhoj” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 14. 3. 2011. 
  • „Su-12” (na jeziku: (jezik: ruski)). Russkaя sila. Pristupljeno 14. 3. 2011. [mrtva veza]
  • „Suchoj Su-12 (RK)” (na jeziku: (jezik: nemački)). Galerie. Pristupljeno 2. 4. 2011.